Јакшић, Ђура - ПРОЗА
једно орманче, које је у једном ћошету простране ћелије стајало, извади из њега на црвеном гајтану један велики грчки дукат од четири ћошка, а на њему беше израђена мати божија.
Тај јој дукат веза око врата, па јој онда онако кроз нос, калуђерски, протепа: „Ето, џанум, и ја хоћу да те дарујем место покојнога
манастира, у загаситом зеленилу, указа Стана у своме белом зубуну, за косом црвен цветак, а око врата онај грчки дукат сјаји се према сунцу; а поред ње иђаше њена гадна мати, час по час застајкујући, нешто јој казиваше, на које се она
Е, не мож’ поднети!... А, опет, не бих ти смео у то доба ноћи изићи напоље, па да ми жут дукат поклониш!... Него моја снâ.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
500 гроша. Онда је био цесарски дукат 7 гроша и по. Однесе те новце мој стриц и даде Фочићу и одма оде по пријатељима и оно друго тражити и састављати.
— Ми се договоримо, да им обрекнемо плате на месец по 60 гроша (онда је био дукат цесарски 10 гроша), тј. по 6 дуката на месец.
, коњички капетан РУБА (роба), преобука, хаљине РУШПИЈА, млетачки дукат САБА(Х), тур., зора; САБАЈЛЕ, зором САЈТЉИК, САТЉИК, четвртина старе оке, литра СА(ХА)НЧИЋ, мали САХАН, бакарни
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Напослетку и вреди... — рече један од општинара. — Само да није окрњена. — Баш, Ђуко, доста ти је дукат — рећи ће кмет. — Немој ни ти сад затезати... А заиста да није тако оштећена, дали бисмо ти три талира...
— Ето ме, господине, ето сад! — одазва се Ђуко, па навали на општинаре. — Е нека је за дукат... Људи смо наши, а три цванцика није богзна шта... дајте паре, ето зове ме капетан; похитајте и ви.
Сад је баш и у реду, као на поласку да му дате... Кмет извади из кесе дукат у злату и даде Ђуку: — На, брат-Ђуко, и алали! — Нек ти је алал, брате! — рече Ђуко предајући главу кмету.
Штета је што је она рђа открњи, а свуд бих је могао дати по три талира. — А пошто прође овако? — Једва по дукат. — А колико си их већ завезао? — Онолико колико смо села обишли.
је пута верни Ђуко његов чинио пазар с оном главом шећера и никад да је прода за три талира, него све као за пакост — дукат!... Еле, као што видите, велико весеље чини Давид Узловић.
Ја мислим, моћи ће истрерати двапут толико до Митровадне. — Двапут може. Рачуни му сватове дукат, а сабор у најмању руку сто гроша. Преко лета биће зар двоји-троји сватова, а сабора има више од десет.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Алекса се маши кесе и извади златан дукат: — Оче, да ти платим. И пружи дукат попу. Поп погледа новац. — То је дукат? — рече. — Ако. — Молитва је цванцик.
Алекса се маши кесе и извади златан дукат: — Оче, да ти платим. И пружи дукат попу. Поп погледа новац. — То је дукат? — рече. — Ако. — Молитва је цванцик. — Али ја ти дајем дукат...
Алекса се маши кесе и извади златан дукат: — Оче, да ти платим. И пружи дукат попу. Поп погледа новац. — То је дукат? — рече. — Ако. — Молитва је цванцик. — Али ја ти дајем дукат... Твоја ће му молитва помоћи! — Бог ће њему помоћи!
И пружи дукат попу. Поп погледа новац. — То је дукат? — рече. — Ако. — Молитва је цванцик. — Али ја ти дајем дукат... Твоја ће му молитва помоћи! — Бог ће њему помоћи! — рече озбиљно попа. — Узми, попо, нек ти је алал!
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
дарну то мог оца, баш видех, али мислите да је попустио? — Боже сахрани! Извади само још један дукат па му даде: „На, на пут за уши!” Оде Прока, а он се каје у себи што истера на правди бога најваљанијег момка.
Гледам испод јоргана. Извади иза појаса један замотуљак колик' песница, па баци на сто, а оно звекну: сам самцит дукат, брате! — На, — рече — остави ово! — Па онда изиђе у кухињу.
