Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Ко то жив прегорети може! Они дукати, од којих ни зраци божјег сунца нису им већма очи просвештавали ни срце услаждавали, а оне хиљаде раздате ком узајам,
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Ију-ју, ију-ју! Игра коло, звецкају сабље хуланера Рушњака и дукати на врату паорских девојака, а цицане паорске сукње све се чисто ломе; охрабрила се и Ержа, па тресе и везе до Ниће
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
То су већ женини дукати, она ће их на себе потрошити. „Опет нове непчане хаљине — сто педесет форинти. „Нов шешир — десет форинти.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Ви сте мени дукате.. ЈАЊА: Ћути, ћути, шкиљи, какви дукати?! Море, крајцару, море, нема, нема, нема! ЈУЦА: Ви сте мени дукате показивали, и свакојаким начином сте гледали да ме
ЈУЦА: Ваљда није имао за шта да купи? ЈАЊА: О, хондрокефалос! Море, славно греческо цар Александер го моли да прими дукати, велики како твоје чело, философ нећи: цар го моли, философ нећи. Е, де, де!
) Мои красни живот! (Премеће новце, па после устане и протегли се мало.) Како ми расти срцу кад видим мои лепи дукати, кад гледим мои красни талири и кад пазим велики пакли сос банку! Што ћу да му дам? Ово кажи: „Немој мене, господар!
ЈАЊА: Вас молим, господин нотариус, оставите ми да држим ненија³⁹ на мои дукати! Не ми плашите под моју нестрећу забађава! МИШИЋ: Мислите ви да је моје намјереније вас само плашити? Ни најмање.
ЈАЊА: Господин нотариус, то су моји дукати. МИШИЋ: Ви сте и мени поклонили. ЈАЊА: О, теос филакси! Ја сум вама банки поклонио.
МИШИЋ: Ви сте и мени поклонили. ЈАЊА: О, теос филакси! Ја сум вама банки поклонио. МИШИЋ: Без који се не могу дукати повратити. ЈАЊА: Оћите да ми отмите са сила? МИШИЋ: Што један поклања, други, кој прима, не отима.
Црњански, Милош - Сеобе 2
врата, на дану, били су огромни пенџери, у скупом стаклу, а на црвеној кадифи, изложени, талери, францески златници, и дукати венецијански, све, поређано, на видик пролазника, па и слепаца, и лопова. Ноћу, све је то било, гвожђем, покривено.
Злато и дукати били су јачи, у војсци, и Вијени, од сабаља. Само, иако су сиротињу своју крили и са њом се спрдали, они су богатство,
Црњански, Милош - Сеобе 1
Најеживши се од жалости и миља, испружи руку из кола, изнад травуљина, и стеже шаку тако да су му дукати пробијали се кроз прсте и капали нечујно у траву.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Имаћемо посла са папучићем, видећеш! Онај коњ за санџакбега, и оне сабље и дукати, нека то засад причека! Није заоглаву! Да ми је знати како то они замишљају... Има весеље да им се пресече...
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Да знате, у његовој кави има седам казана дуката. Ти су дукати били некога цара. Да зна онај бербер па да подигне само једну плочу, дукати би се указали.
Ти су дукати били некога цара. Да зна онај бербер па да подигне само једну плочу, дукати би се указали. Онда се бербер не би нако патио. Тако су се они туде разговарали до пред зору.
— и све му искаже како је у млину чуо. Онда тивтиз рекне џомету: — Џабе ти твоји дукати, само ме одведи у онај исти млин ђе си и ти преноћио.
На то најмлађи рекне: — А шта би ти приповиједô, кад ено прије смо приповиједали, па протече вода и нађоше се дукати. То мора да је неко чуо кад смо приповиједали.
Хаџиница кад је кући дошла, дотрчи хаџија па је запита: — Јеси ли избавила дукате? Она му одговори: — Ево дукати, али дјеца одоше! Кад хаџија то чује веома се сневесели, али није могао ништа учинити.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
СОФИЈА: Ја ћу, на прилику, метнути два низа дуката, друга ће метнути четири; па ако жену дукати диче, то је најбоље, која има, да поређа дукате по целој аљини, па ће бити и најлепша и најбоља. КУМ: Хм!
Новац је господар, што с целим светом влада. Ко не уме говорити, преврће своју кесу и дукати најумилније гласове дају. Девојку накит удаје.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Вита јело! истина је била, Ја се драгом у њедра савила! У њедрима срма — џуздан била, Гдјено стоје гроши и дукати; А у јутру кафа у филџану, Не би ли ме у кафи попио, Не би ли му на срдашце пала, Да ја видим свога невјерника.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ФИЛИП: И да можда нећете да кажете да тантузима не може да се поткупи сведок, или судија, или министар? И да су дукати вреднији од тантуза? И да камене куће трају дуже од нацртаних? И да су од њих сигурније?
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— Ама молим те, шта је то тако много! Ти си бар богат човек. — Што богат, како богат?! Ја сум ваљаде нашао ћупови с дукати и талири од Марије Терезије, ели сум неки лиферант, ели сум неки казначеј, па да имам тол’ке паре!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” И тако отиде, кад дође кући са сандуком и отвори га, а то у њему све сами дукати! Кад маћија то види она одмах отера и своју кћер да донесе сандук дуката.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
ком овде од ваши[х] познати[х] трговаца да ми узајми од ваше стране 42 дуката; били какви му драго, само нек су прави дукати. Извините моје дерзновеније и будите уверени да ја овако не би[х]| молио, разве кога весма љубим и почитујем.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Онај небески не дâ да се деца мешају с дукатима. Кваре им се очи. — Уши ће ти појести. — Боле него да се дукати убуђају.
Он се још више смањи, толико да се могао увући у кесу. Зашто ја двадесет година страхујем да ми не располуте главу? дукати жуље и пеку. Боли њихова тежина у недрима. Сићи ће с кола и ићи пешке. Вратиће се у Паланку. Сачекаће дан.
— А да теби није мене? — Престани! И узми пушку. — Шта ће ми? — Тола дохвати пушку, зачуђен Ђорђевим страхом. Дукати га измишљају, помисли, и рече: — Моје око неће промашити. Не бој се.
Да запева у инат свима? Низбрдицом волови пођоше брже, у шкрипи дрвених чивија циче дукати у недрима, док Тола шапатом застајкује волове.
Касније се пита: Зашто ми је рука мокра? Рука гужва браду, све мокрија. Мокра је и брада. Мокри су и дукати. од чега су му уста слава? Отужно му је.
ужеглу сланину, плашио се свих жена, а нарочито оних механских, због чувеног оца од свих крио презиме, хтео да му само дукати проносе глас, да вреди само онолико колико су му кесе тешке, и пред женом и оцем и светом.
досадило му да ме уједа за срце. Аћим ће ме надживети. Симки, врата су тесна. Лош им је живот. Опипа недра: дукати му се јавише сипљивим диком. Узе пушку и стави је на колена. — Толе, нек ти је пушка у приправности!
У животу немам ништа сем дуката и муке. Коме ћу дукате? За кога сам се мучио? У овој кућерини живе мишеви, слуге, дукати, ти, моја несрећа... И ја... камен, сув, ништа...
Да сам на твом месту, и ја бих тако радио. Бих, деце ми. Од Ђорђа Катића немаш шта да узмеш. Јалов је као црн јасен. Дукати теби не требају. Тамо, код тебе на небесима, нема дућана. Ја имам пет. Требало је да буду четворица.
Ту, у вечитом мраку, у каци пуној пшенице, мирно бораве његови дукати. Обе руке до лаката побо је у пшеницу. Аћим је бездушник и зверка, а ја сам ни у шта утраћио живот, шапутао је и
рукав гуња пела се пшеница, кроз кошуљу су га боцкале хладне и ситне бобице, под прстима дубоко у пшеници лармали су дукати. Касније, излазећи из собице, са лица обриса зрна пшенице.
“ „Прошао си свет. По теби су прошле године. Знаш све.“ „Мало је луди с више дуката од тебе.“ „Дукати нису живи. Не расту и не говоре...“ „То су твоје газдинске бриге.“ Смех је зајецао у празној каци. „Шта да радим?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад то чује дједо, узме кабаницу па прострије, а пјево се тресне, а дукати поспу дједу по кабаници, док му пô ње натресе дуката. А баба то видје, па иска два-три дуката.
Па разви бошчу. Синуше, мајчин сине, дукати, бисер, драго камење и други скупи адиђари, те деди стадоше очи, па ће весело: — Хоћу, ханумо, што нећу?
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
И, кад се с Ненадовичем састао, он је, уз помоћ дуката, почео да му се поверава и моли помоћ. Ни дукати, међутим, нису помогли: епископ је, ако ћемо судити по Аранђеловој реакцији, пренеражено одбио да се меша у
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
— да му речеш — ага ми Сулејман Лековац со здраво — живо: хата да му испратиш и све ћемере со лири, со алтани, со дукати. Резил да го не учиниш, зашто — сунет прави детету. Гајле ич да немаш. Само нема такец-вакец: ја тој, ја глава немаш“..
И дрхтава рука старчева снажно извуче из недара прљаву пртену кесу, па ми је баци на сто. — То су лире и дукати. Још пет пута толико ће донесем... и... за друге народске работе...
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Ил’ се у мраку њене утробе С костима белим љубе дукати? И гроб и каса — чудна прилика! Руком се ниси злата такао, А већ ти душу мори пакао!...
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
ђаку се „каткад чини“ да је небо „грдна совра мермерова“ по којој се котрљају звезде, метафорички виђене као „паре и дукати“, те враголасто прижељкује божји гнев који ће побољшати његову материјалну ситуацију (да „бога“ растера црне хале које
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
А кад буде много дуката, мама ће ти отворити кутију, и даће ти да овако вучеш прсте по злату, знаш, дукати су танки као „филтер”, и топли су увек; само је сребро хладно.
ивицама заливено сандуче с правом збирком разних дуката, из времена, сигурно, кад још ни он ни унук нису били Диогени. Дукати дебели, па танки, па још тањи, као млада брезова кожица бледозеленкастожути.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
рукоделија, и проче, но млади господичићи који путују да себе изобразе, или, боље, избезобразе, и којима по џепу туђи дукати звекећу, сасвим други метод у овој струки имаду.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Заједно, с камењем сада су у зид уграђивани људски животи. Али, зар је то важно? Поданици нису дукати! За дукате је потребно пронаћи златну жилу, а деца не престају да се рађају.
— Гле, свици! — узвикну будна саса у ливади. — Гле, душе праведника! — прекрсти се стари рибар. — Гле, дукати! — пљесну длановима тврдица, а звезде се спустише још ниже да земљу изблиза погледају.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
двадест џевердара, а кадуне буле Ћоровића даће свака ситне перишане и са грла злаћене ђердане, на којим су бисер и дукати; даћу тебе ата големога, од ког бољег у свој Босни нема, у свој Босни и Херцеговини, — оседлаћу г’ седлом
одвојити сабљом — сабљом задобити, освојити одврћи се — одметнути се од злата јабука — јабука у коју су забодени дукати (и која се давала као дар) од ина — друкчије одјако — одсад од мејдана — за мегдан, који је јуначан, борбен
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Она му рече: — Пет литри злата смо јоште дужни. И на то он ражали се и таки узе од сандука кључ, те извади кесу с дукати и одброји јој то пет стотин дуката, те даде и поклони јој то да искупи од дуга из тамнице свога мужа.
Та ко има свест у глави, — могу се сетити да су они бољаром господари дајући им храну од својега труда. Еда се дукати и новци ка и камење могу јести, ако пољске с посла хране нејма?...
Ако је слаба мала худа част, по јакости својој што се икако може, то се и издаје. Ка и ономе рабу што му таланти дукати големи на трговину од господина издати бише: не зато што их и опет петорином не приспори, ама крошто их и с једним не
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Престаде замало песма, а игра траје и развија се још лепше и још бујније; чујеш како звецкају ђердани и дукати, и трупкају кондурице и папучице и шуште свилене шалваре, а мирис од ђулијака се просуо по сокаку, па, као магла