Црњански, Милош - Сеобе 2
Чинило му се да чује, како му Ђурђе шапуће: „А шта си имао да лајеш, коме си се царству приволео? То се, дугоњо, не каже! Куда ћу ја сад, са женом, и дететом на сиси?
Добро каже Трифун, да ћемо ми, Исаковичи, за награду, за ревносну службу, добити да вучемо лађе. Ето ти, дугоњо, твоје у твоју Росију преселеније. На твоме се преселенију свршило, у ариште. Аха! Аха!
„Везао те, оца му! Као арамије! Овај локот да купиш, дугоњо, кад у Осек стигнете. Плати што год тражи! Платићу! Хоћу да га носим у сирмијске хусаре и показујем, да памтимо
Како ћу да оставим сиротог Трифуна? Шта ће он овде, без мене? Грех је преварити човека са шесторо деце. Тешка је, дугоњо, материна клетва. Да пођемо, па да ми неко, Трифуново, на путу умре? Куд ћу ја од Кумре? Него да ти кажем ја.
“ Петар није скидао ока са Ђурђа и жена, а затим остави жену и примаче се Павлу: „Слушај мене, дугоњо, немој ни жене, ни Ђурђа. Аха! Неимање, што но кажу, немир је од свијета.
Његов братучед, док је Павле говорио, пребледе, и био је блед као крпа. Осмејкивао се љуто. „Ако крећеш у Росију, дугоњо, имена нашег ради и образа, шта причаш онда о талирима? Ако је тако, ја ћу с тобом, где год чујем за тебека.
Ђурђе га је подупирао, бекељећи се очима на кирасира. Петар му намигну, на пиштољ кирасира: „У памет се, дугоњо! Ајд, одлази, бедо! Јеси лудаија. Што ми жену расплака?
Он, каже, не пева. Не свира. Ђурђе се на то љутио. „Што ти њима, дугоњо, ниси ништа рекао, за наше гајде и прдаљку?“ На постељи Исакович нађе дугу, белу, спаваћицу, коју му је неко био
Аха! Аха!“ А кад Павле узвикну да то још није свршено, и да му он није крив, Петар се дурну и дрекну: „Доцкан кукаш, дугоњо! Аха! Аха! Море нека пишу, лајтнант, премијерлајтнант, корнет, вахтмајстер, што год им је за срце прирасло.
Не идем ја шарже ради, ни среће ради у Росију. Идем, што си ме ти, дугоњо, својим језиком, на то навео. А скинули су они у Росији чин, и мом јолдашу, Атанацку Ађанском, па је ипак све, у првој
Кад ти кажем! А што се ти, дугоњо, мешаш у ово? Ако си се поставио за квартирмајстора преселит нас у Росију, ниси се ваљда, за тефтиш, женама нашим
Петар је узвикивао: „Што пиљиш у моју жену, дугоњо, као штрк у јаје?“ – али је било јасно да се шали. Павле је, уосталом, наваљивао на Петра да се покори тасту и да, или