Употреба речи дувањару у књижевним делима


Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

А сад седите сви. Поседаше сви, као по команди, а кмет још подви ноге пода се. Ђурица, стојећи, извади дувањару и стаде да савија цигару.

— Правите ко пуши — рече он, пруживши дувањару. Биров му приђе бојажљиво, узе дувањару и предаде је кмету. Кмет сави дебелу цигару, а за њим се обредише и други.

— Правите ко пуши — рече он, пруживши дувањару. Биров му приђе бојажљиво, узе дувањару и предаде је кмету. Кмет сави дебелу цигару, а за њим се обредише и други.

Биров, гледајући на Ђурицу са неким бојажљивим питањем, сави још дебљу од кметове и врати дувањару. — Има ли што за мене отуд? — запита Ђурица кмета. — Из среза, велиш ? Тсс... петљају нешто...

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности