Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
У кафани »Код петла« пуно. За једним маленим столом украју седи један дугајлија у гуњцу и сукненим чакширама, накривио фес, затурио се, па млатарајући рукама прича нешто једном младићу што седи за
Келнер донесе још две чаше пива пред њих. Дугајлија узе чашу, куцну се с оним младићем, па искренувши допола убриса дланом усне и рече: — Ето, због тога је, мој Пајо,
— Богати, кажи ми право, ко се први сети таког ђаволства? — упита Пајо. — Ко? Он, ето ко! — одговори дугајлија. — Оно, додуше, могу се и ја доста којечему довити, па још и боље од њега — иако је он капетан, а ја човек прост,
Робијаш узе неку дугачку флашу пива, па пође. Смотри га наш дугајлија, па се загледа у њ као да га познаје; загледа се још боље, па га зовну: — Јес' ти, Радане?!
И тако остаде с адвокатом у сали. Стали су украј и разговарају се. Баш се тада играо неки кадрил, један дугајлија дере се командујући: »дурдеме! шунегле!« У леси према њима играла је и Савка Николина.
Све ствари иду својим редом. Једино што се десило за то време необично — онај дугајлија практикант, што је узимао на протокол Симицу због његова мркова, добио је сад за писара и премешта се у други срез, а
Црњански, Милош - Сеобе 2
Био је то човек виши главом од Ђурђа, мало кривоноги дугајлија, са косом која се сјала као потамнело злато. У недоумици ваљда, Павле је био скинуо, у врућини, свој официрски,
Исакович је био миран и леден у том тренутку. Тај дугајлија је био неспретан само у друштву жена, и својих рођака, јер је био забринут за њихово добро, али, кад би остао сам,
Он јој је, при повратку из затвора, рекао: Где је онај дугајлија? Ако би ти Исакович, дијете, срећу донео, ја бих му писменое емство дао, да ћу му чизме чистити свако јутро, до века!
Пролазио и пролазио. – Коњи су рзали. Исто је тако могао проћи и да је очи склопио. А путовао је сад à ла гранде! Дугајлија, у чизмама до изнад колена, у кожним, утегнутим, белим, официрским чакширама, у капуту официрском, тамноплавом, са
Да је Павле био последњи, чије је речи слушала. Ко зна чиме јој је дугајлија претио? Ко зна зашто се, после тог разговора, избезумила? Трифун сматра да је Павле Ђинђин убица!
То је био неки страх душевни, да тај дугајлија, некако, отима, њима свима, нежност у фамилији, да га и Ана, и Варвара, воле, некако, чудновато, да су га жељне, иако
изнад колена, у тесним, белим, кожним, чакширама, које су се завршавале, са три дугмета, у пасу, у црном капуту, тај дугајлија је имао не само леп стас – који је чест у његовом национу – него и нешто духовно високо, снажно, а тамно и црно.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Командир им је добродушни дугајлија Пантелија Хинић. Он лично зауставља путнике и прегледа легитимације. Тек је рат завршен и по горовитој околини још
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Тај дугајлија, из Башахида, имао је у истој кући једну Бечлику, учитељицу клавира, па је са њом свирао Мондсцхеинсонате. Ја сам се
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Кафеџија Ика, гурав и ћосав дугајлија, уплашен песмом забрањеном од власти, поче да запомаже и моли да певају другу. Не би ли и они прихватили, он запева
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Кад Мачак стиже до жбуна за којим се крио Стриц и поче около њушкати, дугајлија изненада ско- чи преда њ и дрекну: — Пис, мацане!
— Хоћу своју радионицу с тавана да преселим овамо. Дугајлија Стриц хитро се смандрља с грана. — Довешћу своје магаре. Могу још ноћас. Идем с њим у млин па кад се будем враћао.
Истог трена неко га одалами по туру тако да Стриц скочи на ноге брже од зеца. Пред њим је стајао Јованче. — Шта је, дугајлија, за кога то питаш? — Ама упао неко ноћас код кује, а сад га више нема доље — узбуђено поче Стриц.
— Ево, овуда је изишао. — Ко, ко? — забрза Стриц. — Онај ко је упао у Жујину кућу. Дугајлија само зачуђено хукну: — Уху, како се тога нијесам сјетио?