Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Отпора... ако се отпором може звати: неколико мртвих, погинулих, и десетину-двадесет рањеника, што, с дуге борбе малаксали, последњи пут из пушака шаљу смрт непријатељима народа свога.
неће, кад је то све прегледао, окрете се мени: — Икона по себи није лепа, није ни средње изведена, али ономе који је дуге дане и ноћи у мрачним сводовима влажних градова проводио, е, томе срце раздире...
“ Она ме погледа од главе до пете, обарајући и дижући своје дуге трепавице: „Шта би желели?“ И она ме опет мирно и ћутећи посматраше...
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
ВАЉЕВСКИМ ПЛАНИНАМА 178 ПРЕОБРАЖЕЊЕ 179 БОГ ОЛУЈЕ У ЛУГАРНИЦИ 180 ДИМ 182 ГОСТ ИЗ ОБЛАКА 183 ЧИСТО СРЕБРО 185 ПОЧЕТАК ДУГЕ ЗИМЕ 186 ДОРУЧАК 187 СНЕГ НА МЕДВЕДНИКУ 189 ЧУДО НА КОБИЉОЈ ГЛАВИ 190 ЧУДО У ЗИМИ 191 ПОКУШАЈ БЛАГОВЕСТИ 193 МРАК НА
дна перунике отвара, из долина, и с врхова брда, из градова и села, из столарских радњи, с дрварских пијаца, дуге поворке, одасвуд, мостови препуни нáрōдā, са секирама и тестерама журе према храсту.
з. А замисли бурдељ с фотељама од плиша пун бачених флаша конзерви и пива на прозору је нацртана киша у наручју дуге једна бреза плива и с мутним капима зноја у маховини под пазухом нежном мишицом заклонивши лице прекрштајући ногу
ПОЧЕТАК ДУГЕ ЗИМЕ Долази дуга зима, дочекујем је пун наде; имам четири облице, и ћебе до браде; имам пола свеће, пакло дувана; х
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Ко је Србин а нема дуге пушке, два пиштоља и велики нож, нека прода једину краву и пусат себи купи. Тако је од честитога везира заповест.
ја нисам ником крив, а неће мене арамбаша посећи; вратим се око брда, дођем кући, ал̓ то велика громила оружати̓ људи, дуге пушке о шљивама висе, једни седе, други ̓одају. један седи те га момак чешља, велики перчин, све му се прси сијају.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Милун се распомамио и претио да ће апелирати, да ће тужити чак и капетана самом министру. После дуге вике, која је трајала у среској канцеларији, заповеди Страхиња да и парничари и сведоци изиђу.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Али, иако је то тако страшно, опет ће скоро бити!... Мени се бар тако чини!... И кад се врисак дуге шаре помеша са писком нејачи — онда тешко не само Турчину што овуда гази него тешко и самом султану у Стамболу!...
и... пазите... — Не брини... Збогом! — Збогом! — рече харамбаша. — Овде ћемо се видети. Окорамише дуге шаре, па се кренуше. Заврзан је поигравао... — Станко! — рече он.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Глас њезин беше кô музика туге: И зато мишљах, у слушању многом, Само на прошлост, на јесени дуге, На хладна неба, и на тужна збогом.
Ја не мећем на те ђинђуве са траком, Него жуте руже у те косе дуге: Буди одвећ лепа да се свиђаш сваком, Одвећ горда да би живела за друге.
У окнима цркве тихо, неосетно, Поче дан да гасне, кад свршише сетно Дуге болне псалме свештеници седи. А полазак када запеваше звона, И кад мирно ковчег подигоше бледи, Тада, као у сну,
Ту се влажне сенке пружају и пузе; Све воња на дуге молитве и сузе. Мир је нем и леден. Сама бди мадона. Тако неутешна твоја љубав.
СОНАТА Хтедох да ми љубав има лице сретно, Као речна нимфа, чије власи дуге Весело црвèне; али беше сетно, И косе јој беху тамне, кô у Туге.
У вечери дуге, Прах сребрних звезда док лагано пада, И с цвећа се диже свила, као косе, Моја нова љубав родиће се тада Као нови
Пуна носталгије безнадежне, дуге, Не сећај ме никад да би могла доћи Задоцнела радост из дубине туге, Кô поноћно сунце из дубине ноћи.
Јер ти не знаш, бедна! кроз све дане дуге Да те вољах место ко зна које жене! У твом чару љубљах сав чар неке друге... И ти беше само сен нечије сене...
ЛЕПОТА На моме узглављу сву ноћ мирисаху Чежњиво и слатко твоје тамне косе, Док се шапат чуо као песма росе, И дуге заклетве у очајном даху.
Као мрачна тајна лежиш у дну мене, И мој глас је ехо твог ћутања. Ја те Ни не видим где си, а све дуге сате Од тебе су моје очи засењене.
ОЧИ Бесконачне твоје очи, млада жено, Две дуге вечери у пустињи мора; Две суморне бајке што узнемирено Имају шум слутње у гранама бора, Две мирне галије с црним
ПЕСМА УМИРАЊА Љубави умиру без збогом, сред њине Агоније дуге, неме, неприступне... Ничу и мру у свој лепоти тишине, И кришом затворе своје очи крупне.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
После дуге муке скочим са кревета, докопам писмо. — Ко зна?... мислио сам се. Обучем се и изиђем у варош. Све је било тихо.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
баш је ова садашња млáдеж! Свака јој се женска допада... — Та не, ал’ верујте, пала ми на памет она песма: »У Милице дуге трепавице«... Па она њена збуњеност... идеална Српкиња! Па тек она стидљивост...
Па тек ноћи! Како су им ноћи дуге биле које су проводиле у премишљању и једна и друга попадија! Гђа Перса је била нестрпљива као удавача, а бесна као
Африка
Сва је један једини мускул превучен тамном блиставом кожом: нигде опште дуге савршене линије не прекида ни угојеност ни јачи мишић.
Саму варош потпуно тропску остављамо на острву између две дуге лагуне које ивиче обалу. Над дужом лагуном, често разливаном, дрвени полукружни мостови, што све као да личи, са свеже
Женске главе уистину неописано лепе, дуге, фине, сањалачке, девичанске. Рекло би се да су ове младе другарице Аполонијеваца у ствари становнице Антила.
све сврши то вече само грозницом, главобољом и повраћањем он сматра да је одвише мало платио за своју несмотреност. Дуге колонаде палми, бескрајне и у недоглед, чије су круне замршене у зелено лисно грање.
Са овог се спуштају танке дуге жилице које чим се докопају земље пуштају у њу корен. У току векова ове жилице се претварају у дебеле снажне стубове
Оне подсећају тако много на статуице Шиве. Очигледно да су изабране по лепоти, јер су им очи дуге, косе, тамне и осенчене лаким плавим прахом. Ивице напућених усана такође превучене плавилом; са врховима лако навише.
Ивице напућених усана такође превучене плавилом; са врховима лако навише. Њина тела, детињски дуге руке и ноге, јединствене су лепоте. Ништа мирније, свечаније и тише од ове деце.
Сâм ја толико осећам хладноћу да једва дочекам прву светлост свитања. Силазим одмах на реку и гледам дуге траке магле по води, прамене магли по планинама. Право зелено планинско јутро као она на Студеници или у Фужинама.
Сасвим су наге; око бедара носе само јаку тканину од белих и плавих пруга коју су саме ткале. Трепавице необично дуге; очи боје врло тамних шљива; беоњаче боје ћилибара.
Личе врло на сне у Манкону. На стази ка Банфори сретамо дуге поворке жена са калбасима на главама. Зелени свежи букет лишћа напред и позади, једина је њихова одећа.
То су јединствено млада и атлетска, ратничка и скоро девојачка тела. Руке и ноге, дуге и витке, пуне колајни и прстења од шкољкица. Око бедара и прсију стегнути су танким тамним каишићима.
Када застане воз, дочекују нас црне музике, афричко воће и дуге шетње поред вагона. Каже се у шали да на тим станицама воз толико стоји да, када се крене, он се једва извуче из трава
Црњански, Милош - Сеобе 2
Тако су се, до вароши Гран, фамилија Божич и Исакович разговарали. Затим су ћутали и зевкарили. Тек после дуге вожње, увече, коњушар поче да виче, и показује Гран, који се био појавио, у даљини.
Изнурен од дуге вожње, од застанака по крчмама на друму, од врућине, од вина на путу, Исакович је, и у Рабу, тешко заспао.
Имала је лепо лице и морала је бити врло млада. А гледала га је крупним зеленим очима. Њему се учини да су јој дуге трепавице боје пепела.
Узалуд је она покушавала да мужа умири, у дуге, недавне, ноћи, кад су се, до зоре, препирали, да се њој не може ништа пребацити и да му је она добра и верна жена.
Нико није знао како. Као што се на небу мењају олује, громови, и дуге, несхватљиво, тако је то било и у Варварином браку.
Био је донет из Беча, кад се Кумрија родила. Павлу се прво причини као да је врба. Имао је дуге, бледозелене, гранчице, које су личиле на гриву, а цвет ружичаст, висио је, преко целе године, са тих грана.
Никад такве очи, каже, није видео. Ни такве тамне трепавице, тако дуге – ни тако дивну, густу, риђу, косу. Ни такве малене груди, које се од смеха тресу. За Варвару би, каже, живот дао.
Преизрјадне, прекрасне, преслатке – каже – чекају Варвару, радости. После дуге беде и многих страдања, родиће. А рекла је, да ако роди мушко, да ће му наденути име Павле.
После дуге зиме. Зар је чудно, да се Исакович помиње, свега још једном, у рату, а после губи, и не спомиње, ни у папирима сербских
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Они имају, дакле, врло јасну националну свест, националну душу. Национални морал и национална мисао наслеђе су дуге историјске прошлости; они су се учврстили као инстинкти који аутоматски одређују понашање сваког грађанина и читавог
Оне су карактеристика њихове тако жалосне и тужне историје за време дуге турске владавине. У њиховим народним мелодијама врло често преовлађују тужни тонови; али каткад из сентименталности и
Поред већ истакнутих особина они се одликују жестином и упорношћу, услед којих могу провести дуге часове у напорима.
Изгледа да се он слаже са једном од ерских психичких црта. Многе речи постају дуге, премда и звучније; акцентуација је продужена и спора.
венчани тепелук. То је као капа од новца, са жутим паконским теменом, са кога висе ниске од новаца и напред спуштене дуге плетенице. Напред је висока перјаница. Невеста носи овај тепелук обично док не роди, а највише две до три године.
Шаре су поглавито на „великоденској“ ношњи, нарочито на кошуљи. Жене носе преко дуге, тешке кошуље црно зубунче, а потпасују се дугачким појасима од вуненог дебелог гајтана и кажу да је то потребно због
За време ове дуге периоде они су заузимали простране области на полуострву, продирали су северно од Дунава и на југу загрожавали
За време дуге, петовековне турске владе над њима нису на Бугара имале никаква утицаја њихове историјске успомене. Али је турска
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Одлазе у госте у велико војводство Миша пророка и тамо под старом крушком воде дуге разговоре. Једном годишње на дан мачкова повратка, чича Тришо и крчмар Винко Шљивић састају се код воденице, пију као
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Рашида је упорно покушавала да проплива бар испод једне дуге коју је направила. — Пробај и ти! Тако ће нам се испунити све жеље — наговарала ме је.
— То је последње што ћу зажелети — насмејао сам се. Било је практично немогуће проћи испод сопствене дуге, јер ју је вода исувише брзо односила. У телу сам осећао бескрајну и нежну замореност мишића.
Црњански, Милош - Сеобе 1
При прелазу преко мостова настајале су гужве и гунгуле, огорчене и бесмислене. Дуге пушке, оковане бакром и сребром, што их је пук носио као батине, после неколико дана убрзаног хода, раздирале су кожу,
Без галаме, на коју иначе беху навикли, ређаху се сад, у близини непријатеља, у дуге редове, излазећи из шуме, поспани, несигурна хода, закопчавајући један другог с леђа, падајући у полумраку преко
из шуме, поспани, несигурна хода, закопчавајући један другог с леђа, падајући у полумраку преко пањева, натичући дуге ножеве на пушке.
Сеоски звоници, у даљини, повлачили су за собом дуге редове дрвета и жбуња, дуж реке, а на узвишицама и утврђењима Француза, виде велике стогове сена и шаренило покошених
Аранђел Исакович беше погнуо плећа, још више, од умора, после дуге вожње, и осетио да, у ствари, од овог његовог сусрета са патријархом зависи њен живот, или спокојно умирање.
Имао је да се вози још сатима. Осећао је, лево од себе, хладноћу ритина које су, после дуге суше, биле усахнуле и виделе се, обасјане месечином, као сабласти. Око њих је густа трска чујно шуштала.
на мосту, састављеном од повезаних чунова, појави се Славонско‑подунавски полк, у смакнутим редовима, који су, као две дуге змије, узалуд покушавали да се исправе. Још сад! Још последњи пут, помисли Исакович, да их поведе и да их покаже!
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
). У источној Србији народ их замишља као старе и ружне, дуге косе и обучене у црнину. Оне, за време првих шест недеља од порођаја, нападају дете и породиљу углавном ноћу,
Он је уједно дао и прво упутство за прикупљање дечјих игара.³⁶ После деценијама дуге паузе, код нас се под руководством Ивана Ивића данас ради на систематском прикупљању, обради и психолошкој анализи
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
Све понорнице златоносне, сребрњаци горског вира, све дуге седефасте, сав бисер што у шкољци расте, звек перпера и талира, све благо што га себар збира, прегршти и вреће злата
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Двадесет су биле најшире! Пристао бих и на најшире, да је неко желео да уложи паре у моје дуге, елегантне панталоне. Али четрнаестогодишњаци расту као из воде и сви штеде на њиховој елеганцији.
Старица, која је све време мирно лежала на леђима лица окренутог стропу, одбијала је дуге димове. Најзад рече сасвим тихим гласом: — Је ли ишта добила?
А на крају пута, тамо где никада нећемо стићи, ни ја нити ко други, тамо иза ивице хоризонта, испод дуге у земљи бескраја, чекаће нас стрпљиво као смрт ове исте мудре корњаче из постојбине херцега које смо давно оставили
« – Е, сад је доста! – рече жена и насу ново пиће у своју чашу. Погледао је у њене дуге, преплануле ноге, а затим у девојчицу која мазно рече: – Хоћу да ми чита док не заспим!
па човек изненада примећује да њихова Ружа има дуге ноге и широка рамена, да је млада и снажна и да јој се у угловима очију појављују две мале искре, као код дивље мачке
живот; знала је да је неће убити, али осећала је и то да после овога више никада неће бити иста: овде ће се завршити дуге године рада на себи, оплемењивање туђим осећањима и искуством, лекције из лепоте и склада, поверење у људски род и
Матавуљ, Симо - УСКОК
И тако на тврдој земљи, и тврду сну, црпаху нову снагу. На томе стравичноме мјесту „Дуге крваве“, бјеху многи гробови пређашњих четника, те се њеком од тијех могаху приђевати љешине одрубљенијех глава.
Паднимо за коње и пуцајмо! Сва шесторица легоше на коње и стадоше поново пунити дуге пушке, јер за мале три преостала Никшића бјеху већ далеко и узмицаху ка шуми.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Ја не дирам њихов купус. Лонгас аурес хабео, Уши су ми дуге, али Бревем цаудам тенео. Репић ми је зато мали.
Репић ми је зато мали. Левес педес хабео, Ноге су ми полаке, Магнум салтум фацио. Правим дуге кораке. Саро меа дулцис ест, Месо је у зекана Пеллис меа моллис ест. Слатко, длака мекана.
децембра 1983, преко Веселе свеске, да има зеца коме је дала име Душко. Он је бео, има дуге уши, понекад подигнуте, понекад оборене. Чист је, спава у кавезу, увек је на опрезу.
сељаци умеју да се радују ситним променама којима је испуњен дан, да се веселе тајним звуцима и преливима боја. Дуге зимске ноћи испуњене су приповедањем о чудима и недосежним лепотама: Тако се из ноћи у ноћ испреда паучина стричевих
наивно: отменост у ставу и мудрост у понашању плод су вековног одрицања и уздржавања; смерност се јавила као исход дуге, наследне обесправљености.
(Пријатељи) Земља се даје чулима као исконска радост и усхит: сваки камен је белег њене дуге повести. Један од дечакових рођака-сањара овако говори о тајнама земље и света око нас: Шта ти, болан, знаш што се
Сремац, Стеван - ПРОЗА
— Чуће се! — додаде домаћица (онако полако), намештајући дуге шишке и перлама опточену белу шамијицу око главе, док је Јова испод кревета тражио папуче.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
А онамо видим децу малу, Малу децу, ал' од ови већу, Сва весела па збијају шалу, Па у нишан дуге пушке мећу, Нишан бију, нишан турска глава, Ој Српчићи, голема вам слава!
Слеп је, мати, седе дуге браде, Ал' у торби нешто он имаде.“ Ђока скаче, матери око врата, Она с њиме одлази на врата.
„Ал' муж старац, моје злато!“ Нагло госпа реч привати, Па га глену умиљато, За руку га белу вати: „Крај таквога дуге ноћи, Ко ће мени ту помоћи?“ 72. Јунак канда нема воље, Јер не стиште руку њену; Да ли мисли на што боље?
“ XИX Оде бура, стоји дуга, Красно ли се небом вије, Пола радост, пола туга, Он је гледа, сузе лије; Дуге неста, он сирома Доле главу сад опусти, Даје ближе, к њој би ома! „Далек ли си, путе пусти, Али зором“...
Крај огњишта свуд јунаци пали, Де су пали, онде и поспали, Тај на леђи, онај поребарке, Загрлили оне дуге шарке; Тако друган крај друга почива, Па о плену јуначкоме снива.
Ври му глава, а мозак се креће, Чини му се, ни ђаво га неће... О лепа је, ни јој има друге, Та лепша је и од вите дуге, И од зоре и њенога злата, И од бела дана умиљата, И од сунца, што по небу шета, Јесте лепша Милетина Цвета!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
у жежено подне, могао видјети и наслутити у распрштаној магличастој омаји око млинског точка с вјечито присутном шаром дуге! Поштетљиве мушкарце у нашем крају још одавна су уобичајили називати „млинарима“.
Камо те да га научиш молитве, да га доведеш у ред, ти си га на душу узео? Дуге зимске вечери, има се времена, па дјед запео да свог имењака угони у вјеру.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Али кад у зору почеше другарице облачити Тоду у невестинско одело и плетући јој дуге, замршене, бујне косе и певајући ону тужну песму: Да ли те је жалба за твоју мајку, За твоју мајку, за твога татка?
Трчим, јурим, а не видим ништа сем витког јој и облог стаса, развијених плећа, свилених шалвара и расплетене, дуге јој косе. Стигох је. Отимам јој оно ћупче, а она се тресе, грца, брани се и несвесно припија уз мене.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Кад се после дуге ноћи јаве зраци нове зоре, те помислим, сад ће доћи слобода на наше горе, да ће хтети, ко ће моћи, дићи народ богу
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
О, Патила! Она му из сриједе одговори: — Да нијесам патила не бих се у сриједу спратила. ЗЕЦ И ЛИСИЦА Једне дуге и оштре зиме огладне све звијери, па и лукава тета лија.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
Корак у празној соби. Гласови Под куполом од кости. Дечији су. Секунде дуге као часови. У недреманом оку камере Још један снимак. Помак намере Осмех на лицу твом, у безобрису. (21.
јасно У фокусу; то лице што се сагло Лако над звучно тело благогласно Виоле боје тамног меда; лице у овалном оквиру дуге косе Што ко да хоће да окрзне жице, Овлаш, кад увис крене гудало се, Лице од косе и очију; усне Само су осмех
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Године дуге живјели они код баба-Пеле под гором стрмом, тамо гдје бура облаке гони, а сунце везе злаћеном срмом. Слушали баку
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Ал' крај реке, у долини, Где травица ниче мека, Топли ветрић пољуљује Вито стабло кукурека. После дуге, мрачне зиме, К'о првенче младог цвећа, Из влажне се земље диже Први весник премалећа.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Гле, напасници у мехуру сунца, крв их купа! Ми пољем ширимо руке наузнак легли, потоци теку низа стране ко дуге сахране.
Узводно, кажем као да смо праве рибе, рано је још за одмор у мору, идемо бистром камену под окриље дуге, раменима да подупремо тужне нам брегове. КЋИ КНЕЖЕВА ВЕЗЕ Што мужеви нису могли да спасу зар ја да спасавам?
ЈУТАРЊИ ЗАПИС Свиће. Нећу да кажем ко сам. (Шапатом: граматик) идем по воду. Дуге сам ноћне часове читао крај жишка. Ведро спуштам у рујну реку. Нада мном стражар мотри да л ће промаћи виле.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Отвор је био према страни где је топ. У мрачној земуници, испуњеној мирисом буђавога сена, проводили су војници дуге ноћи. Преко њих су скакутали неки жапчићи, а над главом у оној шаши су шушорили миши.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
По брезама, што су крај пута отомбољиле своје танке и необично дуге прутасте гранчице, понамештале се дугорепе свраке и по нека врана, опустиле крила, отвориле кљунове, па само дахћу.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Кан’ дасу вас змије пиле, Змије пиле и гуштери?“ Ал’ бесједе миле снае: “Бре Бога ми, свекре Петре! Дуге њиве и широке, Ваздан жесмо, крај не вишмо.“ 101.
А Бога ми, моје другарице! Није благо ни сребро ни злато, Већ је благо, што је коме драго. 109 Ој на ове дуге ноћи Ко не љуби црне очи, Не пада му сан на очи, Већ му пада јад на срце. 110.
127. У Милице дуге трепавице, Прекриле јој румен’ јагодице, Јагодице и бијело лице. Ја је гладах три године дана; Не могох јој очи
182. Аљур, биљур дуге ноћи, Ко не љуби црне очи Не пада му сан на очи, Већ му пада јад на срце! А од јада гора вене, Гора вене и усише,
Црњански, Милош - Лирика Итаке
ЈАДРАНУ Заборавио си бијесне и грозне гусаре? И галије од Неретве, црне и крваве? И песме и мачеве наше дуге и тмуре? И једра и весеља, урличућа кроз буре? Заборавио си њине тешке, мрачне главе?
Стајаше тужна, завејана, на стражи, у капијама, брката, благо насмејана. Крај цркве туђе и непознате, запаљене, у дуге, јасне, топле ноћи, кад крекећу жабе барске, грлила је разне жене.
И, тако, без туге, очи су ми мутне од неке боље, дуге. И, тако, без блуди, на уснама ми горка трулост руди. Лутам, још, витак, са сребрним луком, расцветане трешње, из
што сам у гимнастичкој сали, испод Сахат куле, упознао мајстора – учитеља мачевања, који је био висок два метра, имао дуге руке и викао: „Баттута! Баттута“, као неко оличење Нечастивога.
Оне нису зидане у хладном мермеру, као цркве, нису барок, ни рококо, ни ренесанс, ни готика, ни ампир. Оне су дуге и пуне постеља, лепо поређаних, као гробови војнички, које су наше даме окитиле хризантемама, господо.
Био је пун сунчаних вода, и бедеми, са којих гледају старе топовске цеви на море, дуге као дурбини, били су застрти зеленим ловором.
Некад, једног ведрог руменог дана, пре хиљаду година, можда су одавде пошле дуге, јонске лађе, са црвеним једрима, са великим, светим знаком на своме белом кљуну, пуне тешких, винских ћупа, и нису се
који су танки и високи, као да стоје после једног пожара; са прозорима, у изрезаном камену, толико да личе на широке и дуге завесе од чипака, растварале су се и стапале једнако, у мраку, као огромне сенке.
У Теби нема моје људске туге. Ти имаш стрељача поглед прав и нем. Ти и плач претвараш као дажд у шарене дуге, а хладиш, ко далек бор, кад те удахнем.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
После дуге граје, изабраше тога што отвори збор за председника, а оне друге сазиваче за остало зборско часништво. Пошто се, по
Човек онај, средњих година, мрка лица, које се готово и не види од дуге косе и браде, седи, ћути као и дотле, и некако замишљено лупка дебелим штапом по земљи.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
и труд, и зебња, прођоше знојни дани копања и прегрта, прођоше црни и мутни облаци, прође опасна пламењача, прођоше дуге кише и поводњи, прође свака опасност и не дирну му ову плодну гору, и он се сад, срећан и задовољан, лаћа најмилијег и
није, мало — па се помоли пун, сјајан месец, који обасја сву околину, а од дрва се пруже дуге црне сенке... Наступа чудна ноћна тишина, кроз коју се од једаред зачује јасно и снажно тиктакање ветрењаче...
Видео је дуге, зелене ливаде и по њима тихе, лепе вијуге Туријине, како су се, по оној равници, распрострле... У једној вијузи, у
То је огромна историја дуге и тешке борбе, која је, до најмањих ситница, позната сваком нашем ученику. — Веома ме занима сад питање: какву задаћу
собе, ове исте у којој он спава, стоји његова мила мама, сва у белом, као кад се спрема да спава; низ леђа јој пале дуге црне косе, а она оборила главу па се нешто много, дуго мисли...
