Употреба речи дужнике у књижевним делима


Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

“ Тако се говорило. Тај глас запрепасти Кушмеља, а, због других разлога, и дужнике Брнине. Кушмељ дође до воза, али га Дундак не хтједе превести, него га отправи ка новоме гвардијану у кметове, који

Отада, свакога дана послије јутрења, Бакоња иђаше на воз да дочекује дужнике, па би их допратио к стрицу, па испратио, а за то би добио „јабуку”.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

До подне продаје даске за мртвачке сандуке, а од подне јури дужнике, интерес уписује у главницу, купује необран кукуруз и мршаве свиње што дању и ноћу лутају по пољу.

Ћипико, Иво - Пауци

Затражи процјену земљишта и замоли да се одреди дан дражбе. Газда позове к себи судбене вјештаке, људе са села, своје дужнике, и упути их у посао.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Неки естетични страх је улевао у своје дужнике: људи су неговали тачност, и некако са уметничким уживањем и поносом пружали пару онда кад се она чека и зове.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности