Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
А да ли Доњи, гвозденим теговима, курварством и лоповлуком, повучен доле у најдоње таме и дубине, својим тасом дотакавши дно, тим силаском у понор и ад, подиже горе, у ону висину, високо изнад шарана и вина,
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И никако не може да се освести, да дође к себи и да разуме све што се десило... Нешто, као пека грмљавина из дубине, збуњиваше му мозак. — Е, брате! — рече он тихо, као да је самом себи говорио.
Студена Бара каткад и пресуши, али у Засавици свакад има воде, много воде. Њене су дубине ужасне. Превари се човек гледећи шаш и локвањ на површини њеној; али кад су једном хтели извући један струк локвања из
— Устај! — виче Суреп, јер то он беше. — Зар не чујеш колико гавран гракће?... Он чу збиља грактање из дубине дубраве. Погледа око себе: све беше на ногама. Скочи, У тренутку је упртио торбу харамбашину па приђе Сурепу.
— Јесу. Све се кренуло овамо. Слушајте како земља тутњи! — рекоше стражари. И заиста, чуо се тутањ, као да из дубине земље долази. Видећи она бледа лица, Чупић се насмеја: — Јадни Турци! — рече.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Пуна носталгије безнадежне, дуге, Не сећај ме никад да би могла доћи Задоцнела радост из дубине туге, Кô поноћно сунце из дубине ноћи. Јер ти не знаш, бедна!
безнадежне, дуге, Не сећај ме никад да би могла доћи Задоцнела радост из дубине туге, Кô поноћно сунце из дубине ноћи. Јер ти не знаш, бедна! кроз све дане дуге Да те вољах место ко зна које жене!
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
И наједанпут силно, победнички, високо уздигнута и забачена изби она понова из оне дубине, вукући за собом ону несвесну мокру масу, па стаде сећи ка обали мазно повијена на једној руци.
Теодосије - ЖИТИЈА
Одавде се попе на давно му жељени Атон, где принесе Богу коленоклањање и ноћно стојање и многе молитве из дубине срца, и радосним и топлим сузама довољно тај свети врх одаждивши, која ли благодарења не говораше Богу, који га је
Да, Господе Боже мој, ка теби раним, и из дубине душе зовем: Услиши ме, слугу својега, који те моли, и не посрами ме у чекању мојем.
растварајући помаза, и довољно их одаждив и умом као на небесима да је, и увис преподобне своје руке подигавши, из дубине душе зовући, бездну милости призиваше, говорећи: „Владико сведржитељу, Господе Исусе Христе, Боже наш, Сине и Слове
Дошавши у свој шатор, подигавши к Богу своје преподобне руке, из дубине душе молећи се и помоћ просећи, рече: „Помоћ нашу држи, Господе, јер осим тебе помоћника у скрбима немамо!
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Напослетку интимна веза с природом изражава се у многим топлим обичајима велике старине и дубине, у навикама, веровањима и врачањима, која се везују за смену годишњих времена, за небеске и климске појаве, за планине
Преспанског језера, који је неколико дана „сеирио“, седећи прекрштених ногу на чардаку и пушећи, како ја премеравам дубине тога језера, и кад му је ваљда досадило гледати како „кулучим“, позвао ме је и питао, шта радим.
Међутим, њихово национално осећање остаје неодређено или без дубине; њега не води, као што то иначе бива, нека врста националног инстинкта.
Мерећи дубине језерске непрекидно сам имао да се борим са њиховим особинама врдања, варакања и избегавања напорног рада и са њиховим
Црњански, Милош - Сеобе 1
Магловити врбаци испараваху се сваки дан, облаци се ковитлаху све ниже. Дубине кроз које су протицале реке беху мутне и непроходне. Земља беше тамна, невидљива и кишовита.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
). Ево. из пепела пепељаре на мом столу, из њене пепељасте дубине, почињу да ничу полусрушени градови кроз које трче дечаци. Играли смо се заразе — наше игре биле су болест!
И то је шуга. КИНОТЕКА У ТРИ Сваке недеље, тачно у десет до три, једна млада жена стиже из дубине Косовске улице водећи за руку кћер. Њена кћи има мајчине очи боје дима.
Бел Ами постаје изненада заинтересован, јер примећује да се из дубине Главне улице приближава облак птичијих крила. – Изгледа да ... Пуфко се ухвати за главу: – Господе, колико птица!
такта којих ће се Бел Ами сећати и на самртној постељи— а све то у неважном граду у коме је први пут упознао вртоглаве дубине блуда. Понекад би свирачи преварили младе лавове.
која му је ишла на нерве, а затим лице испред себе — лице увек лојалног и исправног човека, једног од оних што из дубине душе презиру свакога ко се још смеје.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
) Ван свих школа, а у својеврсном, „сељачком” дослуху са свим школама, мелодија Груже се издваја као кликтај из светле дубине јутра, као говор који ван себе не тражи повода ни разлога.
Јер свака опсесија не долази из дубине бића, и ту је извор многих неспоразума између песме и песника. У овој збирчици таквих искушења нема.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
започињао рад на неколико поља, савесно задовољавао потребе свога времена, али који није показао ни оригиналности, ни дубине, ни књижевног и научног талента, и није оставио за собом ни једно дело од трајне вредности.
Већина од њих ту његову тамнину и збрканост схватили су као знак дубине, оригиналности и генијалности, и у то доба славили су људе који су умели да тумаче поједина места из Сербианке.
Он је имао више унутрашњег живота и духовне дубине но иједан српски песник; то је најмисаонији човек, најбоља филозофска глава, најјачи и најдубљи дух међу свима српским
Зато се Трифковић, који нема ни памети, ни дубине, ни озбиљности Јована Ст. Поповића, и одржао до данас на позорници, и зато је један од најпревођенијих писаца српске
спољно, лепо уме да исприча анегдоту и да оцрта занимљив тип, да задржи пажњу читаоца и да га насмеје, али то је без дубине и без ширине, тек ради смеха и забаве. Смејући се, он клизи по површини живота и није у стању да уђе у суштину његову.
песмама има много оригиналнога, особених душевних стања, суптилних осећаја, дубоког и болног продирања у најтамније дубине људског срца, нарочито много личнога акцента, поред тога лепих стихова, ванредно прилагођених својим темама.
Милићевић, Вук - Беспуће
— Убио! — тупо и из дубине, с невјероватном тешкоћом у изговарању, каза она. Он осјети сву страхоту те, тако казане ријечи; он је у њој чуо и
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Светлост бледа, а из дубине, с певница, наизменце полази и диже се горе песма: „Рождество твоје, Христе, Боже наш!“ Па једва ако се изгуби у јеци
чича-Томе, наслони се на његово колено и гледајући стидљиво у свој кут, чупкајући бошчу, запева мило, дрхтаво, из дубине... Испрва као стидећи се, а после, кад почеше да јој помажу, пусти глас и отпева целу песму. — Жене, песму, бре!
Закла ју сина јединца. И тако из дубине, тупо, оштро, поче целу песму: како је, кад је заклао Јована, оца његова нагнао да га пече.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Избери по милој вољи, ал' остане л' који боли, боле ножем тог закољи, кад му ЖИВО срце преби, — куку Теби! У дубине морске тами многа капља тужно чами, вал је зове, зрак је мами, свака рада да се диже те да стиже сунцу ближе.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
— Највећа пак важност умне и душевне ране у том се састоји, што је (рана) у неиз.мериме дубине крај свој спустила — Разум човечески борећи се с великим тегобама у прибављању умне и душевне ране тражио је себи
МАНОЈЛО: Ја не знам како се могу речи извртати. ДОКТОР: Јербо је душевна рана у неизмериме дубине крај свој спустила. МАНОЈЛО: Уху! ала је то дубоко! Ко је то спустио у дубине крај? Ко? ДОКТОР: Душевна рана.
МАНОЈЛО: Уху! ала је то дубоко! Ко је то спустио у дубине крај? Ко? ДОКТОР: Душевна рана. МАНОЈЛО: А каква је то душевна рана? Оно што обично једемо, не пушта тако јако корен.
Јеси ли упамтио? МАНОЈЛО: Јесам. ДОКТОР: Душевна је рана у неизмериме дубине крај спустила. МАНОЈЛО: И то знам, само не знам зашто се тако крије.
сам данас ступио у службу, но опет знам да је човек човеком само через разумну душу, да је душевна рана у неизмериме дубине крај свој спустила, и философија је тражи. ШАЉИВАЦ: Па мислите ли је наћи?
МАНОЈЛО: Па знате ли, господине, како је човек човеком само через разумну душу и како је душевна рана у неизмериме дубине крај спустила. ДОКТОР: Ајде, не будали! МАНОЈЛО: Ви сте ме тако учили. ДОКТОР: Како бих мого ја тако што говорити?
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Купих онда једно пет кила погрешних новина и укрштених речи, мада их мрзим из дубине душе, а нарочито тропску птицу са три слова (ара), део коњске опреме са два слова (ам), египатско божанство са два
Због зашто? Због зато што обожавам цуре које седе саме у парку и читају књиге, а мрзим из дубине душе задригле манијаке у карираним панталонама!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Клопара точак климавог устројства. ПЕТАК І Идејо мудра летења и мреста, у небу мора пуне се дубине, океан неба, површ која блеска, валовит шушне: Певај, птичји крине, угнезди љубав; икри, рибља паство; умножи,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Сада малаксава и нагло престаје... Још одјекнуше два пуцња... Као из неке дубине, зачу се дрхтав глас трубе... Звуци су језиво парали ноћну тишину. Занемели војници стоје непомично и слушају...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
9. Сиње море и дубине твоје, Нико тебе препливат’ не море, Веће вила на коњу љељену. Коњиц вили ти’о проговара: “А ти вило, по Богу
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ВАСИЛИЈЕ (глуми): „Ја волим живот уопште, али наш живот, паланачки, руски, малограђански — мрзим и презирем из дубине душе”... Играо сам Астрова у Ујка Вањи. ЈЕЛИСАВЕТА: Ја сам у Три сестре играла Кулигина, Машиног мужа.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Тада се, као блудећи пламенови појаве и светиљке чамаца, па лагано круже и обилазе дубине, из којих нагрну рибе у мреже. На веће даљине, у дубље море, у мирне увале острва, излазе веће барке.
Вечан бол и вечна патња на овим сивим, каменитим обалама. У врху брода, покривено крпама, једно мало псето. Из дубине брода вири пар ногу, одевених у нове, жуте ципеле, американског врха, са гуменим потпетицама.
Прелазим руком по челу, и лежем на стену, из које тече нешто румено, као крв. Из дубине допире до мене мирис тих лепих, помазаних витких тела, голих као богови, меша се у маглу, која нас обавија.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
И мене самог језа хвата Кад видим очи њене сетне, Дубоке, загонетне. МАРИЈИН ВЕО Пре но што ће је скрити Небеске дубине, сјајни облаци, Као последњи поздрав земљи Она свој вео девичански баци...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Девојке је непрестано нешто питају, саветују, задиркују. А она гледа, рекао бих, из саме дубине душине, и као да тај поглед нема везе са околином. У њему је нека жива журба и затајена неизмерна срећа...
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
је раније већ било утврђено за Атлантски Океан, а то је да јегуља за своје мрестење и расплођавање тражи велике морске дубине. Шмит је, у осталом, то потврдио и за друге области Индиског Океана. Тако је н пр.
ништа друго до бочна пераја која се јако развију и израсту у време кад јегуља полно сазри и крене на путовање у морске дубине у којима се расплођава.
Напротив, кад доспе у велике океанске дубине, где је потпун мрак, а поменути фактори су непроменљиви, она путује брзином од 25—30 кашто чак и по 50 километара
Јегуља, у своме путовању од места од којих јој се губи траг, у близини Азорских острва, хвата океанске дубине, и силазећи постепено и све дубље ка морскоме дну, тражи те морске рупе и у овима се тада врши њено мрестење.
У томе закону не игра улогу дубина на којој се тело налази; од дубине може произаћи само једно мало смањивање запремине тела због мале стишљивости воде.
А треба поменути и то да су годишње топлотне сезоне неосетне за океанске дубине које премашају 200 метара. Изузетак од тога може се наћи само у затвореним морима која немају везе са океаном.
и разлаже на разнобојне зраке из којих је састављена и који и сами буду на исти начин апсорпцијом слабљени силазећи у дубине, али свака боја са другом брзином слабљења. На великим дубинама нестаје свих зракова и настаје мрак.
Морске дубине које премашају 7000 метара изузетне су и ретке; оне заузимају само један мали део неизмерног океанског простора.
Оне што живе на дубинама до 700 метара виде још само љубичасте зраке, и то јако ослабљене. Преко те дубине остају још само ултра-виолетни зраци.
Од великог су интереса рибе што живе у океанским дубинама. Са повећавањем дубине све више нестаје оних врста риба што се хране биљном храном, јер је таква храна све ређа; све је више оних које се
А може се схватити колико тога прогута само прождрљива огромна ајкула, која се лови и на 3000 метара дубине. Али не стоји то да се све дубинске рибе прождиру међу собом.
Данас се зна да је то нетачно и да је и на неколико хиљада метара дубине још интензиван органски живот. Како то може бити под тако великим воденим притиском који би здробио и предмет много
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Али нас је страх од језиве дубине Пучине те, по којој судбе брод Плови нам сетно не знајући куд; Визије света громадан је свод, Видици нам се к’о
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Дабогда сам не знао, а другог да не питаш! Дабогда не умро, док не измерио небеске висине и морске дубине! Дабогда омастио својим вратом личину! Дабогда не умрла, док те муха са стôца не оборила!
2 Устума се, бјеж отолен, зла натруно: у висинске висине, у дубинске дубине, у морске пучине, ђе кокот не поје, ђе крава не риче, ђе во не буче, ђе се бог не моли, ђе се дјеца не крсте. (Трипут).
Хајде, несретна несретнице, небом те и земљом кумим, у морске ширине, у морске висине, у дубоке дубине: гдје пјевац не пјева, гдје крава не риче, гдје овца не блеји, гдје коза не вечи, гдје пас не лаје, гдје дијете не
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
што знаш, ту ћеш наћи велики бор, и под бором тророги кам из којега пишти вода као суза; ископај испод камена толико дубине колико је он висок, па ће ти се отворити обла једна џара са златнијем заклопом пуна аспри, дигни заклоп и онђе остави
Мати се његова за то врло расрди па га прокуне да не умре док не види морске дубине и небеске висине. Пошто Соломун већ остари и већ му се досади живљети на овоме свијету, стане се старати како би се
Тако је Премудри виђео морске дубине, па онда стане мислити како ће још виђети небеске висине. За то ухвати два ноја, па им за неколико дана не да ништа
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Навршивши 37 година у држави својој, Владика, пак, премилостиви не презре мољења његова, којим је из дубине срца уздисао, већ као милосрдан и трудопријемац и наградитељ, свима жели да се спасу. (И Тим.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Тада Бакоња бризну у плач, у силни плач. Учини му се да му сузе извиру из дубине срца, а не осјећаше да му бива лакше. Тако му никад није било.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ни орлови се не ките. — Газда све може. — Може ли дукат да баци у снег? — Може. — А сина? — Тола се из дубине насмеја.
— Због тебе ће моја кућа да остане пуста — рече касније из осушене, грке дубине. — Једно мене коле. Само једно... — промумла Ђорђе и изиђе напоље, не затворивши врата.
— Иди! — викну Андра и устаде. — И Адам је болестан — осмели се да шапне Ђорђе. — Ти имаш сина — из дубине рече Аћим, а по гласу се није могло закључити да ли се руга. — Имам. И Симка је болесна.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Дечак ослушну. Чинило му се да чује некакве тихе гласове, а онда виде како из дубине пећине излази гомила раздраганих патуљака, окружује га и почиње да игра. — Хоп, хоп, цуп, цуп!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Рига од Фере је осетио како га захвата ветар што је, као прамење, ишао по водама, из дубине видика; удисао га је, целим собом.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Пуна носталгије, безнадежне, дуге, Не сећај ме никад да би могла доћи Задоцнела радост из дубине туге, К'о поноћно сунце из дубине ноћи. Јер ти не знаш, бедна! кроз све дане дуге Да те вољах место ко зна које жене!
носталгије, безнадежне, дуге, Не сећај ме никад да би могла доћи Задоцнела радост из дубине туге, К'о поноћно сунце из дубине ноћи. Јер ти не знаш, бедна! кроз све дане дуге Да те вољах место ко зна које жене!
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Док заурла Цербер из дубине да је стадо у своју торину и да стражи врата од тартара. ВИ По побједи страшној над Сатаном велико се собраније
Свемогућом вољом миротворца четири се вјетра разјарише у дубине хладнијех безданах, те облаке страшне и дебеле од прашине и црна хаоса из мрачнијех дигоше њедарах, и са силом
Попа, Васко - КОРА
од пепела њиште Заустављени у пропњу Огромна рука Са жарким оком насред длана Вреба на видику У УЗДАХУ Друмовима из дубине душе Друмовима модрим Коров путује Друмови се губе Испод стопала Усеве трудне Ројеви ексера силују Њиве су нестале Са
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Природа се покорава својим законима; ако их познајемо, онда прозиремо ткиво природе до оне дубине до које допире вид нашег ума даље не. Где лежи та граница преко које не можемо прећи? „Природни закони!
предвидели; ту се одмењују у неједнаким интервалима брда и долине, а та брда и долине имају неједнаке висине, односно дубине. Мојим рачунима сам нашао да су у добима пре 25, 70 и 115 хиљада година лета наших предела била изванредно хладна“.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
мазно, радосно, лако, трепери у оном божанском зраку пуном тајнога чара, пуном далеког, финог брујања што из саме дубине неба доноси ону идеалну жеђ за узвишеним, за највишим животом и поезијом, за најживљом надом и хармонијом, за
је тако потпуно свесрдно и од срца, јер је тачно тако мислио и осећао о свима божјим парадама и свечаностима, из дубине душе.
једва могло чути испрекидано, али језиво јечање које је допирало као из врло велике даљине или као из неке страховите дубине.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Из дубине њиховог стакленог меса извијао се топли јантарножути свјетлац и, у часовима јачег разгарања, пробијао се до на површину
Оне живе у добрим сусједским односима. И наизмјенице се јављају, огласују се из дубине — наша вјечита попудбина и наши стални сапутници, од почетка до краја.
— Нема шта, моја жртва, то јасно увиђам. И надодао бих из дубине, у оној помами признавања и самооптуживања. — Ја сам као дијете! Беспомоћан и неодговоран као мало дијете!
И још нешто: она првашња препуштеност као да је била моја, као да је извирала из мене, из дубине моје пути, а она нагло надошла усплахиреност као да је споља нахрупила у ме и пренула ме.
Прелазим дланом по старим бразготинама, и слуктим глас из дубине: заиста, све је тишина. * Све сам од живота узео и све му од себе дао. Пред његовим се лицем нисам претварао.
* Данас је небо облачно. Доиста, уморан сам, дубоко уморан. Уморан из дубине душе. Можда већ предуго живим. Већ тако дуго да помало схватам добростивост смрти. Да, добра је смрт.
У сваком додиру остала је по једна честица мене. Да ми се ишта из дубине ноћи врати у крило! Али никога и ничега нема. Сад сам празнорук и го, пун бијеле празнине.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
У тренуцима када ветар мука Оде нечујно преко моје главе, И појаве се сан, дубине звука И мелодијâ — тад пријатне јаве Опколе мене, и тад моје око Не види више предео од сплина: Ја се осећам подигнут
О животу из седих даљина, Непознатом к'о дубине сиње, Без свог гроба и без ма'овина, Где не пада ни магла ни иње. И ту видим живот сав без туге, И без смрти, живот
И сузе се лију Што ми нисмо оно што смо некад били. ГЛАД МИРА Саранио сам љубав к'о дан црне шуме, К'о дубине остареле непознати мрак: Саранио сам љубав што се не разуме.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
на сам врх сунчаног Олимпа, а ово друго све то дубље и дубље тоне кроз отворе угљених и жељезних рудника, у мрачне дубине црне земље земаљског материјализма.
У овој малој и најелементарнијој књижици о динамици, не само да је било поетичне лепоте и филозофске дубине динамике, већ је било и много примера чврсте везе између ове базичне и других области физичких наука.
Ћипико, Иво - Приповетке
Па кад се сунце нагне да потоне у непознате дубине, крсте се и, док је неко живо у хармонику ударао, оне се моле. А кад сутон паде на море, простор и њихове прилике,
Али једнога поподнева, носећи тешку даску за мерење дубине у води, осети се слаб и оронуо. Ипак држао се чврсто на ногама, а бојећи се да му мајстор не одбије од наднице, не
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
дубина плавила“, будући да нам је песник приказује као да је испод а не изнад нас, постаје двосмислена: слика небеске дубине прелази, претапа се у слику морске дубине. Ту је већ – као могуће – припремљено огледање у води.
приказује као да је испод а не изнад нас, постаје двосмислена: слика небеске дубине прелази, претапа се у слику морске дубине. Ту је већ – као могуће – припремљено огледање у води.
Стрмоглављење с врха катарке у водене дубине, с откинутим комадом чврстог (каменог?) неба у руци, као и претакање неба у море (провала кише?
говори о временима непролазним оним спокојним, моћним гласом којим сан једино може приволети јаву да разуме оно што из дубине прошлости говоре уста мрака: да је свако време последње и једино време из кога се светлост рађа.
простору“ српске културе – што се насилно и удесно отуђује од нас, изговорен пре две деценије, понире, природно, у дубине колективног, базичног искуства.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
се кроз ову не само психичку и не само телесну, него кроз целовиту психосоматску муку пробија нова временска раван из дубине јунакињиног памћења: „А сећа се свега. Било је на три дана пред Ускрс. А она тада [ . . .
приликама опусти, па услед многог пића и страсне циганске песме одбаци маску одмереног, сигурног понашања, њему се из дубине отме необична слутња: „Понеки пут, у неком гласу, отргнутом звуку, као да наиђе на то: - А! де то!
Једноставно „то” што се њему учинило да се однекуд појавило, а отргло се из тамне дубине његове душе, и ништа више. И не само Јовча, него и остали ликови, чим их преплави једно унутарње и само њима знано
стање - права аура у медицинском значењу - у које писац готово редовно доводи своју јунакињу пре но што јој се из дубине не почне да отвара дотле скривени унутарњи живот.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Глас беше као с онога света, као од какве прикојасе, из неке дубине, тутњив и проницљив, глас светитељски, онај који вас изненадно нагна да га слушате, јер је непосредан и пробија вас
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
ИИИ Ноћ то су звезде. Из моје заспале главе излеће птица. Између две горке дубине једна птица. И рт добре наде. О мртав да сам. Ал не помажу клетве.
Ту смрти нема. Ветрови у небо се враћају. Пала је лобања низ црне гребене. У мрачне дубине носи ли то што сам чуо. Ледене обале сенком роси ли језиве воде за заклетве од жеље страшне смрзнуте.
Границе у којима живимо нису границе у којима умиремо. Опора ноћи мртва тела, мртво је срце ал остају дубине. Ноћас би вода саму себе хтела да испије до дна и да отпочине.
Његове су дубине мудрије од свих твојих афоризама. Море воли рибаре који га поткрадају пуни љубави и морнаре који користе опасности што
две речи се више Међусобно не слажу Песме ако су лепе Бестидно звуче и лажу На неком месту туђем Прелетајући дубине туђе Мами ме птица све луђе Да за њом у ватру уђем ОРФИЧКО ЗАВЕШТАЊЕ Ако хоћете песму Сиђите под земљу Ал припитомите
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Рођен сам, видим!... Умрећу, знам!... Тхе!... (Један повећи камен, који је готов да се одрони, гурне у дубину, из дубине се чује хука.) Чујете л’ хуку старе гладнице Како јој крчи празна утроба?
ће, мудар, знати делити Некоме колац, неком вешала, Гдекоме, опет, за грм везану, Оловом врелим очи гађати, Док из дубине чела блеђаног С зеницом црном живот не пљусне... ГЛАВАШ: И ја се јоште зовем Станоје! И цео народ српским именом!
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Ми смо се спремали на одбрану, а Турци су довлачили поткрепљења из дубине своје велике царевине и прибирали се да јаком силом упадну у Србију.
— Како мисли ваше превасходство: рата уопште или овога нашега рата? — Ратова уопште. — Мрзим их из дубине душе. — А зашто? — Зато што рат уништава оно чему све треба да служи само као цељ — уништава људе.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Оне стоје ту па гледе, Како вијеш сплет малени Из дубине душе своје Њиној светој успомени. И ако ти с’ кашто чини Да се сузе твоје суше, Ти се сети откуда је — То ј’
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Па овде, бре, све сам камен! — вели један. Тада ми је тек било јасно. Земља здравица је овде око пола метра дубине, а доле је каменита подлога.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
КАТУНОВИЋ: Ужасну.... Јеси л’ на гробљу кадгод угледô Поноћи неме црну завесу, Што из дубине свога тамнила Усплахиреном оку износи Давно умрлих живе костуре, Које ти гласом исподземаљским Ушима нежним приче
КАТУНОВИЋ: Чуј, господару! И ти, госпођо! — Ако се мирно може слушати Оркана бесног хучна приповест Што из дубине мутне пучине Смртоноснијем гласом урлајућ Бродару бедном носи ушима: „...Богу се моли!... Смрт!... Иде смрт...
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Љубави н Срећо, кô кобац вас кљујем! Док дамари прште и играју жиле, Тонем у дубине, где се свесно скриле У дремежу тихом снене кћери Тајне.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Савршено избрушеним моделом о сужњу невољнику који из дубине своје тамнице тражи сабеседника и посредника, иначе честим у епици, исказано је стварно тамновање Сибињанина Јанка
Мада се његова поезија веома разликује од Попине, он се такође враћа у дијахронијске дубине памћења: Млеко искони (1963), Велика Скитија (1969), Нова Скитија (1970) итд.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
4 И да сила му је дата, бодар из непребол-дубине, изрони ли, свима да је за лек. ОДЈЕЦИ МОЛИТВА 1 Да утопим се у плаветнило твоје, Господе, жедан
Ћипико, Иво - Пауци
Напокон село дочека те се једнога дана небо наоблачи. Још ујутро чуо је неки тежак да је далеко преко мора — к'о из дубине — загрмило. Све што је у селу жива узрадовало се на ту вијест.
се тобож љути на неправду; тресе главом, и дуга црна коса расула му се по челу, а промукли глас, рекао би, долази из дубине. — Ти си сретан у љубави! — шали се Иво. — Ја? — као чули се... — И не знам што је поштена жена...
Па се окрене прама расвијетљеноме храму дјетињег му доба, и млаз топлих осјећаја из дубине помаља се. Али не потраја дуго.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
и у праведно дупе, подмирени до последњег жмарца, пуштају да их понесу крила, лака и бестелесна нека крила кроз дубине неба и пространства изнад убоге земље, ни горе ни доле, него баш испод неба и изнад земље.
Кад дрекала спопадну бесови, оштри зубе о кремено стење у пећини па отуда тај шкрипави звук који се каткад чује из дубине гротла и отуда, понекад, она бела пена што плива на површини воде Белог потока који из пећине извире.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Под ведрим небом, које нам отвара видик у дубине простора, добивају питања о судбини света тек своје право значење; на хартији нам она изгледају скоро безначајна.
Но зато нам свака ведра ноћ отвара кроз небески свод широки изглед у дубине простора. Онда видимо небо обасуто безбројем ситних сјајних звезда.
Срећни Галилеји! Први од свих људи, он је својим догледом завирио у небеске дубине. Шта је онде сагледао, то ћемо и ми, драга пријатељице, да видимо овим догледом мога прадеде, који се не разликује
“ Заиста, сви покушаји који су дотле чињени да се из дебљине наслага, наноса река или из дубине њихове ерозије, из количине соли, садржане у морима, одреде времена минулих догађаја на Земљиној површини, нису били
Не желите драга моја, да то учиним. Добро! Завалимо се још дубље у наша седишта и продужимо храбро наше путовање у дубине Земљине атмосфере.
Она је толика да би та вода покрила морем од скоро 2000 метара дубине потпуно зарављену Земљину површину. Сада ћу да Вам растумачим, уколико је то овде могуће, како сам те документе
небо са свим својим звездама, а кроз ова доња оканца улази у наше одељење сјајна месечина, месечина не са неба него из дубине.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
САРОШ (задржава је): Шта узмичеш? ТАШАНА (уплашено): Шта је то, за Бога? САРОШ (к њој, из дубине): Видиш и сама шта је то, колико је то, па зато и бежиш. То је: нисам долазио — зато што сам те волео, и што те волим!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Тешка велика капија, увек закључана; па, по војвођански, дубок „ајнфарт”, прохладан и полумрачан због дубине, где стално гори петролејска лапма; па онда опет капија, понајчешће и она закључана, и тек онда улазак у двориште.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
дубље и дубље вирове и матице, пружајући им погдекад и руку, не би ли их само довели до средине реке, где су огромне дубине, и где ће га дочепати чеврнтија и окретати у место, а професор се са задовољством измаћи и посматрати дављеника.