Почеше, богме, они његови пајташи долазити и нашој кући. Затворе се у велику собу, упале по неколико свећа, звечи дукат, пуши се дуван, клизи карта, а наш момак Стојан не престаје пећи им каве (а сутрадан показује по неколико дуката што
Удари дим од дувана као из димњака. Пију каву, ћуте као Турци, само карта клизи, и чујеш како звечи дукат. То је била страшна ноћ! Ми се с мајком затворили у другу собу. Она више не плаче. Ни сестра.
По поду лежи тисућу карата, разгажене и неразгажене цигаре, једна разбијена кавена шоља, и испод једне карте вири дукат. Застор на столу свучен с једне стране скоро до половине.
ракијом, па онда нешто прошапуташе међу собом, и Нинко Вилотић први уђе у собу гдје је дијете било и тури му под главу дукат. За њим кмет, за кметом Аксентије Смиљанић, а за њим сви остали по реду и старјешинству, и сваки дарива дијете.
Унутра има хиљаду и сто и један дукат. Они се згледаше. — Из тога зидајте најприје школу, па цркву. Немојте брукати себе живе, ни мене мртва, ни градити
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
ЈАЊА: Ама, ма тон теон, не можи кир Јању ништа! Што ви мислите, господин нотариус, кир Јања има дукате? Проклето оно дукат, да ма гори на пупку, ако имам! МИШИЋ: (То је млого!
ЈАЊА: Да вам дам пет форинта. МИШИЋ: Оставите се ви тога. ЈАЊА: Ево да си убиим, да вам дам један дукат. МИШИЋ: Не Могу ја то чинити. ЈАЊА: Господин нотариус, ја сум немеш! МИШИЋ: Ово је ствар криминална.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Па вам ту читуљу његов брат, Спасоје, несретник, даде, за дукат, па се још хвалио, како је добро продао, чађаву купусару. Е, не верујете, је ли, али тако је! Не лажу мртви!
Нек иде, каже, све, и дукат, куд је и остало отишло. И он је хвалио Павлову кућу и башту, само му се није допадало, како у Токају супружници
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
И немачки су врло лепи. Шамика вади свилену кесицу и вади дукате. — Ево, амице, тринаест, нек буде за сваки стих дукат. Јуриста прими и захвали се. — Чекајте, амице, још није готово. Ви радите код нонина? — Јесте.
Црњански, Милош - Сеобе 1
је морала пити у топлом купатилу, и вечери, средом, кад јој је долазио лекар чак из Осека, који је сваки пут добијао дукат, а који је лечио неким гвозденим цевима, положивши је, пун сат, тако да је лежала скоро главачке, она иначе беше
коју су Турци набили на колац и спомињао, јетко, све могуће светитеље, којима је при поласку био даровао по дукат. Тврдо је био уверен да ће му манастирска вода излечити снаху и да ће она, после, опет моћи да роди. И те како да роди.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
⁶⁹ Негде при стрижби жене певају посебне, обредне песме.⁷⁰ Кум детету дарује дукат или какав други новац, затим капу и венац (које дете носи следећих недељу дана), а негде и овцу.
Матавуљ, Симо - УСКОК
За њима наљегоше војници, па момци; од тијех сваки доби коледу, по сребрн талијер, „капетан“ кувар жут дукат, па и они отидоше.
дођу ка вјереници тројица од рода вјереникова и донесу јој платна за кошуље, свиле за вез, двије боце ракије и један дукат. Пошто дарују дјевојку, пију са цијелијем браством. То се зове „свила“.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Сину дукат кâно сунце јарко, Плану Марко, па дукате вата: „Вина амо, крчмарице драга!“ Па замало од рана ни трага.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Они је дариваше, па чак и Стојанов отац, на изненађење свију, пољуби је у чело и извади велики дукат — дублу. — Нека ти је срећно, ћерко, и дуговечно.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
“ Усуд устане и отвори сандук с новцима, али нема дуката него сребрни новци и гдекоји дукат. Усуд стане просипати новце по соби говорећи: „Како мени данас, тако њима довека.
На то се телал поврати натраг, вичући: — Сто и један дукат! Те кад то тако до хануме дође повиче она: — Ко се то шали са том дјецом? Ево пет стотина дуката!
Телал почне викати: — Пет стотина и један дукат! И дође опет до хануме, викнувши цијену, а ханума телалу рече: — Хиљаду дуката!
Телал вичући хиљаду дуката дође пред хаџијину магазу, а кад чује хаџија приметне опет дукат. Телал се поврати вичући: — Хиљаду и један дукат ово двоје дјеце!
Телал се поврати вичући: — Хиљаду и један дукат ово двоје дјеце! А ханума чујући опет само један дукат већка повиче: — Хиљаду и пет стотина дуката.
Телал се поврати вичући: — Хиљаду и један дукат ово двоје дјеце! А ханума чујући опет само један дукат већка повиче: — Хиљаду и пет стотина дуката.
Телал сад почне опет нову цијену викати, те дође глас и до хаџије, а он опет само дукат наметну. Телал почне викати: — Хиљаду и пет стотина и један дукат!
Телал почне викати: — Хиљаду и пет стотина и један дукат! А кад је до хануме дошао она опет рече: — Ко се то још са том дјецом шали? Ево двије хиљаде дуката!
Па не могавши дјецу пустити наметне још дукат. Телал се опет поврати вичући нову цијену, и дође до хануме, а она завиче: — Двије хиљаде и пет стотина дуката!
је до хаџије дошао опет са вишом цијеном то хаџију врло порази, али опет не могавши своју дјецу пустити, наметне још дукат. Ханума онда дозове хамала и рече му нека дјецу претеслими, јер је више доста наметати се.
Телал оде хаџији и дјецу му ону преда, а прими двије хиљаде и пет стотина и један дукат, које одмах хамалу однесе и преда.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ЈАКОВ: Ха, ха, ха! МИЛОШ: Кад је тако поштен, требало би да му вратимо магаре. А нама је доста сваком по дукат. МАРКО: Није него јошт штогод. Он је свога магарца видео, па нече да га прими. Ми више нисмо криви. Купите магаре!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
сјануо; из пећнице пециво румен мирис испушта у дуванску маглицу (јекавицом настављам) - а ракијску стаклицу (као дукат, ћилибар) вијенац је ракије (прстен сребрн, мјехураст) расцвјетао пјенасто.
Од румен-јада и од зрелине, ја јездим белцем, јездим, царујем уз жубор-море, преко планине и свакој драчи дукат дарујем.
ИИ Хеј, запад рђа!— Ми смо Леђан град. Са дукат-сунца испустимо жар да успомене, ружин водопад, све гуке туге распукну у нар.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
(Узме парче пите.) МИТА: Дакле, господин барон? АЛЕКСА: Кажи му да ћу абије доћи. На, подај му један дукат трингелта. (Извади кесу с тантузима и пружи му један.) Сад иди. МИТА (у поласку, за себе): да те ђаво носи!
АЛЕКСА: Апропо! Јеси ли ти, море, што јео? МИТА: Богме, ваше сијателство, ја нисам. АЛЕКСА: А оно ево и теби један дукат, кад си ми такови глас донео. МИТА: О, господин барон, бадава ми дајете.
АЛЕКСА: Тја, драги мој, сад ниси у Мадриду. МИТА: О, тамо је живот! Кад ми ваше сијателство даду по један дукат, ја умем Талијанцима показати да сам младог барона Голића служитељ; а овде?
МИТА: Он каже да је рад с господином бароном говорити. АЛЕКСА: А јеси ли му дао трингелт? МИТА: Јесам, онај дукат. АЛЕКСА: Пак шта ће више? МИТА: Он каже да мора с вама говорити. АЛЕКСА: Кад је тако, да идем. (Марку.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
А небом дотле, по модрој води, скитница Мјесец пучином броди, у мору звијезда дукат жут. У саму зору маглица паде, озеблом шумом заигра кос, уморан Мјесец дому се краде, опрезно иде, плашљив и бос.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— А Лука је висок, али сав млитав... — И дукат је мали, али вреди — смеје се Војин. — Јест, бато, али да те лупим петодинарком, ти би се претурио. А-ха!...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ ПОЧАШНИЦЕ (ЗДРАВИЦЕ) 87. Бисерна брада, Сребрна чаша; Бисер се рони, у чашу пада; Свако га зрно По дукат ваља, А с’једа брада Три б’јела града. 88.
“ “Оно је Стојна попова, Што носи перо на еро, Што носи дукат на чело!“ 193. Платно бели Будимка Девојка, Платно бели, лице јој се бели.
196. Вино пије Дојчин Петар, варадински бан, Попио је триста дукат’, све за један дан И још к томе врана коња, златан буздован.
Карао га краљ Матијаш, земљи господар: “Бог т’ убио, Дојчин Петре, варадински бан! Буд ти попи триста дукат’ све за један дан. Зашто попи врана коња, златан буздован?
Ко ме срете, свак ми рече: “Јела ти се понијела, Из врха ју злато сипље, А из грана ситан бисер, Лишће ју је жути дукат, Под њу седе три девојке: Једна беше расплетена, Друга беше саплетена, Трећа беше нељубљена.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Ретко који калфа или трговац а...чки да се је оженио, а да баба Сока не заслужи хаљину и дукат као проводаџика. Она је већ двапут досад била у ч’а Глишиној кући и искала Кају за добре прилике, но снаша Јула обично
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Даље је не би ни питао, и Софка би, љубећи га на растанку у руку, осетила у шаци дукат. XВ И за све време од како се испроси, па ни на сам испит, кад први пут виде младожењу свог, Томчу, кога и не
Сви су они били ту, јер се већ начуло ко је он, тај њен свекар, газда Марко, и како ће сада сам дукат падати. И зато, да би што више као оправдали тај силан новац што ће од њега добити, није се смело са венчањем брзо
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Затијем попуши лулу дувана гледајући у златну гомилу, пак стаде дијелити на двадесет гомилица, мећући све по један дукат на двадесет мјеста. Кад то сврши, повика: „Је ли овако, браћо?“ „Јест, јест!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
ноћ гавран, ђаво (враг); црвен као жар, рак, вампир; плав као небо, море; модар као чивит; жут као восак, мед, смиље, дукат, ћилибар, лимун; зелен као јед, јогурида; шарен као детлић, лептир; и динамичка, изведена од истих: побелео као овца
(звонце); и којима се имитују животињски гласови (кукурику, пућпурућ) или и читави напеви поготову код птица („дукат!“ вели морка кад снесе јаје; „видим Тител!
Б) ШАЉИВИ Дао бог да био црн кô лонац, танак кô конац: кроз чибук прошао и у лули ноге прекрстио. Дао ти бог дукат од сто ока, па нити га могао носити ни трошити, већ седео крај њега па просио!
, Дуг на дуууг! — гуче голуб, а ласта на то одговара: Платићемо га! Платићемо га! Платићемо га! — Ду-кат! Ду-кат! Дукат! — казује морка (мисирка), кад снесе јаје, као да оно вреди дукат. — Жив Филип? Жив Филип? Жив Филип? — Жив-жив!
Платићемо га! Платићемо га! — Ду-кат! Ду-кат! Дукат! — казује морка (мисирка), кад снесе јаје, као да оно вреди дукат. — Жив Филип? Жив Филип? Жив Филип? — Жив-жив! — Жив-жив! — Жив-жив! — џивџуће врабац са крова.
Рекла онда баба Јока: празна је фијока! Машајте се у џепове — у пикслу трпајте! Који дукат, који два, ко шта има, нека да.
Машајте се у џепове — у пикслу трпајте! Који дукат, који два, ко шта има, нека да. Али дукат много кошта, пет форинти биће доста; десет круна, каже Коста, банке неста; а потура вама оста! Сирјеч!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” Онда Усуд устане, и отвори сандук с новцима, али нема дуката, него сребрни новци и гдекоји дукат, Усуд стане просипати новце по соби говорећи: „Како мени данас, тако њима до века.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ПРОСЈАК: Само се ти надимај, само граби! Ал да упамтиш: биће мишја рупа за дукат! ГОСПАВА: Море, шибе отале! ПРОСЈАК: Терај ме, терај, идем!
ПРОСЈАК: (за себе): Реко сам ја да ће бити мишја рупа за дукат! ГОСПАВА: Жива, а више ништа од живота! Ни упролеће пред „Малу астрономију”, ни у бакалницу, у мирис ваниле,
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
За два-три месеца сакупи се к мени около дванаест ученика. | Од свакога имао сам на месец по дукат; то је мени довољно било. Узмем и за се два учитеља, једнога - за францески, а другога - за латински језик.
беседник рождество — рођење, Божић Росија — Русија росијски — руски рукоделије — занат руспија — млетачки дукат савише — највише сâд — врт, башта саландар — мањи поклон манастиру самољубије — самољубље сапрлотирати — псовати
— благи обичаји, лепо понашање худ — рђав худост — беда, понизност, зло хулити — грдити, критиковати цекин — дукат целителан - лековит целовати — пољубити целомудрен — поштен, непорочан цесарица — царица цефалонитски —
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
За њим приђоше ђачићи: Мачак, Бујас, Лис и Бакоња. Сваки прими по плету од гвардијана. За њима Балеган, и он прими дукат. За куваром честиташе: млинар Бобан, ковач Тртак, коњушар Стипан, пак возари Бељан и Дундак, а најзад говедар.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Само су ситне птице шарене. Гаврани су црни. Ни орлови се не ките. — Газда све може. — Може ли дукат да баци у снег? — Може. — А сина? — Тола се из дубине насмеја.
Тако је. Треба запалити све. И последња ћерамида да изгори! И последњи дукат да се истопи! И јасенови да изгоре! Нека се не позна где је била кућа Ђорђа Катића, нек остану угарци од јасенова.
— Реч? Чија реч? Моје су паре и моје су речи. Ја сам живот сатро у раду и по путевима, сваки дукат крви ме кошта, па ћу сада, због твоје политике... Не дам! — Ђорђе повиси глас и окрену лице оцу.
У ребрастој чаши, заробљеној његовим кратким, затупастим прстима, жутела се ракија као истопљен дукат. Људи за столом, нагнути над чашама, грде владу, тврде сигурну победу Аћима на изборима, прете либералу Чакаранцу,
Што ме гледате као телад? — Тако је, газда-Ђорђе! — Јеси сељак! — Дукат је бог! Он влада свим царевима. Војске су ништа. деца су ништа. Странке су ништа. Жене су ништа... Очеви су ништа.
Запалила је дванаест свећа, пољубила крст хладнији од зимског јутра, ставила дукат на истегнут и посребрен Христов трбух, гадљиво испила бајату и миришљаву водицу, коју јој је калуђер пружио у земљаној
Ако ти је зима, ложи. — Ја бих вас молио да некако још вечерас обавестите оца да сам дошао. даћу дукат апсанџији. — Да би могао мирно да заспиш? — Да би отац могао мирно да заспи! — викну.
Молио је кафеџију да закоље петла. Кафеџија ни за дукат није хтео да се лиши будилника који тачно, на време, буди келнере и послугу. У кафанском дворишту играла се деца.
После би дуго гледала дукат на широком и кратком длану, и док би јој Ђорђева рука небрањено лутала по телу, она је пилила у лик на дукату и
кревета, брзо се обукао, бацио неколико динара на разголићену жену — ничим није показала да се љути — и баби је бацио дукат, а јутро је сачекао седећи у риљевини на Топчидерском брду.
Прети да ће га истерати. Цело имање на сукње ћу да распем. Прво ћу све девојке по Прерову. Дукат на пупак. Из њега пуче нешто као смех. А Прерово пуно његове копилади. Ни мртав не дам имовину. Нико не сме да ме жали.
— Чучну поред Аћима и поче да шапуће: — Јуче ујутру рече ми Ђорђе: „Даћу ти дукат да кажеш капетану да ме одмах позове у канцеларију.“ Ја јесам сиромах човек, али га нисам због пара пријавио.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Мирко заштити свог некадашњег газду, забрани насиље и плачку, остави Мехмеду дукат да сахрани жену која тек што је била умрла (невоља, ни Тyпцима, не долази сама), а он пође ка Стамбол-капији.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Прву пару, један златан дукат, заради кад једном царском официру оправи џепни сат. Но убрзо нађе, као инжењер, стално запослење и зараду.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Онда кришом, да сељак не спази, оставља унутра, међу семењем, дукат, па се тек наједанпут као зграњава откуд она пара онде и брже боље да је сакрије.
— Па добро — каже он у оном извештаченом бесу, а гледају се и нокте обојица заболи у ону бундеву — откуд дукат у бундеви, ајд’ откуд дукат у бундеви?
он у оном извештаченом бесу, а гледају се и нокте обојица заболи у ону бундеву — откуд дукат у бундеви, ајд’ откуд дукат у бундеви? — Знам ја — вели сељак и непрестано трза и отима из његових руку, а ужагрио очима да угледа злато.
скупа у његов дућан, а он узима из комшилука неке шнајдерске мустре од штофова, па на оном пакету заклиње сељака да је дукат заиста испао пролетос бабу из недара кад је сиј’о на месту званом „Осоје“, и како право говорио тако му Бог помогао
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Готово тамо вам је најсигурније. Чича ће се до манастира добро загрејати, а ти му мало попрети, а и обећај који дукат, па ће он то наредити без владике. — Нађи, старче, и кола. Кад је свадба, нек бар буде сватовски...
Него све због њих... Донеси пет стотина, они све разграбе, и још морам да молим њих за који дукат. И тако једнако да радим за њих, да упадам у све веће кривице док...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Онда усуд устане и отвори сандук с новцима, али нема дуката, него сребрни новци и гдекоји дукат. Усуд стане просипати новце по соби, говорећи: — Како мени данас, тако њима довека.
рече: — Има ли ико бољи и богатији од мене, кад ја сваком ко рекне кад прође испред мојијех пенџера фисе билила дадем дукат?
сјеђах са мојијем царем на дивану, па ми он рече: „Има ли ико бољи од мене, кад ја сваком ко викне фисе билила дадем дукат?“ Ја сам му одговорио да има инглеска краљица, да она баци с пенџера стотину дуката сваком ко завиче фисе билила.
“ А један од другова одговори: „Има једна боца што се зове рахатлук и вриједи педесет и један дукат; с њом се може плач утјешити.
“ Ја одмах извадим ћесу од пара и избројим педесет и један дукат, а боца се рахатлука одмах донесе. Сву је у кап испијем. Одмах се развеселих и заборавих на све.
а свака боца није вредила него тридесет дуката, па су тако од сваке боце рахатлука за се по двадесет и један дукат остављали. Живот ми омрзне, те одем у ону стару кућу да се објесим, како ми је отац покојни наредио.
Купи, забога на сваку ћу ти перку свезати по дукат. А кад то чује пјево, покупи челе, па цар одмах дозва слуге те му на сваку перку дукат свезаше.
А кад то чује пјево, покупи челе, па цар одмах дозва слуге те му на сваку перку дукат свезаше. Па отале пође пјево, па хајде, хајде, док дође својој кући, па излети на панте, па зовну свога дједа: —
Човјек му рече: — Старац неће проговорити што му нећеш дати дукат за једну ријеч. Онда сиромах извади дукат и рече: — Ево ти, старче, дукат, па проговори.
Човјек му рече: — Старац неће проговорити што му нећеш дати дукат за једну ријеч. Онда сиромах извади дукат и рече: — Ево ти, старче, дукат, па проговори.
Онда сиромах извади дукат и рече: — Ево ти, старче, дукат, па проговори. Старац узме дукат и рече: — Немој нигдје ићи на конак гдје је млада жена а стар човјек.
Онда сиромах извади дукат и рече: — Ево ти, старче, дукат, па проговори. Старац узме дукат и рече: — Немој нигдје ићи на конак гдје је млада жена а стар човјек. Онда старац ушути и не хтје више говорити.
Ћипико, Иво - Приповетке
— одговори Цвета. —А маслине здраве као дукат. Биће да је при дну. По вечери скупа седећке молили су се богу. После, када и за мртве наменише неколико „оченаша”,
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
ПОЗНАТИХ РЕЧИ авдес — очишћење, верско умивање муслимана, непо– средно пред молитву алтан, алтин — златан новац, дукат антрешељ, антрашељ – ме– сто између два дела товара поврх самара арно, харно — добро (говори се у Призрену и Македо–
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
“ Ту фарисеј дукат баци, Ал’ не што је срца мека, Већ га тако диже, спушта Да свак види из далека. Удовица сиротица Један новчић
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
га и то било, И онога ком’ је мило, Али, знате, човек мора, Из атора и декора, Ићи тамо сваки пут, Ма трошио дукат жут. Дукат — ни то није благо!
било, И онога ком’ је мило, Али, знате, човек мора, Из атора и декора, Ићи тамо сваки пут, Ма трошио дукат жут. Дукат — ни то није благо!
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Вода у којој је потопљен корен п. лек је од срдобоље (СЕЗ, 19, 216). Вода у којој су били п. и дукат лечи жутицу (ГЗМ, 4, 152); сок са жуманцетом водену болест (ібідем). Од п.
у који је задевен талир или дукат (ТРЂ, ННЖ, 3, 30 ид). О Ђурђевдану једе се ш. »ради здравља« (СЕЗ, 40, 70). Ш. се употребљује као лек од »напетка«
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
останемо људи, а ако смо људи, увек је... — Новац?! Зар то ти кажеш, Стефане? Дукат је бесмртан, Стефане, и котрља тамо где има младости и живота.
— Знали су, знали! Сладак је живот од дуката, и знаш то и ти! Мука свакојака да дукат тражиш, мамиш, молиш, зовеш, насилујеш, а кад га већ имаш, онда још ваздан бриге да постане м ој, м ој!
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Видиће се међутим даље да је наш Роман, где гођ је нужно било, новаца имао; премда ја нисам никада дукат у мојој руци видио. — »Како то?
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Када се вратиш са испита и јавиш ми да си га положио, добићеш овај златан дукат, — и показа ми нов новцат златан дукат — а ако не положиш, слободно ми немој ни долазити кући, јер ћу те испребијати
Када се вратиш са испита и јавиш ми да си га положио, добићеш овај златан дукат, — и показа ми нов новцат златан дукат — а ако не положиш, слободно ми немој ни долазити кући, јер ћу те испребијати на мртво име.
Када сам срећно пао на испиту, стао сам пред гимназијска врата и овако размишљао: — Батине ми не гину, а дукат нећу добити, то су две штете. Како би било кад бих ја то свео на једну штету.
Како би било кад бих ја то свео на једну штету. Нека добијем батине, када већ тако мора бити, али нека добијем и дукат!
Мајци и оцу скотрљаше се низ образе сузе радоснице, те отац спусти руку у џеп, извади онај нов новцати дукат и предаде ми га љубећи ме у чело. Ја сам, разуме се, појео затим батине, али сам бар појео и дукат.
Ја сам, разуме се, појео затим батине, али сам бар појео и дукат. То је уосталом ситница, коју узгред помињем, колико да констатујем да сам једанпут у животу и батинама заслужио
Станковић, Борисав - КОШТАНА
ТОМА (већ савладан): Много је ово. (Окреће се Митки): Митке, бре! МИТКА (меће у уста дукат и пружа га Коштани): Коштан, чедо. КОШТАНА (устима узима из Миткиних уста дукат и баца га Салчету у крило).
МИТКА (меће у уста дукат и пружа га Коштани): Коштан, чедо. КОШТАНА (устима узима из Миткиних уста дукат и баца га Салчету у крило). ТОМА (издиже се): Ех, а сада кад би још и ону! Али не знаш је ти. Стара је то песма.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Празне су нам пушке у рукама, још видимо према себе Турке: у кога се вишек’ догодило, за вишек му ево по жут дукат; ако му се и то мало чили, за вишек му ево десет дукат!“ Доста злата, ал’ џебане нема.
себе Турке: у кога се вишек’ догодило, за вишек му ево по жут дукат; ако му се и то мало чили, за вишек му ево десет дукат!“ Доста злата, ал’ џебане нема.
августа 1806. мједен — бакаран мјендел — бадем Млав — планина између Скопља и Качаника млечанин — млетачки дукат млого — много мљезиница — мезимица мнити — мислити Момчило војвода — в.
вино руса глава — у народним песмама се тако често говори за сваку главу руса коса — црвенкаста коса рушпа — дукат, цекин ршум — сила, снага, насиље ршум учинити (на кога) — повикати с претњом сабља окована — сабља украшена
друм — царски (државни) пут царевина благо — царско благо Цвјетоносије — Цвети целивати — љубити цекин — млетачки дукат Цер — планина између Љешнице и Лознице цигли — једини Црвене ст’јене — налазе се близу Задра црвеника вино —
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Да је овај шашавко био мало паметнији, па да изгуби бар неки дукат — прогунђа старац. — А баш за ову парицу није му се исплатило да залази у оволику коприву.
Добро сте јој име дали. Ја бих јутрос и за мишју рупу дао дукат, а камоли не бих за оволику јаметину. Први се у пећину увукао Лазар Мачак, а за њим остали. Посљедњи је био Јованче.