Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
час дана кад буду остављени самима себи, када све овога света, и пријатељство каквога цара, и замке каквога кнеза и дужда, робовања код хана Ногаја, битка код Лима и Велбужда, крв људска што се у боју просу, остану негде иза врата, иза
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Како их се други бојат неће кад могаше облагати дужда! КНЕЗ ЈАНКО А бјеше ли игре у Млеткама, као ово те се ми играмо? ВОЈВОДА ДРАШКО Бјеше игре, али другојаче.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
слободних, Са страхопоштовањем и оданошћу Којим ми твоје сјајне одлике Преиспунише душу прерано, — Што те у име дужда, оца ти, Као Венеције први посланик, Поздравит могу, светла госпођо!... ЈЕЛИСАВЕТА: И није — и мило ми је.
ЈЕЛИСАВЕТА: Шта рече?... Збиљу?... Ил’ шалу збијаш с мојим теретом. ЛЕОНАРДО: Опрости, госпо! Гласник сам само дужда, оца твог, А отац ти се богме не шали.
“ Разумела сам све, — Леонардо, све! И овако ћеш дужда поздравит: „Кћи твоја, дужде, кћи крви твоје, Венецијански ваздух сисајућ Упозната је с срцем човечјим.
могла јавно признати Колико храброст овог народа У наклоности цени големој, — Република му шаље штампару Што је у дужда Ђурђе заискô. ЈЕЛИСАВЕТА: Хвала! ЛЕОНАРДО: И оружја... ЈЕЛИСАВЕТА: Хвала!
Не, Ђурашко, — никад нећемо Лукавој ћерци дужда млетачког За подножије гадно служити. БОГДАН: Нећемо никад себе продати — Ни своју скупу крв.
А сад?... Ал’ нека, ево, девере! Једина ћерка дужда млетачког Ропкињама се равна азијским, Да не повреди ону светињу Којој се земља дичне слободе — Од прастарина
Као да није књигу учио — Не зна дуждеве — не зна превару! РАДОШ: Јест, оче! Ал’ кад за дужда паднемо сви, Шта ће нам после њини мачеви? Шта ће нам пушке, што ли штампара?
ВЛ. ВАВИЛА: Добар је бог — И ми ћемо се њему молити Да слабе силе дужда млетачког Крепости своје тврдим оклопом У свакој беди верно заклони. РАДОШ: То можемо, Ал’ више?... Оче!
РАДОШ: То никад не би! БОГДАН: А ми идемо Турцима — Ви’ш, старче! Откада Ђурђе жену доведе — Млетачког дужда пород пакосни — Не прође дана за тог времена, А да синови наших планина Тиранства њиног следи жалосне Мучећи муком
Збогом, Светлости! ЈЕЛИСАВЕТА: Хајд’ иди, иди! Мој љубавниче, сине дивији, Ал’ и од самог дужда милији — Дужд ме је продô, дао на силу Немиле земље кнезу немилу (Капетан Ђурашко одлази.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
отиде преко мора сиња, и понесе три товара блага да он проси лијепу ђевојку за Максима, за сина својега, милу шћерцу дужда од Млетака.
У десетој мезил-књига стиже од његова нова пријатеља, пријатеља дужда од Млетака; нов је био, пак је постарио, давно ј’ било то девет година!
Но да видиш дара изненада! Ал̓ ето ти старца Јездимира, мила брата дужда од Млетака; бијела му прошла појас брада, на златну се штаку наслонио, рони сузе низ господско лице, рони сузе, и