Употреба речи дувам у књижевним делима


Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

овај... тедо’ рећи, празан трбу’, па и не мили ми се ондак ни да дувам у дужност... овај у рог. — Па што се не »фатираш«, што кажу, изнутра, к’о ја? — пита га домаћин.

Што ја знам чуда по селу, — то мало ко зна! А да ми је рек’о бог да пишем књиге, к’о што дувам сад у рог, — па да напишем чуда и покоре сеоске, па три ђакона да читају три дана и три ноћи, па да им још претекне!

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

ЈОВАН: Пет стотина форината! Па после да дувам у прсте? — Волим ја изучити занат, па бити поштен мајстор него битанга светска. ФЕМА: Јокан, добићеш јошт и Анчицу.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

пса, или кад звиждим ћурану, али кад дође тако нека опасност, а мени се нешто стегне овде, па напрћим уснице и само дувам, али не излази никакав глас. МИЛИСАВ (Таси): Умеш ли ти да звизнеш? ТАСА: Умем, господине Милисаве.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Боже, шта да чиним да себе разгалим? Хајде једну лулу прво да запалим, После ћу да шарам, да дувам и бришем И јуначке песме О слободи пишем. Замислићу Туре и почећу потом Што ћу бесно Туре да сравним са скотом.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

„Док сам ја мислио и размишљао, дотле онај брат крцкао пару по пару, па ено га: он сад богат човек, а ја дувам у празне песнице“, — вели један који је промашио живот.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности