Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
ДУГЕ ЗИМЕ Долази дуга зима, дочекујем је пун наде; имам четири облице, и ћебе до браде; имам пола свеће, пакло дувана; хлеба и сланине имам за седам дана. ДОРУЧАК Рекох ли ја синоћ да ће да преснежи?
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
С пуним устима хвале, по одласку њихном, купио је кокице дувана што су они из својих лула истресали, па је то после пушио...
Нити је шта јео ни пио. У само вече затражи воде те испра уста, која му беху, од силног дувана, огорчала... 3. ЈАРАНИ Алекса Алексић и Иван Миражџић били су суседи. То су били прваци међу сељацима.
Не види се прст пред оком!... — Хоћеш духана? Турчин је питао више обичаја ради, јер је знао да Маринко свакад хоће дувана. Маринко развуче лице и маши се паса тражећи лулу.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Мало пре окупан, крај чаше вина, кроз дим од дувана, љушкан њезиним слатким причањем — гледао сам је и мислио. Много сам мислио, много.
А она је била — затворена књига! Ја сам сваки час покушавао да кроз дим од дувана прочитам штогод, али на њену лицу стајаше, као на насловном листу каке књиге, нешто крупно и неразумљиво.
Ништа нисам видео. Било је у соби и мрачно и загушљиво, и таваница се почела спуштати, и дим од дувана каменити, и све да те угуши! Ја сам се руковао то знам.
Дођоше они, велим. Стојан одмах уз огњиште, па пеци каву. Запалише четири свеће. Удари дим од дувана као из димњака. Пију каву, ћуте као Турци, само карта клизи, и чујеш како звечи дукат. То је била страшна ноћ!
По њему разбацане карте, испреваљиване шоље, пуно трина и пепела од дувана. Стоји још неколико празних тањира, само на једном дуван истресен из луле.
— изгубио ногу, иде на штаци!Сад њему треба да једе, да пије. Хоће, богме, и лулу дувана... Човек је... Капетан се осети позван да објасни казанџији положај инвалида: — То је лепо што је он за своју земљу
Је ли то звижди? Ућута и слуша. — Аја... донеси ракије! Не може више ни да се пуши. Већ ми срце поцрне од дувана! Пи! Та ово некака шома. Парна! Пи, пи!
Вреди два дуката — рече Стево, практикант. — Хвала, браћо! Држи, тата! — Ево ти да купиш дувана! — рече Маринко магазаџија, и пружи му неколико дуката.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Испочетка у рупи, доцније начинила колибу. И сваким даном је све више и више покривала. Час сушеним корењем дувана, час прућем, трњем, цреповима или земљом... како је где нашла и стигла. Била је вредна. Сви су се просјаци ње бојали.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Онда је он од њих дознао и како се вештачки добија жутица. Остави се, веле, једна прегршт дувана у чутурици да преноћи па се сутрадан по мало пије и од тога човек пожути као лимун.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Смејао се живини, што трчи на зрна, као да су с неба пала. Кад је испразнио шаку кукуруза, почео је да им стреса дувана и смејао се живини, зачуђеној чиме је небо храни. Вели: не ваља то што Павле ради.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Особито се је утицајем Османлија и муслимана распрострло пијење кафе и пушење дувана. Динарци су и на овај начин примили велики број турских речи.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Један изиђе, али више се не врати. Један опет међу њима устане и приђе к њима и иште лулу дувана, баш од господара Софре. Мађарски говоре. Господар Софра дâ му дувана, па га мери; али и њега голаћ мери.
Мађарски говоре. Господар Софра дâ му дувана, па га мери; али и њега голаћ мери. И бирташ је променио лице; забринут је, познаје се. Сад су већ били начисто.
: право на вађење соли, продају дувана и др.) регула (лат. регула) — закон правило, пропис, поредак; регуларан, правилан, редован, прописан резиденција
Црњански, Милош - Сеобе 1
Очева кућа, наслаге дувана, чохе и друге робе, теткина соба, пуна икона и кандила, у којој се испросила, па све остале куће и одаје, у којима је
Мрачан, велики сандук њених хаљина дизао се црн са тла, као неки високо затрпан гроб. У диму турског дувана, госпожа Дафина гледала је светлост прозора, као што се у мрачној ноћи загледа у светао Месец.
Устима која му беху мирисна од скупоценог дувана, и слатка, од турских слаткиша, он би је тад сећао њиних љубавних сцена, понављајући своје похвале њеним ванредним
Оно што је, пре, Аранђелу Исаковичу било најмилије да размишља, о својим наслагама кожа и дувана, о свом сребру, о својим дужницима, чинило му се те ноћи заувек изгубљено.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Прележао је пролеће, лето и јесен, а у зиму му би боље, те се придиже и сави први цигар дувана. Првог септембра 1945.
била као орах, старац раствори прстима укочене професорове вилице и натера га да прогута траве, па затражи цигару дувана и седе, све гледајући преда се, све ћутећи и у миру.
Правио све дуже и дуже туре. Али, једног дана, док је седео у паркићу преко пута »Три листа дувана«, осети на потиљку нечији поглед.
Кроз густи дим јефтиног дувана, задах пива и вињака, зноја и прашине, трештала је паклено озвучена песма: »Ој, животе, моја туго, ој, кафано, моја
Матавуљ, Симо - УСКОК
Јâрог жита, канда, биће доста, али сијена жље! Стока биће здрава, нâко се телад неће одржати! Кртоле, купуса, дувана на претек!...
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
проповеди, један спев о победи црногорској над Турцима, један талијанско-српски речник, један спис против употребе дувана, итд.
Милићевић, Вук - Беспуће
Успут га срете један његов колега, узе му цигарету дувана и двије круне на зајам: „до сутра“ . Он му их даде без ријечи, рекавши да иде мало у Карловац.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
лепрша се поносан осмех, а проседу, чак до очију, браду сваког часа глади својом коштуњавом, са пожутелим прстима од дувана, руком. Глади је и развлачи, одвајајући влас од влас... Бубањ бије, зурла јечи те се чује чак иза вароши.
Изгледаше да је ништа не интересује, да ништа не види и гледа до само свој рад: окопавање, филизење и прашење дувана по њивама.
— Седи. Одмори се. Хоћеш дувана? — Па могу. Дај! — И, обзирући се, полако седе, скрсти ноге и узе да савија и пуши дуван, али невешто и брзо.
Она, у тесном јелечету, повезана шамијом, с несташним и пркос1 Филизити — кидати изданке на коренима дувана. ним осмехом на рујним јој устима, гледа га кришом, види: како се он чеше, врпољи, гледа у њу и хоће нешто да јој
Ако преживиш...“ Тргох руку. — Иди и набери. — Па чисто бежећи скочих. Нешто оне речи, а нешто задах од дувана помешан с тешким мирисом њена зноја и неопраности толико ме поплаши да је нисам смео ни да опоменем да много не бере
Па чак и скупо семење, као од празилука, дувана. А све је то она сама, мајка му, садила, сушила, збирала. Цело двориште било је покривено виновом лозом, чардаклијама.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
— Па како је, богати, како живи? — Вала богу! Здраво је, али се богме доста мучи без ашлука. Нема зашто да купи дувана, нити има чим да плати каву у друштву. — А хоћеш ли ти опет натраг?
Туда сад прође један кмет с онога свијета, па каже за нашега Мују да се мучи без ашлука: нема за што да купи дувана, нити има чим да плати каву у друштву, те сам му ја дала оно новаца што је било у твојој кеси, да му понесе.
Вели (тамо њој матер!). — Ти си му послала новац да купи каве и дувана, а ја сам му послао и коња, да не иде пјешице.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
СОФИЈА: Већ у вас су ми све бели. МАКСИМ: Бар нису искварени од белила. СОФИЈА: Него од дувана. Заиста, кад смрдите на Дуван, кад трпате бурмут у нос, то је пријатно. МАКСИМ: Опет не чине сви. А ви?
