Црњански, Милош - Сеобе 2
Сенатори, темишварски, Срби, куповали су пустаре, дотеривали стоку из Славоније, па чак и из Сервије и пунили, дукатима, кесе.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Пошаљите ми, молим вас, новаца, једно две хиљаде, на пошти, и то у дукатима, јер овде банке не иду. Рад сам што да накупујем. Како добијем новце, одмах ћу се вратити. Поздравите све.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Мање се знало о другом, невидљивом дијелу нечијег богатства. Био је то посјед у дукатима, новац у банци и помоћ од рођака из Америке.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Узмучен за дукатима, најпослије и магазу од муке још у ићиндију затвори, што није никад прије, па мјесто да иде у џамију клањати, оде
Замало ето слуге и предаде хоџи кесу са дукатима. Па док је ханџија жалостан молио за опроштење, весељаше се путник гледајући своју кесу...
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
На њој је била сама свила. Али ни шалваре, ни њена готово гола прса, претрпана низама и дукатима, нису могла од дугачког и густог невестинског вела сасвим јасно да се виде.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Неко коти децу, а неко дукате. Онај небески не дâ да се деца мешају с дукатима. Кваре им се очи. — Уши ће ти појести. — Боле него да се дукати убуђају.
Женско се за другога рађа. Ђорђе брзо врати ниску ђинђува у џеп и грчевито стеже кундак пушке. Кеса с дукатима жуљи ребра, као да је белутак. Гурну руку у недра и помери је с леве на десну страну.
Тупа лупњава у уском кошу ребара, стегнутом гуњем и кожухом, а кеса с дукатима прљи кожу и жуљи ребра. Крцкање асуре и шкрипа кола неподношљиво тутње у бубним опнама, нараслим, великим као надувене
Отац је њоме, лепом, женио њега да се хвали снајом, зар се мало причало по селу, Док ОН, Ђорђе, лута по свету са дукатима...
Још једном, давно, бацио је он кесу с дукатима пред њу. Кеса је меко пала на кревет, а цијукаву ларму злата брзо је усркала вунена черга.
“ А тада, тако осмехнут, дуго је без речи стајао уз њу, па је извадио кесу с дукатима и бацио је на кревет. 3бунила се: до тада никад новац није показивао. Сео је на кревет и позвао је.
собу, весела; он је, помрачен, скочио из убилачке заседе, навукао резу, приближио јој лице, извукао из недара кесу с дукатима и просуо их на кревет. „Видиш ли ово?“ промуцао је гледајући у жуту гомилицу.
Њој се избриса осмех с лица, у чуђењу јој се згрчише уста, па. се уплашено, клонуло, прислони уза зид и помеша очи с дукатима. То никада неће моћи да заборави. „Ово је твоје ако ми родиш сина! Ово је твоје, и још ћу ти дати.
Ја волим чистоћу.“ И Андра ти као млад шегрт сагиње главу и вуче брезовачу. Ћорђе Катић... Сељаци му љубе колена, на дукатима спава, дна вранца му вуку фијакер, слуге као керови обигравају око њега.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
и дању и ноћу: сто је дуката био оплео срменим и златним концем, јер је Аганлија тражио да му ћурак буде покривен дукатима.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Али зар све то не рађа сумњу да баш они први звецкају у џепу дукатима које немају, да желе приказати као да оцјећајy више него што су стварно способни да осјете?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Из оног златног руба рађа се Сунце, два пута веће и сјајније него наше земаљско. Оно засипа ову постељу златним дукатима, па ме она сада потсећа на меко лежиште Данаино на које се, у љубавној жудњи, спустио Зевс, у облику златне кише.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Сви су тамо. ВАСКА Јест, сви. А што он да је? Е, кад он не би био, онда ко би њој по три пара хаљина кројио и не дукатима већ дублама је китио? СТАНА (уплашено, да ко не чује): Ћути, Васка, ћути!
КОШТАНА (пева): Ти ми врата не отвори, Мила даскалице... Тома-Хаџи даскалов. (кида остале низе и посипље је дукатима): На! На!... КОШТАНА (кришом, да Тома не види, све дукате додаје Марку што овај односи у другу собу). Улази Митка.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Маркова похлепа за благом је и похлепа сиротиње раје. Маркова слабост према дукатима је и рајина слабост. Гладна и жедна, гола и боса, осуђена на доживотну беду, годинама бацана чак и на горки хлеб од
те Једренету граду, наредићу тридест слушкињица нек ти држе скуте и рукаве, ранићу те медом и шећером, окитити тебе дукатима саврх главе до зелене траве; удри саде Страхинића бана!