Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Дакле та девојка имала је црне очи велике, тако да је од њих дувао неки ветар, и нека промаха ме одмах ухвати и укочи целу леву страну.
Тога дана било је топло, али је дувао јак ветар. Погдешто би поједини вијор силно цимнуо прозором, или би напео стару потклобучену тапету на зиду, па би
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Била је чак и варошка музика за окретне игре, а ни Совра гајдаш није фалио; само је он више дувао у гајде онима у кујни и у авлији, него онима у сали.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Хркао је, стригао, као пањ у Хртковцима, дувао, а пробудио се ујутру, бунован, тек кад је и Сунце грануло. А кад је отворио очи, виде, и чу, како му се гласно смеју.
Невреме је, међутим, у башти, доле, било стигло. Било се наоблачило, грмело је и ветар је дувао. Павле је, у недоумици, зачуђен да себе види, таквог, у огледалу, дигао са пода своју црну, хусарску, попону, исправио
Исакович затим дуго није могао да заспи, на том преноћишту у вароши Јарослау. Напољу је дувао ветар, у мраку, а у павиљону звучале су завесе, као да неко заиста дира, прстима, у неку харфу.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Стигоше затим до девојчине капије, мрачног тунела кроз који је дувао ветар разносећи ђубре из претоварених канти. Прашњаво гвожђе са орнаментираном визијом неког аустроугарског архитекте,
Матавуљ, Симо - УСКОК
Иди, синко, и проведи се лијепо у сватовима!... Бјеше већ мрак кад се Јанко и Крцун упутише горњим пољем. Дувао је лак сјеверац.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Био је резервиста. Онако гојазан, са раскопчаном блузом, вечито се хладио и дувао... Неке је чизма убијала, те су рамали и поштапали се.
нежељене госте, који су као мушице утрчавали непрестано у бивак и унезвереним погледом тражили свакојаке отпатке. Дувао је хладан ветар. Војници наложили ватру око које се сакуписмо.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
»Како ли се попне онде?« — мислио је, па се сети, како је једанпут видео и проту наврх цркве: ветар је јако дувао, прота се ухватио за карниз од кубета, а коса и мантија, мислиш, одвукоше га са цркве; пред њим нешто загледају два
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ Вјетар је дувао низ Крстац све то јаче. Над Црном Гором повијаху се тушти црни облаци. Сунце је тонуло у море. Са запада до пола неба
“ рече им. „Један за другијем ајте; не грајте, кад се ја сагнем, сагињите се и ви!“ Киша је једнако падала и вјетар дувао. Четници насукаше се за четовођом.
На двору сутон се почео бјеше хватати. Вјетар је дувао и пирио на махове, а таман кад човјек сједе, захуја жестоко, да стаде треска прошћа и вратница по зградама, па у мах
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Сјевер је јако дувао. Прије но што ће сјести да једу зачатише сви једногрлице „Оченаш“ и баш изрекли „приђи краљевство твоје“, кадли
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— па закала и оде. Кад дође тамо, леже под стубац па стане спавати, али како је вјетар дувао, оне кости зашкогрћи горе, а он се пробуди; вјетар се опет умири и он почне спавати, па онда опет дуни, па зашкогрћи
пређе реку, упути се право оној гомили људи на гувно и угледа једног старца који је једну ноздрву запушио прстом па је дувао на другу, а њих четири човека веју жито. Јунак упита овога старца зашто на обе ноздрве не дува.
Јунак упита овога старца зашто на обе ноздрве не дува. Људи му објаснише: ако би старац дувао на обе ноздрве, онда би ветар однео не само жито и сламу него и њих све са гувна.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Јер једнога дана, из другога краја, Ноћ и ветар био, и дувао јако, Па цвеће и младост умрли полако... После јесен дошла на сарану маја.
Ноћас су ме походила мора, Сва усахла, без вала и пене, Мртав ветар дувао је с гора, Трудио се свемир да покрене. Ноћас ме је походила срећа Мртвих душа, и сан мртве руже, Ноћас била сва
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Као већина деце волео сам да скачем и силно сам желео да се одржим у ваздуху. Понекад је јак ветар пун кисеоника дувао с планина и поигравао се са мојим телом, које је било лако као да је од плуте, а ја бих скочио и дуго лебдео у
Ћипико, Иво - Приповетке
Био је намргођен због ружног времена и мноштва Загораца, с којима се ваља циганити и препирати. Ветар је силно дувао, те се склонио иза зида што је луку бранио.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Кад се човек испење на ту висину, има утисак као да осећа близину неба. Ветар је дувао и наносио нам ситније камење у ровове...
Нас рањене, уз јаук и шкргут зуба, понели су на супротну страну. Ветар је дувао, лепршајући косе мртвих војника... Капетан Радојчић се диже и протегли.
— Мало нас је, ал’ смо људи! — вели капетан „Фикус“ скидајући капу. Марамом је брисао зној и дувао преко горње усне, да би се расхладио. — Газда, дај флашу коњака!
Мало подаље лежао је леш оног бугарског војника. Ветар је дувао и уз цику струјао између жица. На фронту је била тишина.
Остали су пали на средину између наше објавнице и бугарских ровова. Ветар је дувао према нама, и нанесе димове шрапнела изнад нас.
Тада ми је укратко изложио како се то све одиграло. Дувао је, вели, ветар и била је мрачна ноћ. Њих четворица, три пешака и он, размакну крстила од жица с наше стране и довуку
Били смо на висини од преко две хиљаде метара. Хладан ветар дувао је све снажније, те смо обукли наше мантиле. Пред нама је било неко насеље.
При изласку из аута ветар је дувао толико снажно да нам је крајеве наших мантила набацивао на врат. Окретали смо се у месту и сагињали да бисмо се
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Кад сам синоћ изјурио напоље, дувао је ледени северац. Промајна, склиска ноћ по којој се тмасти облаци траже и сударају као да су слепи, гњечећи својим
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И кравар помену Бога... Затим се искашља јаче, Сањиво затури главу и у рог дувати заче. Он није дувао много, нит много времена прође, А крупна сеоска марва на зборну пољану пође, И село у часак прену.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Негде у близини границе застадосмо. Дувао је хладан ветар и оловни облаци се стопили у бескрајни сиви застор, скривајући планине и земљу коју напуштамо.
Ја вас не задржавам. Ко хоће нека иде. Али сада је дошао час да видимо: „Ко је вера, а ко невера!“ Ветар је дувао из Руговске клисуре. Војници су стајали непомични и неми, онако промрзли и погурени, изгле-дали као залеђени.
Затим се обрати полако мени: — Тхе, колико да му продужимо живот за неколико часова. Изиђох. Дувао је ветар, па ми се чинило као да се смрт злокобно цери, те пожурих да сам што даље од ове жалосне бараке.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Осети Варалица како краћају ноге под њим, али назад се није могло. Вештице би га зачас откриле, јер је ветар дувао са запада. »Сад могу само напред, па нека буде шта буде!« — вирну Варалица иза стене. Вештице су сркале чај. »Сад!