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
„Џабалеску“ (румунске), „Муфтакис“ (грчке) или „Каке-таке“ (јапанске), премда немам ништа ни против чешких типова дувана. После прва три дима постаје ми јасно да ћу да тркељишем углавном о свом сопственом случају.
СВОЈУ НОВУ ТУРИСТИЧКУ ТУРУ ПОД НАЗИВ0М: ОД 'ДВА ЈЕЛЕНА' ПРЕКО 'ДВА ДО ТРИ РИБАРА' И 'ТРИ ШЕШИРА' ДО 'ТРИ ЛИСТА ДУВАНА' И ОБРАТНО!
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Деда узео лулу и с пажњом о длан је бије, Па испод појаса вади листове дувана сува, И кад их изгњави добро, он онда напуни лулу, И мирно пушећи слуша ветрину што пољем дува.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
То ти задржи себи, а ја хоћу мој део. АГАТОН: Па то ти је део! ГИНА: Зар она прљуша њива која не вреди ни луле дувана. Гле ти како он то нама!!...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Господин потпоручник, ево имам ја — наврати се Танасије и маши се за џеп, одакле извади пуну мараму крижанога дувана. Потпоручник га гледаше у недоумици, онда махну главом и узе дуван. Али као да се присети: — Поднаредник-Живојине...
Него, знаш ли ти зашто сам ја дошао до тебе?... Имаш ли дувана? — Е, то „зеље“ ни код мене не расте... Милисаве! На улазу се помоли згужвана прилика једнога војника.
Милисаве! На улазу се помоли згужвана прилика једнога војника. — Има ли, бре, гдегод дувана? — Има код овога тобџије... што је вечерас дошао... — Код мога Тасе! — сетих се одмах и позвах га. — Имаш ли дувана?
— Има код овога тобџије... што је вечерас дошао... — Код мога Тасе! — сетих се одмах и позвах га. — Имаш ли дувана? — Па колико дао бог — раскопча се и из недара извади улепљену кесу пуну неких изломљених цигарета и ситног дувана.
— Па колико дао бог — раскопча се и из недара извади улепљену кесу пуну неких изломљених цигарета и ситног дувана. Прича Танасије како је од стране батерије био одређен као одржач везе са пешадијом.
Поред осматрачнице прође понеки пешак, мокар и каљав до гуше и замиче у село, тражећи дувана за себе и своје другове, или што за јело.
Онда, за срећна виђења, куцају се чашама, наздрављају и накрећу наискап. Задах вина и ракије измешан са димом дувана просто гуши... Пред другом кафаном повезани коњи за дрвета на тротоару, а изнутра допире песма пијаних људи.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
ХРИСТОС У КРЧМИ У крчми је пуно дима од јефтина дувана, пуно срамотних речи и безбожне псовке. Кроз маглу се виде црвена, пијана лица, закрвављене очи: сељаци пију и свађају
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Дошао је на вечеру, али није готово ништа окусио. Пио је вина и отишао у свој стан. Успут је узео дувана... Осветлио је собу, запалио цигару, отворио прозор и сео уз њега.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Често је примао и туђе кривице на се. Погоде се лепо. Жика одлежи апсу, а онај му плати у готовом новцу и у паклићима дувана. Био је човек за друштво, дружеван, а беспослен, па се ваљда стога тако лако и решавао и жртвовао за друге.
да је икад то био; остале му само још две ствари из оног доба: волео је да декламује и да прави дебеле цигаре од туђег дувана. Од једне извађене цигаре направи после три тање. — Две године како је ћата.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Са острва је јак извоз вина, дувана, чаја и ананаса, кога се извезе годишње на милион и по комада, највише за Енглеску и Немачку.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Онда би излазила и ишла ка оној равници, подједнако равној због засађеног кукуруза и дувана. Тада би се све брже примицали.
Отац би био цео дан доле, у башти, изваљен на јастуцима, опкољен тацнама дувана и шољама од испијених кафа. Мати горе, на кули, сва срећна, једнако је била на прозорима од собе, које тобож ветри и
он пред Тодору, некадању своју снашку, која, док је Ванко ишао по њега, беше скувала за њ кафу, изнела у жутој таслици дувана, све то метнула испред себе, па завивши цигару и пушећи је полако, чекала га је. — Снашке, звала си ме?
— Седи, седи поче га нудити она дајући | му кафе и дувана — звала сам те — а није Бог зна шта. Знаш ти оне наше бачве? — Како да не, снашке? Памтим још кад су прављене!
На капији, поштапајући се и вођен дечком, појави се стари „деда“, свештеник Риста. Готово слеп, погурен, дуге, од дувана и чибука готово жуте браде, и обрастао густим белим длакама око очију и обрва.
И у исто време да му се донесе она његова ракија, коју је још од јутрос наредио да се хлади, и много дувана, и то прављених цигара, јер неће имати када да их савија, а мораће да пуши много, брзо.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Наброји равно девет стотина. Затијем попуши лулу дувана гледајући у златну гомилу, пак стаде дијелити на двадесет гомилица, мећући све по један дукат на двадесет мјеста.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
поредно; у ливадама и у шјенокосима нећеш косу уносити него кошјерић и кућен зато што ће га љетна припека уништити; дувана и купуса бити ће ове године много више него лане; облизниће ти се ове године много коза и оваца, али у у телад и у
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
“ — „Па како је, Бога ти! Како живи?“ — „Вала Богу! здраво је, али се Бог ме доста мучи без ашлука: нема зашто да купи дувана, нити има чим да плати каву у друштву.“ — „А оћеш ли ти опет натраг?
туда сад прође један кмет с онога свијета, па каже за нашега Мују, да се мучи без ашлука: нема за што да купи дувана, нити има чим да плати каву у друштву; те сам му ја дала оно новаца, што је било у твојој кеси, да му понесе.
шта уради?“ — Вели: „Тамо њој матер! ти си му послала новаца, да купи каве и дувана, а ја сам му послао и коња, да не иде пјешице.“ ВИ. СВЕ, СВЕ, АЛИ ЗАНАТ.
“ — „Па како је, Бога ти! Како живи?“ — „Вала Богу! здраво је, али се Богме доста мучи без ашлука: Нема зашто да купи дувана, нити има чим да плати каву у друштву“. — „А оћеш ли ти опет натраг?
туда сад прође један кмет с онога свијета, па каже за нашега Мују, да се мучи без ашлука: нема за што да купи дувана нити има чим да плати каву у друштву; те сам му ја дала оно новаца, што је било у твојој кеси, да му понесе.
шта уради?“ — Вели: „Тамо њој матер! ти си му послала новаца, да купи каве и дувана, а ја сам му послао и коња, да не иде пјешице.“ 29. ШТА ЈЕ НАЈГОРЕ НА СВИЈЕТУ, ИЛИ ПИЈАН СРБИН И ГЛАДАН ТУРЧИН.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Ко да му детлић извирио из главе! Дајде нешто да се заустави крв! ИКОНИЈА: Натруни дувана! Уво му крвари, расечено, виси! Сасвим у фронцлама! ЦМИЉА: Ја то не могу да гледам очима!
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
ВЕЛА (примиче му софру на којој су већ постављени ибрик с кавом, са шољама, с тацном дувана, и послужењем). СОФИЈА (служи га слатким и водом).
СТОЈНА (ужурбана, примиче софру из угла, са боцом ракије, застругом сира, сељачким хлебом, тацном дувана и већ начињених цигарета, палидрецима и једном оглоданом кобилицом од пилета).
(Стоварује с леђа дрва испред куће): Имаш гаса, свеће? А, има то. Остало је од синоћ. Али ти, имаш ли ти дувана? ВАСКА (баца с прстију цигару одавно угашену): Нема. Нестало већ. МЛАДЕН (забринуто): Па синоћ ти купих!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Кад бијаше помљелацâ и поковалацâ испреко воде, Букар се њешто помагао; дали би људи, ко лулу дувана, ко мало мрса, или по који новчић — иако су се на сав мах ругали глупоме Буковичанину.
На поду, крај главе налази се фјорентинска мједена лампа са четири носка, расклопљена књига посута пепелом, дувана у хартији, земљана лулица са кратким камишем и огледалце. Подаље су разбацане хаљине.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Симит се пуши белим, љутим димом. Тада би се сећао белог дима дувана Туркиње у црним шалварама која у јагодинској механи седи увек у углу лево од врата, испод слике — Руси прелазе Дунав у
“ „Зар не видиш?“ насртала је, широка и јака, а он се одмицао од ње и, као сув лист дувана, припијао уз даску кревета.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
ни у кога, али је осећала, после много недеља, Милошево присуство а прамење дима, што је разносило мирис његовог дувана, пробијало се кроз ћутање.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Деда узео лулу, и с пажњом о длан је бије, Па испод појаса вади листове дувана сува; И кад их изгњави добро, он онда напуни лулу, И мирно пушећи слуша ветрину што пољем дува.
Попа, Васко - КОРА
размишљања времена немам Путујем (1943—1945) ПРЕДЕЛИ У ПЕПЕЉАРИ Мајушно сунце Са жутом косом од дувана Гаси се у пепељари Крв јевтиног ружа доји Мртве трупце чикова Обезглављена дрвца чезну За крунама од
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Шта је то, милостива госпођо?“ „Сабирање индиректних пореза, тј. таквих који оптерећавају продају дувана, соли и вина, а и увоз робе преко царинске границе, поверено је, у виду закупа, нарочитом финансиском друштву.
„Вероватно Вам је познато да листови убраног и прикупљеног дувана морају имати известан степен влажности да би могли ступити у превирање, ферментацију.
Зато закупци нису имали средства у рукама да увећају количину дувана купљену од произвођача, већ су, напротив, један део њен морали сагорети јер није био способан за прераду“.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
прилика, с Циганима који су поднимљени на виолине пажљиво пратили праву циганску препирку, распознавало се у диму од дувана. А кад ме приметише људи се згледаше и свађа се осетно утиша.
Па се слушаоци испружају и протежу, док Стеван вуче, један за другим, два дубока дима из цигарете од влажног дувана. — А напољу ветар бесан, луд.
Тамо доле, две лојане свећице дрхтавим пламичцима осветљавале су чађави, тајанствени собичак пун дима од дувана. На столу около кога је седело десетак официра, велике гомиле новца премештале су се од играча до играча који су
оно разгољено развратно уживање, оргије разголићених жена у мушким крилима, усред музике, вриштања, алкохола, дима од дувана и пољубаца, оне рашчупављене косе, они разблудни покрети, онај дивљи пламен страсти у лудачкој граји теревенке, све
неисказано мршав, са црним поквареним зубима међу којима се видела и два три златна, уснама и прстима пожутелим од дувана и гумом на иначе невиђено високим потпетицама као ћилибар жутих ципела.
Кад тамо, а она рупа кључа пуна ситнежи од дувана, кога увек има у мојим џеповима. Одем ја и легнем. И те ноћи сањам најстрашнији сан у моме животу.
И тако, било да је царински практикант, било да је контролор дувана, званичник судски или каквог министарства — сасвим је свеједно — све су државне службе пуне глупака, на чије се главе
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Ја му, вала, казах све лепо, а он извади једну хартију, пуну дувана, па каже: »На, понеси Јову«. — Па, узе ли? — Узех, ја што ћу!
— пун је још од лањскога Божића, само наспи новога барута у ваљу, а ево ти и нове каписле, па кад продаш кожу, купи ми дувана за тај метак. — Хоћу, Бога ми! — одговори Марко и оде кући замишљен и озбиљан, мислећи о истој ствари десети пут...
Улазећи у собу, сваки се изненади, видевши весела човека коме и не падаше на памет смрт. Доношаху му лепа дувана, вина, гледаху га и одлажаху, причајући успут како се јуначки држи. »Као да му је срце од камена !« — вели један.
Узе га у обе руке, па стаде да побија. — Вала, Мићо, и задужио те је — вели му озго један. — Доста си му дувана попушио, пратећи га по овој гори.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Ко јадан, кô жалостан, од великих мисли и муке не зна шта ће, па од онога вижлина узе золоту дувана и изиђе на крај Стамбола на једну ледину, па поче све лулу за лулом пушити.
Шта ће? Ко јаднији, хо жалоснији од њега? Купи опет за ону другу золоту дувана, па опет на ону ледину и стаде лулу за лулом пушити и дерт разбијати.
— Хвала богу, здраво је, али се, богме, доста мучи без ашлука. Нема за што да купи дувана, нити има чим да плати каву у друштву. — А хоћеш ли ти опет натраг?
Туда сад прође један кмет с онога свијета, па каже за нашега Мују да се мучи без ашлука: нема за што да купи дувана, нити има чим да плати каву у друштву, те сам му ја дала оно новаца што је било у твојој кеси, да му понесе.
Вели (тамо њој матер!): — Ти си му послала новаца да купи каве и дувана, а ја сам му послао и коња, да не иде пјешице.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Добар кукуруз и бујна поља дувана давала су утисак богатства, али једини свет који се могао видети, били су црнци чији језик нисам био у стању да
Често сам, терајући флегматичне мазге кроз усијана поља дувана, мислио на оне ледене ветрове северног Атлантика на исељеничком броду пре нешто мање од три месеца и чезнуо сам да
”хидропатиста” и одушевљено је пропагирао лечење водом уз одговарајућу дијету и потпуно уздржавање од алкохола и дувана.
Тај Србин из Босне, по имену Никола, имао је лепу продавницу дувана у улици Унтер ден Линден (Под липама) у главној авенији Берлина.
Ћипико, Иво - Приповетке
Купује те вечери потребито за сутра: турицу дувана, шибица, комад круха и добру скленицу вина. Приреди тршчицу, измјени сагњиле струне, очисти удице, па, док дан освоји,
студен бије; они се возе колима у шетњу, а он пешачи; он не сме да пуши, а њихове собе су задимљене од херцеговачког дувана. Бунио се, није им више веровао. Још се по навици молио, али све ређе и ређе похађао олтар Пречисте девице.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
напола женским гласом, дотле се Цвета, опијена његовом песмом, од бола, грча увија на њиви, међу редовима засађеног дувана, и од прејаких осећања саму себе по прсима љуби, страсно уједа.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
је сваки од њих приготовио по двадесетак дуката, а у бисагама поред чутуре са жеженицом по оку најлепша скопљанска дувана — да обдаре случајне сусретнике који жудно траже украј пута оваке намернике.
Краков, Станислав - КРИЛА
Комесар је јављао да је хлебац истрошен и буђав, и да ни данас нису примили дувана. На небу је пламтео ужарени котур. Испод камена су измилеле шарене змије, и грејале се на припеци.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Овако седећи, мислећи о зими, Сад се, рекох, вије цв'јећа баши Дими, Кој' у теплој Грецији шиље дим дувана Мухамеду на небо с ђаурска дивана, Ружећи веја имена негда славних Греков, Мрачећи их славу бивших златних вјеков В
Јован Пачић НЕПОЗНАТИ ПЕСНИК НЕВОЉА Немам дувана, Новаца немам, Немам сира, Немам сланине. Пиво је скупо, Вино јошт скупље, За ракију много ишту, Воде не могу.
песмарица, штампана као прозни текст, без икаквих строфа, а које ја овде покушавам реконструисати, гласи: Немам дувана, Новаца немам, Немам леба, немам сира, Немам сланине.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Ни игуман ме не могаде познати, тако сам се био прерушио. Све то би, док би чојек попушио лулу дувана. — Ули-де једну, Мићане! — Још сунце и не мисли огранути...
Напуни ми чојек лулу дувана — вала му! — па ће на поласку: „Давиде, вели, паметан си и бистар домаћин...“ Писарчић (заједљиво се осмејкујући): Е,
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Код куће је био. Чекао своје да се врате из Лесковца готово у празну кућу, цео дан шетајући се, живећи само од дувана. Сит је био. Само је пушио.
Ћипико, Иво - Пауци
Ако има дуга, има и земље, а она је наша хранитељица! .. . Вадићемо паре из блага и из земље ... Садићемо више дувана ..... угојићемо двоје—троје крмади... —Нећемо бити ни крмета за кућу, —прекиде Раде. —И не треба нам...
Кад одложи кашику, затражи дувана да запали, и, запаливши, гледајући у ватру, вели: —Прошло је подне! —Прошло ... — прогунђа Раде, и од јарости дође
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Деда узео лулу и с пажњом о длан је бије, Па испод појаса вади листове дувана сува, И кад их изгњави добро, он онда напуни лулу, И мирно пушећи слуша ветрину што пољем дува.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Све су то били поклони које сам наменио својим пријатељима, међу које убрајам и самога себе. И гомила сваковрсног дувана, попуњавала је овај пушачки арсенал.
Мене заголица грло и нос и прохте ми се да се напијем каве и напушим дувана као какав турски паша. То сам и радио. Са димом дувана и мирисом каве излетеше кроз отворени прозор стид, очајање и
То сам и радио. Са димом дувана и мирисом каве излетеше кроз отворени прозор стид, очајање и бес. Ја осетих како ми крв струји живље по жилама, мисли
1845, саветовао је тадањи управник, париске Опсерваторије, Араго, свом младом помоћнику, бившем инжењеру монопола дувана, Леверијеу, да покуша да изврши тај велики рачун. Леверије је био прави човек за тај џиновски потхват.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
у присуствију ови почитанија достојни матрона и лепи фрајлица разрешите, док попушим при чаши вина једну лулу дувана? — О, ви сте весма добри. Вашу красоту и љубов ко књижеству у првој ћу оди споменути. Мало је тешка?
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
— Нула, децо, није ништа, а опет може да буде нешто. Кад је сама, није ништа, не вреди ни пола луле дувана, а кад је метнеш уз један, онда је десет, а кад је метнеш уз два, онда је двадесет.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Шумадија је поробљена. На станици су стајале композиције пуне одела, хране, дувана. Дозвољено је војницима да узимају колико могу, а и народ је пуштен да развлачи, јер Немци тек што нису стигли.
Одмицали смо лагано друмом, док су експлозије праштале за нама. Војници су носили пуне торбе дувана и облачили нове шињеле, које су узели са станице. А једном се отегла торба од силног терета.
Пред вратима не беше никога да ме пријави, те закуцах. При светлости слабе лампе, а кроз дим дувана, једва назрех гомилу људи, који су седели на поду, око ниске трпезе, прекрштених ногу.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
А кад су се понапили вина, онда рече дели-Радивоје: „Хеј, мој брате, Старина Новаче! Ни имамо вина, ни дувана, нит̓ имамо паре, ни динара“. Ал̓ говори Старина Новаче: „Не бој ми се, дели-Радивоје!
Ал̓ говори Старина Новаче: „Не бој ми се, дели-Радивоје! Ако нема вина ни дувана, и ако је блага нестануло, ми имамо дијете Грујицу, којино је љепши од ђевојке; обућ ћемо рухо трговачко, на Грујицу
дијете Грујицу да продамо у шер-Сарајеву, па нек бјежи када њему драго; само да ми блага добијемо, па ће бити вина и дувана“.