Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— смеје се Нића. — »Све по ’ладу, да га не познаду!« Ааа! Синовче, не ваља ти пос’о! — ’Ајде не лармај ту, него дувај сате, кад си за то плаћен! — чу се још издаље Шацин глас. — ’Ајд’-’ајд’, — продужи Нића више за себе.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ох кад ветар силан дуне, Кад се море ускомеша, Када вода небу груне, Па га с морем смеша, Ветре, вичем, јаче дувај, Ма брод разнесао, Вале, море јаче грувај, Ма ме закопао.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Док је врело удри, куј! И чекићем покуцкуј! У мех дувај, ватру шири Да се гвожђе усија; Са кљештама живо стегни, Да се боље савија. Док је врело удри, куј! И чекићем покуцкуј!