Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Њега је поп Ћира добио од неког његовог до зла бога рђавог дужника, а тешио се тиме: боље је ишта него ништа, а после, и процес му је већ изашао на потиљак.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Брат му је у тим бригама био тако лак. На путу, он би га се сетио као неког неочекиваног дужника, чудног, под војничким клобуком, међу оним светом одевеним у антерије, са фесом и бројаницама, са којима се Аранђел
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Од готових новаца не ваља вересију чинити. — Мртва глава дугова не плаћа. — Од рђава дужника и коза без млика. — Дуг неплаћен гријех неопроштен. — Како узајмиш, онако ће ти се и вратити.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Не може вас примити. Не може ни диванити. — Да није који од дужника! — пита стриц. — Да није који спомињâ за дугове, а?
Бакоња одмахне главом, с изразом на лицу који је значио: — „Ја то знам! Већ би ја дужника нањушија и да се не јави!“ Међутијем, како је народ навирао (а већ зарана бјеше га много више но другијех година),
Фра-Тетка је драге воље пристао да му Бакоња укроћује зазорљивог младог „билца“, којега бјеше купио од њеког дужника фра-Брнина... Тако је њекад бивало, а сад?
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Зашто ? — Зато, што ми је он поузданији. Ако тебе, рецимо, данас убију, остаје ми он за дужника, па ће ми то после платити други, који дође на твоје место.
— Нема, нема човек... душе ми нема — правдаше Никола и себе и свога дужника. — Остави сад то — викну Ђурица. — Дај ми оне паре што си узео за стоку и јечам. — Како ? Није, браћо, није Бога ми!.
Ћипико, Иво - Пауци
Пред њим је велика, отворена, трговачка књига, у њој нешто тражи, а сигурно неког од дужника није могао да нађе, јер посегне за другом, мањом, у којој су дужници побиљежени алфабетским редом.
Господар пази на то и често прегледа крчмареву књигу дужника. То он, као што и други сељаци, врло добро знаде, а и чини му се право што од господара узајмљени новац троши на
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
погдекад себе у томе положају, ја сам већ унапред уживао у заблуди мојих поверилаца, који би ме и мртва сматрали за дужника, иако сам ја и за живота био за њих увек мртав; па онда, о положају моје жене, која, и поред тога што би одиста била
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Ништа не упамти што јој кажу. Ако је Замфир пошље по чибук и дуванкесу, она му донесе наочаре и тефтер дужника!... Сваки час је пред огледалом, и оним великим и оним другим, мањима, иако има у џепу оно своје мало огледало; сваки