Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Туманов ме још подбадаше, непрестано шапћући: Вотъ гадостъ! Ја не знам знаш ли ти њихове дуеле. То је иронија на част, на јунаштво, на раздрљене груди пред оштрим врхом сабље и ведро чело пред брзим зрном из
Они имају једно време у години кад се морају да „дуелишу”. Онда се ревносно чепају ногама и позивају на дуеле. Макс се искашљаваше кад уђе у собу.