Зачешљасмо дуге косе, само господин прота, по обичају, не дирну своје гргураве седе власи... Изиђосмо кроз царске двери и почесмо
Много би било кад би почели све по реду да приповедамо шта је се за те дуге две године десило. Осим једног опанчарског калфе Нико се други није за Кају јављао. Најзад почеше А...
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
И онда, кад се све муње Распадоше у светло труње И мрак се смекша ко плиш, Из дуге напетости и грча У поноћ спарну истрча Новорођени миш.
Хучи с Цера, са Космаја, с Медведника и Маљена, Ноћ та пишти као зверка рањена и остављена. Кратки дани, дуге ноћи, а сивило Само себи нажао је нешто тешко учинило.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Оне, на пример, које су дуге 5—15 милиметара, хватају се на дубини од 100—300 метара; веће од њих хватају се на мањој дубини, али никад не на мањој
Неколицина сапутника је ступала у дуге разговоре са пре дусретљивим официрима, или са посадом брода; ови су се љубазно одазивали и давали сва обавештења која
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
И у дуге ноћи, сред тишине глухе, Над пољима мртвим пуним светог мира, Кроз пределе пусте и кроз гране сухе, Само звоне звона с
ОСВИТ Кад дође ноћ и широм целог света Плине тишина што крепи и годи, И дуге сенке високих дрвета Падну по мирној зеленкастој води, И све заћути ко да у том часу С висова тавних, с тајанственим
Ти прође. — Уз песму сакривених гнезда, И тајанствен шумор жбунова и леја, Предзнак дуге беде, као кобна звезда Дизала се злобна, црна орхидеја.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
ЦУЦАХ И БЈЕЛИЦАХ. СВИ ПОСЈЕДАШЕ ПРЕД ГЛАВАРЕ И ДРЖЕ ДУГЕ ПУШКЕ УЗ РАМЕНА. СЕРДАР ВУКОТА Добро дошли! Што је било, људи? Кренули сте некуд кâ на војску!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Не зна се баш зашто је полудео. После болести, у којој био сав узет, уобразивши да га је, за време те његове дуге болести, жена варала са најстаријим калфом из радње, почео да пије. Онда и полудео.
На капији, поштапајући се и вођен дечком, појави се стари „деда“, свештеник Риста. Готово слеп, погурен, дуге, од дувана и чибука готово жуте браде, и обрастао густим белим длакама око очију и обрва.
У почетку, после саране Маркове, цела јесен и зима прође у излажењу на гробље. Настадоше оне јесенске дуге кише, лапавице и мећаве.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Ти си светлост моје радости и туге И молитва чиста срца у самоћи, Радост мојих снова у бојама дуге, Вера мога бића у дану и ноћи.
уморне, мирне, бôне, Осетим и ја, каткад, чистоту срца благу, Лајички живот, ал’ с њим и часе монотоне, Отужне, дуге, што ми похоту крате драгу. Осећам да ми данас већ врло тешко пада Да волим оно што сам толико некад вол’о!
Поноћ је прошла. – Зора руди... Треба нам лећи, снови моји стари. Често смо пута устали; Често смо пута дуге ноћи бдили И пркосили невидљивој сили. Данас смо тужно сустали; Па нека! Ко ће још пеп’о срца сад да жари?
Залуд! Ја нисам способан за таке Високе, дуге апстракције више; У срцу мом је тама једне раке, Очима мојим пустиња без кише.
Ту осветна бура и смрт прође груба, После дуге, страшне и свирепе сече, Преко Ибра, Лаба и Ситнице бистре. Прелили смо чашу очајања пуну, И скупљеним бесом
Али, најзад, када све полако преста: Кад му старе гране остадоше голе, А последња тица не дође му више; Кад су дуге, хладне удариле кише На незнана гробља оних што се воле; И када је, први пут у своме веку, Чуо корак руље и
све ће бити једно исто: Празни ветри који „мементо“ зашуме, Мало трошног праха, ништавило чисто, Крај досадне, дуге и фриволне глуме.
Нити ће скоро зрак сунца да пробије Зидове тврде наше дуге робије. Тонемо као труп Титаника. Мрак. Неизвесност. дуги, мртви часови. Глуво доба. Круже кобни, црни гласови.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Једино озбиљно бјеху „пушке! дуге пут небеса што се коче“, пушке, вјерне друге Црногораца (а у оно доба и Примораца).
“ „А шта брате да чујем!“ „Снијевах е нас четир Озринића идемо из дуге, а за нама носе носила. Ја иђах најпрви, без оружја, у црвеној кошуљи...
На десно, пушкомет далеко, помоли се један пјешак. Цијев од дуге пушке одигла му некакву суру кабаницу. Око феса обавио чалму, лијепо се види како му кита на глави вије.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Гори и Херцеговини „само уз месојеђе“, у Србији „уз белу недељу“, у Босни и Славонији се „загонетке загонећу само уз дуге зимске вечери на прелима“.
Очувао нас, боже, кратке жлице и дубока лонца, дуге луке и мотике тупе; косе љенице и траве бјелице; барловачке травице и босиљевачке арлице!
(Узврдао се као ђаво испред грома). ДУГА Срби кажу: да мушко прође испод дуге, постало би женско, а женско да прође, постало би мушко.
Ви, како дошли у мој дом ове године, дошли и до друге, па за године дуге; ви у мене а ја у вас вазда на сретни глас и на сретно мјесто, ако бог да!
Испод њега косио плодна сјемена, па ишао на дуге и широке њиве: мануо десном, бог му дао срећом, рекао: „Помози, Боже“. — Бог му дао и помогао!
Изорô своје плаве воке рано ранећи и богу се молећи, орући дуге и широке луке! Родила му шеница бјелица, по дну била бусата, а по врху класата, по сриједи модра а по врху родна!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Већ на све дуге јаде отац му се опет склони, прими га к себи и даде му брод још виши и још љепши од првијех. Он испише на крму од
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Која је наука православнија и благочестивија од јевангелија Спаситељева, која обличава и укорава лицемерне и дуге молитве и постове?
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Терет се свалио с ње кад је, после дуге молитве над њеном главом, отац Методије отпустио и рекао калуђеру који их је довео к њему да је одведе до гробнице у
Њени уздаси и мутно, мукло јечање, то је гњечење главе. Сав је себи исцепан у дуге. Пукотине између њих немају два. По тим провалијама веје познат мирис жениног тела: у тами горе све запамћене и
Роса ситно звони у младој трави. Кад сивкасте главице маслачка постадоше жуте, уплакане од дуге ноћи и чекања сунца, он се сагну и поче да их кида, а њихови зелени вратићи облише се белом крвљу.
Адам је спавао с десном руком међу бутинама а леву је одбацио у страну. Ни руке му нису на оца. Много су дуге. Ђорђе испружи руку. На зиду, из гомилице сенке, издвоји се тамна ракља. Дужа него рука.
И он је готов, мисли Андра, а једна нада и радост због ње израњају на усне, дуге и танке, и затежу их у осмех. Овако клонулог само га је једанпут видео иако се двадесет година познају.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Само је све већи број сељака ходао погурено од дуге повијености над послом. Али узалуд су трговци тражили да резбари клешу по већ утврђеном обрасцу.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Деценијама је надвисивала грађевине испод раскршћа четири пута и испод Дуге улице (сада је то Душанова улица а била је и Видинска и Дунавска) где је, у турско доба, и био прави Дорћол.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
А она чита... док сред ноћи дуге, К'о грдан полип са стотину рука, Стисла јој срце љубав пуна туге, Туге без суза, без речи, јаука.
Пуна носталгије, безнадежне, дуге, Не сећај ме никад да би могла доћи Задоцнела радост из дубине туге, К'о поноћно сунце из дубине ноћи.
Јер ти не знаш, бедна! кроз све дане дуге Да те вољах место ко зна које жене! У твом чару љубљах сав чар неке друге, И ти беше само сен нечије сене... Ј.
Глас њезин беше к'о музика туге... И за то мишљах, у слушању многом, Само на прошлост, на јесени дуге, На хладно небо, и на тужно „збогом“.
И у дуге ноћи, сред тишине глухе, Над пољима мртвим пуним светог мира, Кроз пределе пусте и кроз гране сухе, Само звона звоне с
Ти прође. - уз песму сакривених гнезда, И тајанствен шумор жбунова и леја, Предзнак дуге беде, као кобна звезда, Дизала се злобна, црна орхидеја. М.
Гле! Сад се редом расклапају саме, Све књиге старе, снови чежње дуге Мичу се, трепте, једна покрај друге, И њихов шумор к'о да пада на ме... Сањам ли? Ил' би ово јава била?
И слушај! Редом запјеваше оне! ... И гласи дршћу, тресу се, и звоне, Мили и сјајни к'о лук младе дуге: „Не тужи! С болом куда ћеш и гдје би?!
А залеђен, мртав, к'о да с ледних уста Један горак осмјех још трепташе мио... И кад црни сандук, на конопце дуге У дубину спуштен, крупна земља засу, Само врисак мајке, глас бескрајне туге, Очаја и бола по гробљу се расу...
И да ли га прокле да у часу туге, И бесвјесног бола над тим пустим гробом, Садећ' плачну врбу у јесени дуге, Гр'јех, кајање сања, и младост за собом?
Ја не мећем на те ђинђуве са траком, Него жуте руже у те косе дуге: Буди одвећ лепа да се свиђаш сваком, Одвећ горда да би живела за друге.
Врх хриди црне Трне Задњи румени зрак. И јеца звоно Боно, По кршу дршће звук; С уздахом туге Дуге Убоги моли пук. Клече мршаве Главе Пред ликом Бога свог Ишту. Ал' тамо, Само Ћути распети Бог.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Од рубина хиљаде мостовах у правилне над њом стали дуге; сви редови гордијех фонтанах, који скачу у небесна поља, од ње иду, у њу се повраћу.
Кад стубове у висину попну колико је с земље до мјесеца, онда ти се у правилне дуге свију сфером неба блаженога, на четири небесне границе у воздушни океан падају.
Господње деснице бјеше близу свештеног одиха: химни свете славе починуше и грмљаве слаткијех музиках; легиони у дуге редове са поретком воље свемогуће - сваки к своме летијаше миру те му га је Господ славе силне назначио за вјечно
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Беше још доста млад - тек ако је навршио тридесету - висока раста и чела, дуге црне косе и црних очију; имао је упадљиво велик, али лепо профилисан грчки нос.
од мајке бригу о управљању имањем, поучаваше сестре и брата и забављаше се са њима, али посвети својим студијама дуге зимске вечери и добар део ноћи.
На том застору појавила се једна шарена пруга на којој се јасно разликоваху све боје дуге, црвена, жута, зелена, плава и љубичаста.
његове непотпуности, тај архив геологије сведочи да су се те врсте мењале, лагано и постепено, за време невероватно дуге историје живота на Земљи.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
и гдекад покисле коње који су се пушили и мокре дизгине и руке погуреног у таљигама сељака под капуљачом; па бескрајно дуге зимске ноћи чаме, док је господин Леђенски прекраћивао време коцком у кафани, а она се превијала, сагоревала у
Њене дуге трепавице биле су још влажне од суза, а испрекидани уздаси у сну, после плача, одазивали су се лаким и финим дрхтањем
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
На прстима, сасвим тихо, прошли бисмо мимо дуге редове кревета. Колико људске туге на тим разоружаним лицима! Сретан сам што сам опет сам у соби.
Видио сам његове дуге, нескладне руке и раширене ноге, на којима је набадао као на штакама. У ходу се немарно клатио, а у трку се размахивао
Недјељом послије подне Егидио би се каткад сјетио свог тромбона и стао дувати у њ. Због тога су избијале дуге распре, јер је то дједу реметило поподневни сан.
Али ко не излази такав из канџа живота? XИX τυφλάς έѵ αύτοτς έλπίδας χατώχισα Пробдио сам дуге ноћи, сред бијеле мистике болнице, у контемплацији смрти. Лицем у лице с њом.
А затим је дошло вуцарење по мирним послијеподневним кафаницама, по опскурним свратиштима, и дуге, ником повјерене, ни самој себи признате туге; и безнадна борба с годинама, и часови бескрајне пустоши, и панични
бољем него у томе да пођу у сластичарницу и да се до миле воље зајазе слаткишима, или напросто из нестрпљења да обуку дуге хлаче, код Мате као да је ницала зато да би што прије оправдао своје дуге хлаче у којима се већ и родио.
или напросто из нестрпљења да обуку дуге хлаче, код Мате као да је ницала зато да би што прије оправдао своје дуге хлаче у којима се већ и родио.
И, као закључак, упозорење да, с обзиром на моје дуге студије и издржавање у иноземству, на позамашну одштету исплаћену Егидију, као и на неке старе још нерашчишћене рачуне
мокри од кише, под трешњевим гранама отешчалим од блиставих капи, дозивали су се преко ограда и живица у великим попут дуге свијетлим луковима. Рану јесен дочекао сам у високом умбријском градићу.
Усели се у њих нека старачка саможивост; постану непријазне и слабо експанзивне и немају воље за дуге разговоре. Или им се можда глас тако утањи да дође нечујан за наше ухо.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Тада се управо и замомчио. Мајка му срезала дуге кошуље од убељена конопљана платна, сестра му их извезла црвеним и црним памуком, и уз њих му спремила широке тканице
— Откуд теби, момче, ове ствари? — запита полицајац, дигнувши на једном прсту дуге ниске старинских новаца. — Не знам ја.
Кад шкрипну за њим брава, он у оној полутами нађе сламу, на којој му је ваљало боравити и проводити дуге дане и ноћи, па се онако уморан, намучен, разбијен душевно спусти на њу и дубоко хукну.
— Води га! — викну капетан пандуру н диже се од стола. Као у неком бунилу и заносу Ђурица прође кроз врата, кроз дуге ходнике на горњем, па затим на доњем спрату и, не проговоривши ни речи, уђе у апсану и паде на сламу.
Петлови ућуташе, после дуге јутарње дерњаве, и још се задржаваху на гранама, протежући устојане ноге и крила, или опружајући шију к земљи, као да
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Заспале су потом. Она, без живота И младости, спава на крилима туге; Место цеви — мртво цвеће, мртве дуге По њој: она спава, с њом њена лепота.
Ја не појмим сада Да л' је било живота, и када? Сјај и боли по'абани. Дуге нема у сутону; Не виде се ноћи, дани: Моје доба све утону У сан што ми сад не смета; Немам више свог терета.
ПРВА ПЕСМА СРЕЋЕ Моје срећне очи народу се диве, Што оствари снове, дуге пет столећа, Што унесе опет дух древног пролећа У равнице пусте и гудуре сиве, И обнови дане што подижу живе.
Моје срећне очи народу се диве, Што оствари снове дуге пет столећа, Што унесе опет дух древног пролећа У равнице пусте и гудуре сиве. И обнови дане што подижу живе.
Ја нисам слутио, у данима туге, Устанак народа и појаву рата: И док крв је текла, осећ'о сам дуге, Отворено, небо, ране сваког брата.
Сарана лета — васкрс моје туге, К'о мртве руке гране старе, голе, Упрте стоје пределима дуге: Као да жале и као да моле. Тај погреб прости, у коме све ћути, Тај спровод лишћа као јаук бије.
Пролећна песма свуда се вије. 1912. Доћи ће ми скоро све што је потребно За одлазак дуге, једнолике патње: И постеља чудна, и звоно погребно, И кола, и сузе — сав обичај пратње.
Доћи ће ми скоро све што је потребно За одлазак дуге, једнолике патње: И постеља чуда, и звоно погребно, И кола и сузе — сав обичај пратње. 1913.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
искуством у столарском раду и уверавао је слушаоце да се такви радници много траже у Америци; други је опет причао дуге приче о својој механичарској вештини; трећи је причао читава чуда о баснословним успесима својих рођака који су живели
У току другог месеца охрабрио сам се до те мере да сам се упуштао у дуге разговоре. Надзорникова жена ме је често позивала да проведем вече са њима у породичном кругу.
А мени тада искрснуше пред очи оне силне разнобојне униформе, перјем украшени шешири и калпаци, дуге сабље и безброј шарених застава са царским орловима што се увек видало у сличним приликама у Аустро-угарској.
Сви су имали дуге, неуредне косе и подсећали ме на песнике-сањалице и присталице радикалних схватања. Већина је носила шешире са великим
Ја сам се родио када је она прешла већ четрдесету. Она је веровала да је то бог услишио њене дуге молитве и жељу да роди сина.
Сви су имали дуге, неуредне косе и подсећали ме на песнике-сањалице и присталице радикалних схватања. Већина је носила шешире са великим
Ја сам се родио када је она прешла већ четрдесету. Она је веровала да је то бог услишио њене дуге молитве и жељу да роди сина.
Пре него сам почео са веслањем ишао сам у дуге шетње, обично са неким младим наставником или студентом који се бавио сличним проблемом као и ја.
