Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Јабланови само високо у зраку Шуме, шуме чудно, и дрхћу у своду. Сам, крај мирне воде, у ноћи, ја стојим Кô потоњи човек. Земљом, према мени, Лежи моја сенка.
Гола, она чека; а поглед, пун жуди, Вапије у небо, и страда, и моли! И док стидно око у небеса блуди, Чежњом дрхћу прса и удови голи.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
живо биће, које подноси величанствено силовање, трпи, дрхће на танкој стабљици од упорнога рада што је у њему; од тога дрхћу и зелени листови изнад цвета.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
А она гледа несвесно, врелим мутним погледом, усне јој осушене, вреле, па дрхћу као у грозници... Дисање нечије све ближе и топлије и одједном...
Гојко стајаше, пренеражен, зелен и блед, разрогачених очију од страха, ноге и руке му дрхћу, а на лицу му се, поред преплашености, јасно чита пређашњи израз тешкога умора и горкога страдања...
Не може још да се прибере од страха. Ноге, му дрхћу, и он се једнако осврће око себе, очекујући какво ново, још горе зло. »Шта је ово ?... Има ли у свету правде и истине!
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
и турски и српски и грчки; вади љутито плекану табакеру и муштиклу од јасмина иза паса и прави цигару, а руке му све дрхћу од љутине, тако да обично процепи по неколико цигар-папира правећи цигару.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Нико није довиривô Како дрхћу груди двоје; Нико није прислушкивô: „Ја те љубим, злато моје!“ Ником није на ум пало Да у цвеће пелен сади, Нит’
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— Нека! Нећу! — одгурну Симеун осорно руком чашу, јер је био пао у онај непојмљиви, ватрени занос кад сви живци дрхћу и трепере у огњевитом одушевљењу, кад ријечи живо прште као варнице, а слике се нижу неизмјерном лакоћом, кад лаж
Ћипико, Иво - Пауци
— Не, Јуре! — шапну она... И дрхћу и гледају се и скупљају једно уз друго — све тјешње и тјешње... Њој се у неке отрже уздах, а и он сјети се јутрашњега
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Тачно онакав с каквим је некада дошла била. Паула је све средила, — дрхћу јој руке, плаче као киша. Увече су сели за вечеру сви заједно: госпа Нола и њена деца, по реду старешинства: Паула,
можда ћу их опет продавати... али ћу задатак свој радити и с Божјом помоћу довршити. — Павлу дрхћу уста, не може да говори. Али Бранко је упорно горак. — Проф-Ћири нисам могао стихове одговорити, а теби могу.
Загледа се у своје руке: малчице дрхћу. „Остарела сам, све ме боли, кашљуцам, за машином сам некада тако уморна да мислим пашћу по патосу и заспати...
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
спавајте заједно курјаци и магаре: Пејзажи извиру из очију и теку низ лице, Сузни огољени пејзажи, Од савести и мраза дрхћу озебле убице Са жудњом изгледајући жандаре. Па кошуљу му ову отесмо из изгнанства.