Употреба речи дубровнику у књижевним делима


Дучић, Јован - ПЕСМЕ

НОЋНИ СТИХОВИ Код Светог Јакова у Дубровнику Ја волим ноћи, њине мутне зборе, И њине тишине, и њине олује; Њине црне реке када сетно хује Своју песму тамну и

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Сем тога су и многи католички писци из Славоније и Босне писали ћирилицом. Велика књижевна епоха била је она у Дубровнику XВИ и XВИИ века.

Али се је млетачки дијалекат, лінгуа франца, одржао на целом јадранском приморју, док се у Дубровнику претпостављао тоскански дијалекат.

успоменама и ширили су их; познато је да се српска средњовековна властела, коју су Турци лишили имања настанила у Дубровнику са својом пратњом, међу којом беше гуслара који певаху о слави српских јунака.

Од краја ХВ века се у Далмацији рађа српско-хрватска књижевност, која је била на врхунцу у Дубровнику крајем XВИ и у XВИИ веку.

Осим тога, становништво залеђа, нарочито оно из Требиња, Шуме и Површи, било је у Дубровнику најоданије међу Динарцима и оно је притицало у Дубровник.

Артур Еванс је добро запазио да је у току дванаест векова мира и реда било чешће у дубровнику него у Млецима, и да се ова слога објашњава мудрошћу властеле и народа који су били уједињени заједничким осећањем

године. По Евансу је у Дубровнику основана прва јавна болница и први новчани завод; Дубровачка је република прва законом укинула ропство.

Сви, а нарочито они из ниске Херцеговине, имају особитих склоности за трговину. Уколико се приближујемо Дубровнику утолико се више испољава овај трговачки дух.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

⁹ Према Вуковом Рјечнику, у Дубровнику реч „мали“ значи мушко дете. И у неким другим словенским језицима, нпр. руском, речи „отрок“, „ребëнок“, „юноша“ (које

(Сиромаху су чоеку честа дјеца тако на досаду како гођ да га највећи град — сухи тј. чист, само без кише — бије. У Дубровнику) (Вук, бр. 939) — Ђеца се чуде свачему, а људи ничему. (Вук, бр. 1256) — На дјечји труп не мећи човечију главу.

3649) — Чега се чоек највише боји, оно ће му на главу доћи. (Вук, бр. 6087) — Чоек налаже, а Бог располаже. (У Дубровнику) (Вук, бр. 6144) — Некоме и олово пливје, а некоме и слама тоне. (У Црној Гори) (Вук, бр.

(Вук, бр. 221) г) Младост — Младост је лудост. (Вук, бр. 3044) — Младост плахост. (У Дубровнику) (Вук, бр. 3045) — Млад се нада напредку. (Вук, бр. 3046) д) Старост — Младост лудост, старост жалост.

У Скопској котлини отац не узима, због „срамоте“, дете у руке све док оно не почне да пузи. У Лици и у Дубровнику отац се бави искључиво „одраслом“ децом, кажу извештачи из ових крајева.

Матавуљ, Симо - УСКОК

име се руски мајор Забјелин са осам компањија јегера и мушкетира, те Французи ноћу оставе Цавтат и повуку се ка Дубровнику.

Што јест, јест. Је ли овако, браћо? Сви старији потврдише. — Прекидосмо Дубровнику воду, а Руси за дванаест дана намјестише на отетијем висовима двије батерије, па почеше гађати град.

— Славни заиста иначе, у другим биткама по свијету! — рече Јанко. — А утолико је вама виша слава. — Он се затвори у Дубровнику, очекујући нову војску. Тако чусмо.

Пошто је дуго размишљао о томе, опет наиђе зрачак надања, сину му једна мисао. У Дубровнику је једна чешка чета тобџиска; неће, ваљада, бити тешко по њеком послати писмо на дубровачку пошту; наћи ће се, ваљада,

Кад цар разабра како су се Црногорци расрдили, нареди своме конзулу у дубровнику да их утиша. Конзул дође, те овамо, онамо, забашури ствар и још тобоже измири владику са Ивелићем и Вучетићем, али,

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

[Осман је 1826. први пут издан у Дубровнику; већ 1827. изишао је ћирилицом. Јевта Поповић у предговору велича »безсмертног Гундулића«, хвали његов »природни

Још 1817. писао је руски конзул у Дубровнику Јеремија Гагић: »Људи су безчуствени к наукам у овом крају.« Талијанска култура била је у Далмацији свемоћна, и тек

1847, Галицијско-руска 1848, Моравска 1859, Далматинска 1862, Словачка 1863, Словеначка 1864, Матица српска у Дубровнику 1909). Угледајући се на Мађарску академију, коју су мађарски родољуби основали 1825.

МЕДО ПУЦИЋ Банов друг и пријатељ, дубровачки властелин Медо (Орсат) Пуцић родио се марта 1821. године у Дубровнику, у једној од најстаријих и најугледнијих породица дубровачких.

Више но ико Медо Пуцић је учинио на буђењу и развијању народне свести у Дубровнику, и био душа српског покрета код далматинских католика и центар целога једнога круга писаца и јавних радника.

Увек на гласу и јако цењен, умро је у Дубровнику 30. јуна 1882. године. У Италији, у којој се школовао за време најживљег националног покрета талијанског, Пуцић се

1868. излази са оригиналном приповетком Шћепан Мали, и отада до смрти он стално пише. 1875. изишле су у Дубровнику његове Пріповіјеѕті црногорѕке і пріморѕке. Исте приповетке излазе ћирилицом у Београду 1876. 1882.

1892. Отаџбина је престала излазити. 1878. кренут је у Дубровнику Словінац, коме је уредник био Лука Зоре. Лист је излазио до 1884.

Оболевши, отишао је ради лека на Приморје. Умро је у Дубровнику 20. јануара 1908. године. КЊИЖЕВНИ РАД. — Први његов, ђачки рад, један превод са немачког, изашао је у кратковечном

у Задру, латиницом штампано. Естетичка писма из Рима такође су штампана 1913. У засебној књизи Матица српска у Дубровнику 1911. издала је његов већи оглед Сава Бјелановић.

као Матица српска у јужној Угарској, Просвјета у Босни и Херцеговини, Српска зора у Далмацији и Матица српска у Дубровнику (основана 1909), знатно утичу на подизање духовне и националне културе српске.

рад; Бранково коло (од 1895) наместо Јавора и Стражилова наставља традицију војвођанских књижевних часописа; Сргј у Дубровнику, од 1902.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

— И тако постане корњача. НАЈЉЕПШЕ МЈЕСТО У ХЕРЦЕГОВИНИ Састало се неколико господе дубровачке у Дубровнику, па се разговарали и препирали около тога: које је мјесто најљепше у Херцеговини, па пошто се нијесу могли сложити

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

праве важне са својим гробљима од туђих ствари, записујем кришом на столњаку последњи успех једне од њих: у Дубровнику су јој прошле недеље веома повољно уваљали распеће старо двеста година пре Христа! Оригинална ствар!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

И СВИ САВРЕМЕНИ ПАРОВИ 100 ЕПИЛОГ 102 СУМАТРА 104 СТЕЊЕ 106 ПОСЛАНИЦА ИЗ ПАРИЗА 107 СТРАЖИЛОВО 109 СЕРБИА 120 ЛЕТО У ДУБРОВНИКУ ГОДИНЕ 1927.

Зато су фрулом планини свирали пастири и души мојој Сербиа било што и зора? На Крфу, 1925. ЛЕТО У ДУБРОВНИКУ ГОДИНЕ 1927. Тла давно нестаје. И већ трне, у телу мом, безбрижност младости, пре ванредна.

Затим је чек исплатио. Омогућио ми је да напишем Љубав у Тоскани. Првих дана августа, у Дубровнику, објавио сам своју веридбу, у листу Политика, у Београду. Код моје, покојне, таште телефон је цео дан звонио.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

КОЗЛАК („ЧОВЈЕК С РЕПИЋЕМ“) У Дубровнику, па и у околици, неуки народ вјерује да имаде људи којима је отрага, као и животињама, израстао реп, али тај није

ИИ МАСКЕ А) ВЕРСКЕ (ОБРЕДНЕ) БЕМБЕЉ У Дубровнику излазио је 1 маја (као турица на Сретеније); имао је хаљину сву искићену зеленијем лишћем и свакојакијем цвијећем; око

Ишао је онај дан и к манастиру св. Јакова (око ½ сахата од града). ЧОРОЈЕ, ВИЛА И ТУРИЦА У Дубровнику чороје, вила и турица ишли су за времена републике уз месојеђе.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Кикинди: Ђорђије Радак, одвјетник; — у Дубровнику: Лазар Лучић, трговац; — у Ердевику: Аксентије Јанковић, трговац; — у 3агребу: Петар Кораћ, официјал намјесничкога

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

више за себе, „знамо се ми, наши смо ми, не бринем ја за њих, челик је то живи“; да понова зајаукне Сплиту, Котору или Дубровнику: „Море наше, сунце наше, бриго наша, славо наша! За тебе сам Албанију савладао.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Није ли уосталом Павле Поповић нашао да се у Дубровнику XВИ века певала и Јеђупка? (В. О певању Јеђупка у Дубровнику. Зборнік и ѕлаву Ватроѕлава Јагића, Берлін 1908, 2б2—6).

Није ли уосталом Павле Поповић нашао да се у Дубровнику XВИ века певала и Јеђупка? (В. О певању Јеђупка у Дубровнику. Зборнік и ѕлаву Ватроѕлава Јагића, Берлін 1908, 2б2—6). П.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

и носи у цркву на благослов, на Спасовдан, а тај дан (или неки из те сезоне) могао је некада припадати Перуну; 2) у Дубровнику постоји слава Богиша, везана за култ светог Петра Богишара (цф.

(БВ, б, 1891, 74). О Божићу људи се узајамно дарују јабукама (Беговић, 92). У Дубровнику деца која иду да честитају Нову годину, носе ј., па ту забадају новце што их добију (Будмани у РЈА, 4, 388е).

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

невероватним стварима, о Солуну, о великим градовима његове родне земље Грчке, о царствима Византијском и Бугарском, о Дубровнику, богатим прекоморским земљама, о Угарској и Саској далеко на северу.

Сећам се да је говорио о Дабиши у Дубровнику, Ларенси у Константинопољу, Малверији у Солуну, близанцима у Новом Брду, а осталој деци у татарским земљама, Угарској,

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Јер чим је најезда Турска запретила и самом Дубровнику, признала је дубровачка република господство султана. Али се то признање састојало само у звечећем новцу.

Приложена фотографија Гундулићевог споменика у Дубровнику нека Вам послужи као упутство за Вашу одећу. Наћи ћемо се у Прагу на зиданом мосту Карла ИВ.

Али кад поче да се распитује и о другим својим рођацима и познаницима у Дубровнику, ја му смело одговорих: „Сви су живо и здраво, и сви Вас најсрдачније поздрављају!“ Бунић је разнежен.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

Био је православни свештеник у Истри, Далмацији, Дубровнику и Задру. У православном селу Перој у Истри почео је да пише песме.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

пучка песма. Бугарштице су се певале у XВИ и XВИИ веку у Дубровнику, Далмацији и западној Хрватској, и тада су и забележене.

У то време Ђурађ је после пута у Зету и после бављења у Дубровнику отишао у Угарску да тражи помоћ од тамошњег краља. После рата који се завршио примирјем у Сегедину (1444) Турци су

кулу и заробио жену: Кад он виђе пашу Подгорицу, прореза му зелену доламу, па га узја како и парипа, одјаха га граду дубровнику, па продаде њега у Латине, у Латине, за меке рушпије, нека вуче по мору галије.

Све су то песме дугог стиха. Прве десетерачке песме записане су тек у XВИИИ веку на почетку тога века у Дубровнику и Боки (објавио их 1878. године В.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности