Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
је већ узео свој штап и шешир, и гладио га руком низ длаку, дакле већ био спреман да пође, кад ће га поп Ћира јетким и дршћућим гласом ословити и зауставити. — Ама...
— Ал’ само још пола стране, па сам готова. Слушајте, слатка мамо! И Јула поче гласно дршћућим гласом читати: »Љубинкове кости леже сад у јуначкој земљи херцеговачкој, ал’ гроба му нико не може наћи; но баш да се
Црњански, Милош - Сеобе 2
А код те капије, били су већ почели да се размештају тобџије, са упаљеним лунтама у дршћућим рукама. Хусар, којег је Гарсули послао да отрчи у град и извести да је избила „побуна“, био је свршио, добро, свој
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
— рече одводећи ме у купатило. — Нисам још удата за вас: рано је за брачне сцене… Тада он дршћућим гласом, онако маскиран и никакав, исприча да је преко неке везе упао у ово друштво, јер му требају подаци за
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Гладан и жедан, са дршћућим коленима, идем од зида до зида. Лукови, који се превијају тако далеко и високо, као ни један мост над водама; стубови,
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
дана проведе он, док све то узора, посеја, повлачи, окопа, прегрте; колико страшних и мутних облака испрати он са дршћућим срцем и смртном зебњом: ево, сад ће се провалити!... Сад ће смлавити све до тла...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Чиме?“ Грофица Румфорд пребледе и рече дршћућим гласом: „Главама закупаца“. „Значи да је отаџбина преузела улогу Молоха који ће прождерати своју рођену децу“.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
је робља несрећног На глаткој влази тврдог мермера Са нестрпљења, бола, очаје, Исплакан поглед тавне зенице Дршћућим гласом горе дижући Молио љубу моје младости За капљу воде... или отрова, ...Или?... О!...
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Бија гу веће и „голем нишан“... — За Васку неје реч... Има јоште за удавање из туј кућу... Зоне, море, — рече дршћућим гласом и испрекидано Мане. — Ја си знајем све... Теб’ те стра’ од татка... Стареји твоји, ете, не давају те...
Несу руже од пролет, ама неје, рече, веће ни она што је била! Било цвеће — било и Зоне!... — заврши дршћућим и загушеним гласом млада женица и обриса кришом сузе, па му пружи киту зимских бледих ружа.