Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Ево му и база (платна) и маказа, па нека реже како му је драго!... И пун задовољства оде низ дубраву... 4. У КОЛУ Варница је пала врло згодно: и где треба и како треба.
За тренут ока друм поста касапница... Главе се ваљаху по друму као бундеве кад им вреже сасуше... Јаук је проламао дубраву... Хајдуци су газили по локвама усирене крви...
10. ЗБЕГ Немоћно и нејако напустило је свој мирни кров, па се склонило у дубраву, у гору... А и куд би могло! Небо је високо, а земљом ходе душмани. Шума је бранила слободу, нека она очува и нејач!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
ОРАО И ЗМИЈА Орао, са змијом у кљуну, Испод облака пљуну, И узицу живу, вијугаву Баци у зелену Дубраву. „Е па сад, кад сам је сторњао”, (Рече, у себи, орао) „Поново ћу је зграбити Доле, у шумској забити!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Сунце бјеше на заходу. Сердар отишао у дубраву да усјече нешто грађе. Под авлијским зидом, на једној дрвеној клупици, сједио је Јанко и нешто писао на листићу артије.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Возари изведоше Брну, па легоше под ракиту. Стриц и синовац пођоше мучећи кроз дубраву. Лишћа још бјеше на старој древади, али још више шушњарка по ледини.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
По белом, од месечеве светлости и прашине, путу, вочићи одмичу сами, кола шкрипе, циче, велики Месец залази за дубраву, и брује бандере и Морава шуми, а он испружен, на сену, гледа у небо пуно звезда, удише Мирис траве и пева, пева: О...
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ће се; а Јерусалим запустити ка воћњак обран, а градски високи горњи домови — луг и шума по њима узрасти, те у дубраву зверињу ће се наменити плачући се за пустош управаџија му!
И деде, виђ' што му се пресуди за ту кривицу, с каквом ли ружном смрћу погубише онде! Изведоше га, вели се, у дубраву, долачу ахорску, уједно са синови му и с кћерма, с волови му, с мазгама, с овцама, са свим широм што год се је имао;