Употреба речи дужницима у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 1

што је, пре, Аранђелу Исаковичу било најмилије да размишља, о својим наслагама кожа и дувана, о свом сребру, о својим дужницима, чинило му се те ноћи заувек изгубљено.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Она се нагађала с кириџијама, ратовала с комшилуком и дужницима, а по потреби, долазила и у бирцус да избаци напоље каквог узинаћеног пијанца.

Ћипико, Иво - Пауци

Те позове разашиљао је газда обично дужницима кад је хтео да дуг чим прије од њих утјера, а садржином, обликом и самом хартијом сличили су ти позови судбенима.

Васи да кроз четрнаест дана подмири га посве, јер с њиме већ неће да има посла; догодиће му се што и осталим окорјелим дужницима. У тим мислима враћа се кући и, кад стиже, јесењи сутон већ се хваташе његове планине.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности