Употреба речи дрхћућим у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

Штенгл је тврдио да се та двојица, ипак, још, разговарају, и тако, са дрхћућим уснама, умирући. Враћајући се ка излазу, Исакович упита има ли међу њима некога, кога слушају, ко их води, ко им

Црњански, Милош - Сеобе 1

У исти мах, осети да неко стоји иза завесе, у мраку, и, разбарушивши дрхћућим рукама своју косу, тресући се од зиме, као у леду, виде како се из помрчине појављује једна рука.

У несвести, са дрхћућим уснама, цвокоћући зубима, на којима се беше нахватала пена, није се више дотицала ни оних грозничавих, замишљених

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Њој задрхта луч у руци. „Јанко, како си?“ запита га, дрхћућим гласом. Он се напрегну да јој одговори, али га снага издаде и очи му се склонише.

„Стане моја!“ понови дрхћућим гласом младић, раширивши руке и прививши њене чисте дјевојчине груди на своје. Усне се приљубише уза усне у дуги

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Сви га погледаше, дивећи му се; знали су да говори истину. „И ја бих“, рече дрхћућим гласом администратор, „сто пута радије погинуо, но се одрекао своје вере“.

“ Она пребледе и уздрхта целим телом; њене иначе бистре очи замаглише се. Обузета страшном визијом, поче да виче дрхћућим гласом: „крв, крв!“ Узех је за руку. „Опростите ми, драга госпођо, што сам Вам вратио у сећање оне страшне дане“.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности