Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Чему нас лисица учи, то остављам нека свак погоди. 7 Лав и медвед Лав и медвед пођу по једној дубрави од глади лекарство тражећи.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— рече Радан и зацену се од смеха. Ошину волове и похита да барем стигне до механе у дубрави, а већ даље лако му је. Кад се мало поодмори... стићи ће понајлак. Било је већ близу поноћи.
Кад се мало поодмори... стићи ће понајлак. Било је већ близу поноћи. У механи у Дубрави седи још неколико њих из оближњих села. Неко пије вино, неко ракију; неко погађа »попа«, а неко »у каиш«.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И даде му пуну прегршт. Маринко напуни дуванкесу, затим запали лулу, па се диже у шуму... Тумарао је по дубрави; већ спаде с ногу и мишљаше да приседне да се одмори, кад смотри Лазара. Он пође, заусти да га викне, а Лазар паде...
— Па зар је њему име Клемпо? — Тако га мати од милоште прозвала — рече Заврзан. Смех се разлегао по дубрави. — Ама према човеку и уво! — рече Латковић. — Али, ти завешче један, куд си ти пристао?...
И не мислећи пре тога тренутка на оваку заповест, он викну, а глас му јекну по оној дубрави: — За ножеве!... И оживе жбуње. Турци изгубили памет па се скаменили на месту.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
у земљу, него их баци у једну јажу од млина, па се врати дома и каже старој царици, да је закопала у земљу у једној дубрави, и она јој вјерује.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Ишао би слободно по пољу, по зелену лугу и дубрави.. У кући би му било еве весело, стара мајка добила би одмену... И све би то било, да не беше њега!...
Ћипико, Иво - Приповетке
Марко седе са њима поред врела; одмара се и чека да почне велика миса, јер тек после службе настаје весеље... По Дубрави уоколо већ се пеку на ражњу јањци и овчевина; дим се губи у светлости дана, а воњ допире до њега и чисто га подражује..
Тек пред подне доврши се служба, а било је време, јер светина махом се разбеже по дубрави. Још неко време митокласи се народ поред високих дрвета и намештених пуних столова, жагори, а кад зазвони подне, крсти
Звона наједном заславише у знак да поподневна литија креће из цркве. Махом по дубрави, око врела и по заклоницама, застрше столове; насмејана, раздрагана лица уозбиљише се и весеља привидно сместа
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
наше речи листају, На свим уснама усклици су љубави, По свој се земљи младе воде блистају, За плугом човек тад јури по дубрави. Сад је пролеће, сакрите се, девојке! Незнано како клас ће браздом изнићи, Случајно сејач да засеје увојке.
Кроз јединство бола мог проби зрак, док леже по дубрави Сунца, што сијасте кроз мене у толика сванућа: Да један час сам вечит, сред ове безразложне љубави, Пронесете и