“ У свом писму ја сам јој био поменуо Фарадеја. Такође ми је јављала да је Идвор био страховито прашњав због дуге суше, да је жито било слабо, а виногради још гори, и да сада Идвор није пријатно место лети за било кога ко жели да
Осцилаторно кретање електрицитета на једном крају дуге жице, простире се дуж ње на врло сличан начин, као што се преноси осцилаторно кретање конопца или конца с краја на
Ћипико, Иво - Приповетке
Задовољна, једнако се надвирује, а кад маче свијећу да пође, у задњи час дуге трепавице задрхташе на исти начин као када за ведра дана, изненада, у грму нешто шушне и тек примјетљиво у сунце
На махове цијели низ животних догађаја пред очима јој лијепо сине: није но да их у слику уоквири, па да мирно усне; и дуге трепавице већ се склапају, кад изненада наметне јој се силом нова двоумица и поруши већ установљен ред — и никако да
Антица се трже из мисли и припомјести. Па се загледа у његове обилате и дуге руке што живо веслају прама крају, и, изнебуха, сјетивши се боље нечега што јој се отпрво по глави врзло, погледа у
Преко села опет гомила дјеце за њима пристаје, и жене с прозорчића испружају дуге, наборане вратове. На вас глас јављају се и радују им се!
Она сједи на камену до барила и на редове сипа со. Гологлава је, а сиједе дуге косе неуредно су јој оивичиле старачко лице.
— То је Антица! — помислим у себи и погледам је боље. У први мах усјекоше ми се у памети дуге сиједе косе, зарасле обрве и јаки, још здрави зуби; па онда лице, сунцем и посолицм осуто, али још пуно, — и нехотице
и причиња се да слуша и разумије, а Букало пуши лулицу — он пуши на кратки камиш, па би рекао да му дим избија из дуге коврчасте браде, — а образи обрасли су му смеђом длаком све до самих избочитих јагодица.
—Иди! Ово су велики дани! — одговори она и насмија му се у лице. Парон Зорзи пружи према њој своје дуге, мршаве руке и, сав дрхтећи, обухвати њену топлу главу и принесе је к себи. И загледа се у њене дубоке, огњевите очи ..
— Шалимо се — шапће јој и мишљу води је за собом у заклоницу испод јабланова, међу трепереће дуге, тамне сене. А она се пушта и бесвесно за њим иде.
У детињем расположењу, пуна вере и богољупства, затече га први школски распуст. Иза дуге вожње показа се море у сјају летњега сунца. Уздрхта од радости и узбуђења и поздрави га као стара друга.
Зове га и дрма, али Илија се не одзива, не отвара очију, већ му дуге трепавице мирно леже на блиједоме лицу, као у мрца, а капци су му једнако тамномодри. Окупише се око њега радници.
У бистрој води, што се на сунцу блештала, огледају се дуге сенке врбових кривих грана и искидани крајеви рашчешљаних облака.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Нама је историја приредила два зла: дуге прекиде, праве зевове у културноме развитку, уз њих још и вековну дијаспору.
што данас називамо речју Косово, и због чега се окупљамо у овој просторији Удружења српских писаца, плод једне доста дуге, кратковиде колико и опаке сепарације, унутрашње деобе нашега културног простора.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Бајку, а не басну, с насловом Сенка има Андерсен. У њој извесни научник из северне земље, где су сенке дуге, долази у јужну, сунчану земљу, где му се сенка прво смањује, па онда и губи.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Лаутари су ређали своје песме уз гусле и тамбуру, час удвоје, час мале и кратке конге, час опет дуге десетерске јуначке песме о Мују н Алилу на арнаутском језику.
у похабаним црним чакширама и гуњу, са раздрљеним и чупа– вим седим прсима, дуговрат са заметно испалом јабучицом, дуге главе, плавих засушених очију и потпуно белих бркова.
Његово лице смерно, израз доста мекан, у очима некако спласнуо онај његов познати једак осмејак. У рукама му дуге ћилибарске бројанице као да је прегао да постане подвижник. Буди Бог с нама, данас!..
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
На челу јој још жарчији зраци, Лице сија, душу ти опија, Дуге власи живи су таласи, Кроз њих буја електрична струја.
На пепелу своме Костур до костура — Непреглед. Видим дуге руке Како мичу прсте, Неки само к срцу, Неки само к челу. А неки се крсте.
Др. ЂОРЂЕ НАТОШЕВИЋ Уви се, српска школо. У црну ризу туге: Рана ће т’ ова жећи Године многе, дуге! Школи је српској Ђорђе Сав живот дао свој; О, плачи, школо српска, И заслуге му број.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
ВАТРЕ (1956) ДВА ПРЕЛИДА И У заборав зашто рече Што непогрешном погрешком стече Кад бљутави свет с дуге стране Таче те да ти укус згране Ту птица без птице друго поста Речи без смисла поклон за госта Што својом досадом се
Краков, Станислав - КРИЛА
На својим нажуљеним плећима, сем тешке ратне спреме, Вукли су и сву топлоту јулског дана, коју су неке дуге крстарице из далеких тропских вода донеле као страшну источњачку болест.
Један стражар се дуго загледао у џиновску сенку два огромна топа, која су као две дуге претње штрчала врх блиндираног воза. Опружен на коњском ћебету мајор Милорад је тонуо у дремеж као у понор.
Голи је погледао стидљиво своје мршаво тело, и загазио у хладну воду. Стресао се. Вода је подизала увис дуге маље, од којих му ноге изгледаху као обрасле маховином.
Они што одилазе срдито се журе, и не осврћу на ове што остају. Потом се остале чете почеле понова да крећу, и од дуге као змија поворке, која је непрестано избијала, поче се образовати широки но збијени построј.
Није ни мислио на њега. Сећао се како је кмет са хлебом и сољу имао преплашене, веверичје очи, и како су биле дуге дојке у мале, из рушевина извучене девојчице. Помиловао је њена гола бедра...
Шуме су поружњале и постариле. Из њих су излетале дуге перјанице дима. Секире су летеле и лупале по кори. Грмљава је поломила сенке, и оне су лежале рањене и искидане.
Преко неба су прелазиле дуге поворке очајне магле, у којој наизменице ишчезаваху, па се потом опет појављиваху врхови планина и оштри камени масиви.
Поједине прилике се претвориле сад у редове танке и дуге. — Улазе у жице... Један удар, јаук. Један мали прљави војник се занија, паде, па се хитро диже и скочи за стену.
Казимира су спровели у пуковски штаб, пред којим није било двобојне заставе. Дуге мршаве руке биле су му чврсто везане.
Битољ је пао. Вође су честитале један другоме успех и победу. Одвијале се и завијале дуге плаве троле по телеграфима, и радили су без прекида апарати бежичних антена.
Петровић, Растко - АФРИКА
Сва је један једини мускул превучен тамном блиставом кожом: нигде опште дуге савршене линије не прекида ни угојеност ни јачи мишић.
Саму варош потпуно тропску остављамо на острву између две дуге лагуне које ивиче обалу. Над дужом лагуном, често разливаном, дрвени полукружни мостови, што све као да личи, са свеже
Женске главе уистину неописано лепе, дуге, фине, сањалачке, девичанске. Рекло би се да су ове младе другарице Аполонијеваца у ствари становнице Антила.
све сврши то вече само грозницом, главобољом и повраћањем он сматра да је одвише мало платио за своју несмотреност. Дуге колонаде палми, бескрајне и у недоглед, чије су круне замршене у зелено лисно грање.
Са овог се спуштају танке дуге жилице које чим се докопају земље пуштају у њу корен. У току векова ове жилице се претварају у дебеле снажне стубове
Оне подсећају тако много на статуице Шиве. Очигледно да су изабране по лепоти, јер су им очи дуге, косе, тамне и осенчене лаким плавим прахом. Ивице напућених усана такође превучене плавилом; са врховима лако навише.
Ивице напућених усана такође превучене плавилом; са врховима лако навише. Њина тела, детињски дуге руке и ноге, јединствене су лепоте. Ништа мирније, свечаније и тише од ове деце.
Сâм ја толико осећам хладноћу да једва дочекам прву светлост свитања. Силазим одмах на реку и гледам дуге траке магле по води, прамене магли по планинама. Право зелено планинско јутро као она на Студеници или у Фужинама.
Сасвим су наге; око бедара носе само јаку тканину од белих и плавих пруга коју су саме ткале. Трепавице необично дуге; очи боје врло тамних шљива; беоњаче боје ћилибара.
Личе врло на сне у Манкону. На стази ка Банфори сретамо дуге поворке жена са калбасима на главама. Зелени свежи букет лишћа напред и позади, једина је њихова одећа.
То су јединствено млада и атлетска, ратничка и скоро девојачка тела. Руке и ноге, дуге и витке, пуне колајни и прстења од шкољкица. Око бедара и прсију стегнути су танким тамним каишићима.
Када застане воз, дочекују нас црне музике, афричко воће и дуге шетње поред вагона. Каже се у шали да на тим станицама воз толико стоји да, када се крене, он се једва извуче из трава
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
У овој ужурбаној спреми, при погледу на ове дуге редове војске, који одмереним кораком одоше на бојно поље, откуда се већ пролама грмљава топова, има нечега што
Кад сиђох у варош, видех дуге редове рањеника где пешке, на колима и на носилима пролазе за болницу. Одох у штаб. И ту нађох метеж и узрујаност.
Али Москов је победио. Врли кавкаски горштаци, после дуге и јуначке борбе, подлегли су. Што није хтело да савије свој врат под руски јарам — то је напустило своја попаљена
2 августа наше су патроле опазиле да се дуге и густе колоне непријатељске крећу из Зајечара преко Н. Хана за у Књажевац. То је била Фазли-пашина дивизија.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
А гробове наше раставила ј’ злоба, Ох, та ја се сећам и мог црног гроба, Где сам дуге ноћи, кроз векове дуге, У пепелу чувô жеравицу туге, Жеравицу бола, ово срце мало, Док се није самом Богу додијало,
А гробове наше раставила ј’ злоба, Ох, та ја се сећам и мог црног гроба, Где сам дуге ноћи, кроз векове дуге, У пепелу чувô жеравицу туге, Жеравицу бола, ово срце мало, Док се није самом Богу додијало, Па нас двоје диже,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Био је висок, и имао је црне, дуге бркове. Прави хајдук. Објаснио сам му шта желим. Он са пушке скиде бајонет и стави га у зубе. Пушку остави.
Погледала ме је изненађено, широко отворених очију. — Реците ми нешто пријатно. Она је оборила поглед. Дуге трепавице сенчиле су њено лице, као тамни прашни конци на белом маковом цвету.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
СТАНИША: Нема... С најлепше буле паше скадарског, С Истока собом што је повео Да му живота дуге часове На обалама шумне Бојане У загрљају жарког Истока На шећер-усницама растопи, — Скинô сам овај ђердан алемов..
— ВЛАДИКА: Давно је, сине, Откад ми вида мутне зенице Кроз дуге ноћи залуд чекају Блаженог санка сјајне образе — Ал’ залуд, залуд — одбегоше ми Крепећи санци душу брижљиву.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
што веле: И ми смо хтели то, што ти би хтео, Но залуд божју искру људи желе: Пашћеш под јарам као и свет цео; Дуге су борбе тај закон завеле, А трнов венац сам је Господ сплео.
Више је волим но науке ваше: И луду младост моје око тражи, А најмудрији гробари га плаше. У дуге, кишне и јесење ноћи Крај разрушених гледам жртвеника.
(1911) МАЧЕВИ ДАЧКИ, СЕКИРЕ ЈАПОДА... РАЗВЕЈАНЕ ВАТРЕ Кроз векове дуге пале се и трну Ватре лудске моћи, вере и сазнања, На њима се греје Ум пун покајања, И, застрашен, њима ноћ разгрће
6. ГРОБОВИ Корача дуги низ мртваца И месец свеже хумке мије И дуге сенке јаблан баца И вечне наде тајац крије. То мајке палу младост траже, Мишице жељне миловања; Но лубања се
ИВ За мене ноћас васељене није, Очи су твоје сунца, звезде, дуге, Усне скуп сласти, осмеха и туге, Косе дах мора и шуштање шума.
спава у храшћу и клењу И прожима ме песмом давно снутом А у ваздуху пепелом посутом Привиђа ми се одсјај танке дуге. Гробнички покров скрио је све куте, Само твој поглед моје очи слуте И чујем смех твој кога нема више.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
СРЕДЊЕВЕКОВНА КЊИЖЕВНОСТ (АУТОР РАДМИЛА МАРИНКОВИЋ) До примања хришћанства Срби су имали јединствену културу дуге традиције и снаге која је потицала из једнакости и сличности с бројним словенским племенима.
прво пушта младу жену да одмах у њој позна, по бурми, руку одрасла човека, Дамјана, свога мужа, да би мајци оставио дуге мучне тренутке присећања (Окретала, превртала с њоме,/ Пак је руци тијо бесједила:/ "Моја руко, зелена јабуко!
Ћипико, Иво - Пауци
—Војкану? Хм! — опази господар, дигавши главу. —Чуј, Војкане! — рече, погледавши равно у очи времешна, сува човјека, дуге плаве косе, закрвављених упалих очију, што сада пред њим скрушено стоји, — ти узимаш као из краљеве касе, а када је за
родитељи превећ труде, а и осјећа гдјекад потребу да се замори, јер, заморивши се радом преко дана, лакше му пролазе дуге ноћи. Пође погдјекад у окрајни комшилук да види сина и жену, али са женом не разговара насами.
дошао Јовица— тако су газду тада звали и многи се тога свају у уским гаћама на каиш и с црвеном капом на глави, чије дуге ките по ушима га биле; примио га у дућанску службу газда Стјепан, богат трговац.
Бијаше много мирнији. Сигуран да ће се у уречено доба с њоме видјети, радо је прегорео и оне своје дуге шетње по пољима.
Пред њим испружила се лоза, на њој се шара гроздово зрње. Уоколо, мрке маслине бацају дуге сјенке и допиру све до високих гомила по којима се пење на изводе дивља лоза и бршљан. Понио би собом књигу да чита.
Људи упријеше свом снагом, па премећу и преврћу црницу. А сунце се боље диже, носи собом топлину, живот; дуге сјенке враћају се до испод самих стабала... Иво осјећаше њихов тешки рад и удисаше воњ прекопане земље.
ведрина неба; У том бљедилу једва се назријеваху контуре прекоморских голети, а пучина подрхтаваше у сјају и бојама дуге. Макар је младић изгарао на сунцу, ипак му бијаше угодно у безграничности простора.
И осјећа њен засјенути поглед, дрхте јој дуге трепавице, и тај поглед из ноћи упрт је у њ; часом смирен је и упокојен младићком слашћу, и рађа се осмијех на уснама
„Ча ћу ја бидна!“ одговорила ми је и отишла од мене. Мајка се фали да ће им Американац платити све дуге. Говори да је рекла; „Ча ће јој Јуре? Оно је добричина, неће нигда стећ' ча је црна под ноктом!” — Па преврне разговор.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Јелена Не знам зашто ми се чинило да би тај калуђер−видар морао бити висок сув старац дуге беле браде, повијеног носа и продорног погледа.
који су стајали наги испред ватре, обреду су присуствовали још и Јевђеније, Дадара, Пипац, Богдан и Кирча, обучени у дуге црвене плаштеве који су језиво деловали при одсјају пламена што је палацао пут звезданог неба.
Мимо нас у правцу Куле пролазе дуге уморне поворке себарске кљусади, натоварене пластовима сена. Друга поворка с празним самарима враћа се одозго једва се
чоје, сјајне панцире, бакарне калпаке са перјем, огртаче, нова копља са блештавим врховима, нове мачеве оштрих сечива, дуге углачане штитове на којима је насликан његов грб (соко на плавом пољу), све је то он данас изделио.
Свечано су обучени у дуге блиставе одоре које се пресијавају на сунцу. Овде сам телом, тамо у оној поворци која замиче за окуку — душом.
Дадара није особито леп. Мужеван јесте, има широке јагодице, продорне тамне очи, дуге и вешто обликоване бркове, али леп није. Са женама уме на неки особен начин.
Мантија му је била одсечена до пупка. Доле је био го, и ја сам могао да видим његове дуге, венама испреплетане ноге и његове спарушене гњати.
Секли су у подножју брда танке дуге јасике, окресивали им гране и гулили кору. После сам закључио да праве много лестава и да ће њихов следећи напад бити
њена шиљата рамена одједном постају обла а два једва назначена чворића на грудима бујају до раскошних Јелениних дојки, дуге пикљаве ножице се заокружују урастајући у меке бутине што се узбудљиво сусрећу у округлој задњици.
Око хрбата бедема и кула кружиле су вране и пуштале дуге продорне крике. Све је то деловало некако злослутно и то се јасно видело на лицима људи и оних који одлазе на пут и
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
па се дигнем с њоме, Но полазак беше пун борбе и туге; И ја дуго плаках у лутању своме, И у ведре дане, и у ноћи дуге.
