Употреба речи дували у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 1

задовољно упијао ноћно небо и мир околине, у који је све дубље залазио, осећајући разне ветрове и ветриће, који су дували око његовог лица, зараслог оштрим длакама.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

козје млеко и јели кромпире печене у врелом пепелу испод црепуље, пребацивали их из руке у руку, са длана на длан и дували у врелу пару, која се дизала из располућеног плода земље и ватре на чијој су се кори цаклили кристали спечене соли.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

ГДЕ СУ ОНИ ВЕТРОВИ Самог себе век као да преплови. Али где су, где су они ветрови, Што су некад, у октобру, дували Око гумна, и по сувој ували? Нису, ваљда, заувек заћутали?

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Застадоше, као да не верују. Али наши почеше ускакати у ровове и Бугари окретоше леђа. Наши су им дували за вратом. Пређоше ровове, налетеше на бугарску комору. Паника се пренесе и на њихову позадину.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности