Употреба речи дрхтури у књижевним делима


Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Низ Дрину се дуње жуте. Три-јелена-три-кошуте. ГРК Јетким јутром, у цезури, с рујне трешње прут дрхтури. Са брегова преко Саве љубичице тек заплаве. Слепи Филип, у неону, изоштрује кост чеону.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Жетеоци, у Гружи, певају стару песму, Док плева месечине изнад гумна дрхтури. У Ђушиној неко није заврнуо чесму Па мали млаз воде беспомоћно цури.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

И наду у унуке. Кад се јасену врх осуши, он из пања истера шибљик. А ја? шапуће на миндерлуку и зимогрожљиво дрхтури. Ђорђе је синоћ дошао, а још га нема да се поздрави и исприча како је посао обавио. Не поштује ме.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

У тај тишини гасну, у просторима над Дунавом, последње источне светлости, истрошени сумрак дрхтури над асфалтом а од Васине и Кнез-Михаилове се, са муком, пробијају неприкосноване светлости заласка.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

да останем пет дана и пет ноћи, без смене, на врху какве куле него један једини трен да гледам овога кењкавца како дрхтури од старачке изнемоћалости и како, шкрипећи док дише, држи проповеди о братству међу људима, о узајамној потпори о

То је она иста ивица шуме са клупом од преврнуте пресечене облице, изукрштане жиле бреза, њихово лишће што дрхтури на ветру, зуј пчела, пчеле, безброј злаћаних крилаца које светлуцају око клупе, поље јечма а изнад бледо испрано небо.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности