Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Сремац извади из недара једну перлама искићену кесицу, па је показа учитељу. — Познајеш ли ову шарену дуванкесу? — питао је учитеља.
— Био ти је некад ђак тај што је доцније носио ову дуванкесу... Сећај се, учо!... — Сад знам! — рече учитељ. — Ђоша, онај... Проклет, дабогда!
Он није крив!.... Стари Сремац изнесе из недара конопац и дуванкесу... Стојна обори очи доле, а модре усне само се мицаху, не могући ништа за своје оправдање проговрити...
Признала је да му је она ту дуванкесу поклонила, да је са Ђошом ашиковала, и да је Ђоша из мрзости према Гружанину највећи злочин хтео извршити, за које она
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Брате! Човјече!... Ако то урадиш, бићеш ми брат!... Учинићу те најчеститијим човјеком!... Хоћеш духана?... Ево! Дај дуванкесу!... Тако!... Треба ли ти пара?... Чега хоћеш има у Суље, и све је твоје!... Ево!... Нај!... Беше скочио.
— А дао је, ја!... За тебе свега у Суље има!... Ево, нај!... И даде му пуну прегршт. Маринко напуни дуванкесу, затим запали лулу, па се диже у шуму...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
У цркву је ишао само на Ђурђевдан, у кавану свако вече. Вечерамо, он тури чибук под леву мишку, задене дуванкесу под појас, па хајд! Долазио је лети у девет, а зими и раније, али неки пут превали и поноћ, а њега нема.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
у пољу у винограду и по њивама, па је сасвим заборавио шта је јуче било, јер кад је било после вечере, узе лулу и дуванкесу, па ће рећи попадији: — ’Оћемо л’ тамо преко? — Није него уздуж! — вели му гђа Сида.
! — Е, па сад’ ајд’ иди! Па кад га закољемо, омастићеш и ти бркове! Биће кожурице у купусу, а добићеш и бешику за дуванкесу; а ја ћу ти је, кад узимам каде, опшити црвеном пантликом. ’Ајд’, ирошу мој! — ’Оћу!
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
После вечере банда опет омладини свира. Полачек и господар Софра још заједно у креденцу седе. Сад извади Полачек дуванкесу и понуди господара Софру са правим „верпелетским” дуваном.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
је задржао једну плећку и мало ребара, а гадном и неискреном дародавцу остаде само свињећа бешика, да од ње направи дуванкесу. Но ипак тај случај није му убио веру у људско поштење.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Отален ти он одмах скочи, узме чибук и дуванкесу у руку, па управо у кахву међу своје коншије. Униђе у кахву, а никоме ни селама ни сабаха не назва, а снуждио се,
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Овај мали ђаво говори нашки као и ми.“ Сердар се бјеше већ разонодио и припалио, те понуди гостима своју дуванкесу. „Вицер“ извади из џепа лулицу, не бјеше у чибуку педао па је наби и припали.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Додаде тише: — Ђорђе лумпује? — Ти си се уплашио? — мршти се Аћим. Чађевић ћути и гура руку у дуванкесу. — Хајдемо да зовемо село — устаје, преко кожуха навлачи гуњ, узима штап, Чађевић излази за њим. — Стани мало!
Жена неће умети ни да их прода, а ни боле да купи — рече замишљено И Тихо, гурајући руку у дуванкесу. Аћим му приђе ближе: — Да разговарамо као луди, као радикали... — Ми смо сељаци. — Јесмо сељаци, али смо радикали.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Али ја разговарам. Пре неки дан су ухватили на вашаришту лудака. Цео дан је тражио перја да метне у дуванкесу. После су га одвели у лудницу.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
И они приметише да је Зона расејана и замишљена. Ништа не упамти што јој кажу. Ако је Замфир пошље по чибук и дуванкесу, она му донесе наочаре и тефтер дужника!...