Дуго је стајао тако, Поражен толиким чудом ни с места кије се макô, Но после, кад дође к себи, он дуге накида вреже, И с пажњом Амору приђе да њиме крила му веже. С обале подухну вихар...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
је до сржи целу многобројну породицу питомих зечева која је становала близу њега: дрхћући целим телом и дижући своје дуге уши увис, нису ти сиротани те ноћи могли окусити ни најбеднијег зечјег сна.
У њу уведоше једног седамдесетогодишњег старца, висока чела, дуге седе браде, а одевена само у белу покајничку кошуљу.
Ни за време дуге Месечеве ноћи, када се тло околине охлади јаче него за време најљуће Земљине зиме, није овде, у згради, хладно, јер
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
/ Рукави су, велиш, кратки,/ а већ нема мане друге;/ рукави су, брајко, добри,/ но су твоје руке дуге“. Романтичарска поезија, као што смо видели из Поповићевих антологија, представљала је интегрални део поезије, или,
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
И она ми рече да је тад веровала да сам женско. Мада сам ја сад већ имо дуге испеглане панталоне и нешто неиспегланих бркова под носом, те очигледно представљао именицу мушкога рода, ипак ми је
удаљен од обавезе да зна лекцију, посматра историју, она му овако отприлике изгледа: Стари век: зидање пирамида, дуге и красноречиве беседе, философирање, обожавање многих богова и многих жена.
А она је одиста и личила на икону. Била је издужена и бледа лица, глатка чела и црне, дуге косе, са светлим раздељком на темену; малих, пурпурних усана и благих очију које су скривале дуге трепавице.
глатка чела и црне, дуге косе, са светлим раздељком на темену; малих, пурпурних усана и благих очију које су скривале дуге трепавице. Била је необично нежна и тиха, скромна и срамежљива.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
- и отуђити од света! Та изађох из џунгле намирисане И покрих земљу телом да је сачувам од испарења, И њушках је тако дуге дане док не застрепих од раздражења.
”Јер ја сам чојек, а жена ти је жена, И пошто си је већ имо, Са несрећом је боље у постељи но с њом, Јер вечери су дуге а треба живјети са својим мукама, Провести са својим бригама; И доста је бројати њих, ко овце да се не загубе.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Оно сада у себи није носило само нежни сјај Месеца, бљесак Сунца, већ и преливање небеске дуге. Дубоко, на дну мора где зраци стижу тек у подне, Седефна ружа стече свој мир.
Та светлост подсећа на бљесак дуге, на тихи и тужни сјај месеца. Више од свега мали сунцокрет волео је ноћ! Гласови ливаде утишавали су се у ноћи и
да међу рибарима кружи прича како у ноћима пуним месечине из мора израња сребрна риба на чијим леђима јаше дечак дуге, од сунца и таласа избледеле косе. СТРАШИЛО Као осмех заљубљеног ширила се равница од једног до другог краја неба.
ЦАРИЦА И ЗЕВАЛИЦА У време када су реке одлазиле у небо и постајале шарене небеске дуге, Царица Плавог царства била је најсрећнија на свету.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Гле! Сад се редом расклапају саме Све књиге старе, снови чежње дуге — Мичу се, трепте једна покрај друге, И њихов шумор кô да пада на ме. Сањам ли? Ил' би ова јава била?
И слушај! Редом запјеваше оне!... И гласи дршћу, тресу се, и звоне, Мили и сјајни ко лук младе дуге: ''Не тужи! С болом куда ћеш и гдје би?!
Има неко доба све ме чежња мори, Све ми нешто срце уздише и гори; Па ти немам, брате, ни мира ни станка, Него дуге ноћи ја бдијем без санка И стишавам срце и њиме се мучим, Па до зоре тако памети га учим; Али лудо срце не чује шта
Све види и чује. И понори туге Пуцају све дубље, јер, пуста и сама, Сад колеба ћути, и сад, место дуге, Као паучина сврх ње виси тама. Скупила се чељад.
Када ти талас по жалима прска И баца дуге на бокоре трска, С таласом пљушти, и сјајна, и ведра, Кô галеб лаки диже се и броди, Па пјева сунцу, небу и
Врх хриди црне Трне Задњи румени зрак. И јеца звоно Боно, По кршу дршће звук; С уздахом туге Дуге Убоги моли пук. Клече мршаве Главе Пред ликом бога свог — Ишту. Ал' тамо, Само Ћути распети Бог.
Већ су на мети. И рукаве дуге Загрћу косци, и живо се кладе Који ће брже наткосити друге. Збацише с глава саруке и ваде Из водијера гладилице
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Погинуо је због своје дуге косе коју му је у милошти однеговала сестра Доротеја. Погинуо је и његов син Павлић. Вратио се из боја — захваљујући
јунаке крвца узаврела, па се сташе даривати даром, а њинијем даром немилијем: из пушака црнијех крушака, доке дуге пушке истурише, док то поље магла притиснула од хитрога праха и олова; тад с̓ у тами мачи повадише, те се њине мајке
милу твоју шћеру ни љубљену, ни омиловану: мене прође моја госпоштина и држава моја краљевина; хоћу бјежат преко земље дуге, хоћу бјежат цару у Стамбола; како дођем, хоћу с̓ потурчити“. Зло се зачу по свој земљи њиној.
Нађе Тодор на друму широку, нађе Тодор Шарац-Махмут-агу и код њега старац-Мердан-агу: држе дуге преко крила диљке, држе добре коње за дизгене, код свакога по тридест Турака; њима Тодор добро јутро виче, они њему
Мало Тодор кроз отоку иде, нађе Тодор на друму широку, нађе Тодор од Авале Порчу и код њега Топал-Каматара: држе дуге преко крила диљке, држе добре коње за дизгене, код свакога тридесет Турака; њима Тодор добро јутро виче, они њему
Тодор кроз отоку иде, нађе Тодор на друму широку, нађе Тодор Ковачевић-Рама, с њим поредо од Ст’јене диздара: држе дуге преко крила диљке, држе добре коње за дизгене, код свакога по тридест Турака; њима Тодор добро јутро виче, они су му
незнабожачки пенџер — прозор перишан — сребрн накит перни буздован — буздован који има пера перчин — прамен дуге косе пуштен низ леђа (носили га некад не само Турци него и наши људи) пешкеш — дар Пива — област у црногорској
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
чим је из Гаја чуо глас кукавице, дјечак је главачке јурнуо у шуму. Како се само не боји и ко ли га то зове? Дуге ноге брзо су донијеле дјечака до једне мање заравни усред Гаја.
— Молим, отуда, од задње клупе. Док је страшни учитељ прилазио посљедњој клупи, Стриц је осјећао како му се његове дуге ноге све више дрвене од страха као да се претварају у два обична букова штапа.
Ено ногу! Цурице се скаменише у мјесту. Из ћубаста жбуна заиста су вириле нечије дуге запрашене ноге и као да неком дају лукав тајни знак, оне истог трена почеше мицати прстима, а затим и читавим табанима.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Јест и врло поснажнија човечја жеља и зла ћуд, којано нит се кога боја боји, ни мора, ни дуге болести и зле несреће, ни саме вечне муке.
веселу спомени се туге и невоље, у младости ломне старости, у добитку штете, у бољарству љута сиромаштва, у здрављу дуге болести, смрти и суда за грехове паклена!
А где му је лепозгледно лице, Где ли су му јасне очи? Очади и смрче се. Лепе, дуге косе опадоше, Дуга шија цклони се, беседљив језик премукну. Руке и груди расуше се, Телесни цео стас распаде се.
на бедени, а и у војсци, чување стражи од злочестих људи, пакостна кога снахода, — с променом на четворо раздељујући дуге ноћи. По три сахата све чера једна стража држала је: до поноћи за шест сахата друга се је измењивала.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
сапуни, ђулијаци неки, та неки женске штифлетне, колани, подвезице, гакице женске, чорапе, — ама знаш кол’ко су дуге!... Дуге, како да ће около шију да ги врзује!...
ђулијаци неки, та неки женске штифлетне, колани, подвезице, гакице женске, чорапе, — ама знаш кол’ко су дуге!... Дуге, како да ће около шију да ги врзује!...
дође пуније и уста сада много мања, у пропорцији према лицу, које тиме доби лепше црте и израз; курјучићи израстоше у дуге курјуке, а џигљасто чупе Зоне разви се у витку девојку Зону, само очи што осташе оне исте — крупне и тамне, с дубоким
Ни сада не погледа Мане Ајшу, ни њено бело лице, ни њене дуге косе, које беше пребацила и укрстила преко груди, покривених танком провидном кошуљом од бурунџук-свиле.