коју сам добио по свршеном универзитету, нису била исписана горња слова, али сам ја, кад сам је се дочепао, из дубине душе ускликнуо: Q. б. ф. ф. ф. ѕ!!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Ни дубине не познајемо. Нека деца нас теше, како су ту већ неки прелазили. Вођа коначара је поручник Коста „Турчин“. Гледа мрко
— Хајдемо, да смо на лицу. Јер кад кидишу ови пешаци гладнице, за нас неће ништа остати — додаје Душан. Из дубине брода допирао је потмули удар машине и свуда се осећао мирис уља. Пођосмо узаним ходником... Опет неке степенице.
Његов поглед подсећа ме на неки рефлектор из мрачне дубине. Он се с тешком муком наслони на руке и једва проговори: — А, друже... а, одакле? Рекох му.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Само моје очи да гледају у те, Само моје све дубине и све куте Да лепота твоја осипље и греје. 1923. ЕЛЕГИЈЕ МОЈА НОЋИ Моја ноћи, када ћеш ми проћи? — Никад!
И док се сутон све више хвата И тутњи град И гори, из модре дубине неба Избија мјесец млад: Кô клетва бона, Кô јаук милиона, Ја чујем како, с висине оне, Силни чекићи звоне: Хљеба
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Гледај добро преда се, еј! Тек што је то изговорио и почео да се смије, кад из дубине ходника, из неодређене даљине, као неки одговор на његове ријечи, доприје једно танко, подземно: — Еј!
— Гаси! — прошишта му Мачак у само уво. Прекидач кврцну. Тама потрпа дјечаке. Истог трена из дубине ходника зачу се јасно и поновљено: — Еј, еј!
На пола пута између сеоског друма и логора налазила се једна рупчага од скоро метар дубине. То је некад била јама за хватање курјака па се током година зарушила.
Кренули су још прије сунца и таман кад су зашли у Гај, из дубине шуме пред њих испаде Николетина. — Шта је, куд се ви то скитате тако рано? — дочека их он баш нимало љубазно.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И други пак: Из дубине преисподње зовем к теби, господи! Господине, послушај ми гласа! ... Пак овај: Просветљај на нас лице твоје те нас
Ако да се испењем на небо, ти си сâм тамо горе; да ако ли силезем доле под земљу, у дубине Адове, — и тамо си ти. Ако бих и кано птица с крилма рано одлетио чак за море, у које тамо пустолине скрити се, ал' и
и настануће, мену месечну и уштап, дна и ноћи равно служење, земљано клијање и растење, ветрова разилазење, ширине и дубине морске стојеће, и по њему ходећи путови, текуће воде и стојећа језера, и планински извори?
СРЕБРНИ МАЈДАН Онако да сматрамо о свему, тако ка они што но златне и сребрне мајдане копају. Каде већ у дубине зађу и стану штогод пронаходити, тадар се и више освесте са забом о земљи и ништа с хићњом не проходе: сваки груменак
Око оку добра не мисли. На зло и врло брзи, а на добро сасма лени. Жми, пак мучи. Бездан дубине не мерим с мојом шпицом. Не ваља ти ни себи, а камоли Богу и људма. По злу свакад је к добру надање.
хунта и ради, колико ли у трговини бодом, сухом ходи се и броди по зли и лепи времени, а камо морски гњурци у колике дубине морске спуштају се и за свој живот им не хајући, да који доле на дну бисер пронађу и изваде с огледом, — рђаву хвалу
Ласно она свуда излеће и прелеће, куд год хоће проходи. Небесне висине и подземљане дубине ода на крај света до на крај, нигде преграде никоје себи нејма ни забране које. Душевна су крила наше мисли.
би се која двојица међу се надпирали и један би се инатио да све вешто сазнаје небесну висину, земљану ширину и морске дубине, где ли што има и нејма, а други би пак отпирио се да је то његово знање све лажа, и нико то од људи не може све свуда