Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Чија је? Те окриљена крилом љубави, Остави сјајне земље за собом У клисурама да забаченим Потражи дворе — кћери дуждеве?... (Леонардо улази.) А, Леонардо!... ЛЕОНАРДО: Светлости!
Да нам га дужде није послао? ВУКСАН: Свет отац једну, те једну, господо! Као да није књигу учио — Не зна дуждеве — не зна превару! РАДОШ: Јест, оче! Ал’ кад за дужда паднемо сви, Шта ће нам после њини мачеви?
Сад има каде мржњу гојити, Изрицат тајно — јавно викати: „Нећу и не дам своје синове! Нећу штампару! Нећу дуждеве! Венецијанске нећу дарове!...“ Нека, нек виче, па да промукне, Овде му нико не мож’ чути глас...