Сремац, Стеван - ПРОЗА
) Кажи ти мени, Тиосаве — ти, ти што поваздан дуваш у дудук по селу — како се зове оно у твојој кући што је прекодан у пољу, ујутру оде а увече се враћа.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
душе и лишће креће, кад месец сија а из обасјане даљине допире звон од клепетуша и тиха, монотона песма пастира у „дудук“; сан тамних вечери, развалина од зидова, турских конака, џамија, опалих стреја са слепим мишевима, вештицама,
гледећи на ону ледину испод чесме, на којој се стрељају осуђеници, а са које се сада чуо звон оваца и свирка чобана у дудук.
овде чуо звон оваца, видео чобан где ногом наслоњен о колац нечијег гроба, огрнут исцепаним војничким шињелом, свира у дудук. А свирка му оштра, монотона.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(Пукотине) 127 — У наше баке стаклене очице? (Наочаре) 128 — У нашега солдата дудук од злата, ко год му приступи, дудук му пољуби? (Крчаг с водом) 129 — У огњу гори, огња се не боји?
(Пукотине) 127 — У наше баке стаклене очице? (Наочаре) 128 — У нашега солдата дудук од злата, ко год му приступи, дудук му пољуби? (Крчаг с водом) 129 — У огњу гори, огња се не боји? (Котао) 130 — Цару на глави сједи, а никад не бесједи?
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Та ваљаше му господар, или му ако био слуга, ко ће га дизати и преносити тамо, овамо. Или ка нека свирала, дудук ли — ваља јој свирац да је држи и својом мајсторијом разлико и лепо свира ш њоме гласовито, те свога господина да