Употреба речи дуваше у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

По случају тааа ветар дуваше: упали се орлово гњиздо, спадну доле орлићи, полак попржени. Како ли ти нам их је лисица падо дочекала, како је с њима

Они му одговори да грије руке. Дођу у крчму, гди им се донесе вруће јело. Онда човек, за не опарити се, опет дуваше, расхлађујући то. Дивјак, зачуђен, зашита га зашто сад дува. Ови му каже да расхлађује одвећ врело јело.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

све се ућутало, све одмара сањиве очи, све спава. Само једно момче у селу не беше заспало... Оно дуваше у двојнице: прича месецу и звездама осећаје млађане, занесене душе; а нежни звук двојница тепа и јеца тако бурно, тако

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

На последњем камену стаде и погледа пред собом тупо, несвесно, као што гледа болесник у врућици. Дуваше оштар, влажан ветар, и она подиже обе руке, па махну њима преко лица, као да се умива овом влажном измаглицом, стресе

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

При лепом времену чекам ружно, а после овога чекам опет лепо.” Ветар јоште здраво дуваше, али онога првога зла — ни полак. Овако разговарајући се и шалећи, заспимо.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Бакоњи бучаше глава кад се пробуди. Бјеше се почело прозирати. Небо се навунило; од мора дуваше силна бјелојужина. Бакоња, тешковољан, постаја мало на тријему, па закуца на гвардијанова врата да прими кључ од

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности