Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
„Камо? Гди су?” — пита Јуно. „Нема таке какве ти 'оћеш, ниједне“ — каже Дум. „Биле су само три, ал' је Меркурије пре мене дошао, и одвео их је у ад.” — „Ког ће јада тамо?” — запита она.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Онда завирује у онај завој и пита: — Парче гранате, шрапнел, шта ли је? — Дум, дум! — Ну, мајка му стара, па то је по Женевској Конвенцији забрањено — Па ево како, објашњава Христић, ретко они
Онда завирује у онај завој и пита: — Парче гранате, шрапнел, шта ли је? — Дум, дум! — Ну, мајка му стара, па то је по Женевској Конвенцији забрањено — Па ево како, објашњава Христић, ретко они то,
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Сингидунум. Син-ги-ду-нум. Синг. Ин. Дум. Дум. Дум. Откада не сањам на матерњем језику? — На шта то личиш? — пита цариник Жан Жика, упоређујући га са знатно
Сингидунум. Син-ги-ду-нум. Синг. Ин. Дум. Дум. Дум. Откада не сањам на матерњем језику? — На шта то личиш? — пита цариник Жан Жика, упоређујући га са знатно млађом
Сингидунум. Син-ги-ду-нум. Синг. Ин. Дум. Дум. Дум. Откада не сањам на матерњем језику? — На шта то личиш? — пита цариник Жан Жика, упоређујући га са знатно млађом
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Домус меа силва ест, Шума ми над главом кров, Лецтус меа дурус ест. А постеља тврди ров. Дум монтус абсцендеро, Пси, кад јурнем устрану, Цанес нихил хабео. Од трке одустану.
Дум монтус абсцендеро, Пси, кад јурнем устрану, Цанес нихил хабео. Од трке одустану. Дум ин аулум венио, Кад ме у кујни почну сећи Санус нихил хабео. Тад умукне лавеж псећи.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Потегнем из пушке: дум! — он се закопрца. Аја, не ваља; не би ми дали паре, убио га на спавању... А може бити да би дали: кмет је прочит'о да
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
9. О СВЕШТЕНИЦИМА 1 Питао неки сељанин попа дубровачкога: — Дум-Ловре, у којој се цркви бог моли а ништа не плаћа? — У оној, синко, у којој се миса не служи.
) дугачка — змија дум (дон) — назив из почасти за католичког свештеника Ђана — скраћено од Алађанин евлад — пород жвакалица — жвакање и
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Па то, онда.... да се мре!... Смрт!... Привежу за колац, као говече, па дум! ... Готово, свршило се... А после, шта бива после ?... Ко ће то знати...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
ЗАШТО ЛАТИНСКИ ПОПОВИ НОСЕ КЛОБУК НА ТРИ ЋОШЕ Питао један сељак у Далмацији свога попа: — Дум Иване, ма кажи ми, мисе ти, зашто ви наши попови носите клобуке на три ћоше, а не на двије као ришћански?
доћи главе коме дохранити — (значи и) сачувати драм — 2,5 грама, колико је био тежак дукат дулац — цев на гајдама дум — господин дунђер — дрводеља душак један сећи — сећи колико се може без прекида или одмора дура — стани ђеђерна —
Ћипико, Иво - Приповетке
увијек нешто истражују, па не зна куд ће с њима; лице му је голо, а руком се држи за подвољак што га нигда не брије. Дум Андрија, кад га опази, сјети се и пожури боље.
Млади парох дум Андрија, мален, с наочарима, врти се и надиже између гомиле народа. Не боји се; зна да његови жупљани добре су овчице:
—Наш човек, родио се на чкољу ка и ми... —И бија од тежачке руке. —То је све истина, — потврди дум Андре. Ма није они стари кип прави свети Спиридион... Оно је само... —Да ча је они ваш млади? — расрди се Жижица.
—Пијте! — мири их, и точи вино у чаше. —Нека! — одговоре они у један глас, а и не гледају на чаше. Дум Андрији чисто је жао што их не може да разувјери и на своју предобије.
— не попушта Жижица, и отаре руком уста. —Добро говори... Нека остану оба... —То не допуштам! — плане дум Андрија. — Напокон, ко сте ви?... У настају недјељу, по подне иза благослова, однијеће се кип на гробље...
А ако се будете бунили, знам коме ћу се обратити... Умириће вас они... Дум Андрија потражи свој штап и, не обазирући се на њих, изиђе нагло из куће.
Па се онда обрати дум—Андрији и каже му: —Купићу кандиоце и даваћу уље, нека жижак сваке недјеље гори пред свечевим кипом!
— одговори жена, и уједљиво настави: — Ча ћете ви стари, младићи се веселе новому свецу ча је млад ка и наш побожни дум Андрија, ча вам је данас липо оправија!... — Мучи, жено, то су наши мушки посли!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
—... Узме га на око, па нишани... нишани — при том жмири на једно око — и дум! — Пера сручи у грло чашицу коњака. Мљасне устима, поднесе чашицу да му се долије и наставља: — Кад мало даље, други
Хитро дигне пушку — он заузима став као да му је пушка у руци — па нишани, нишани... Дум! — и опет испија чашицу коњака. — Кад... не лези враже, отуда трећи лаф...
— добацују остали. — Море, не „пребацивај“ се, него пиј то! — додаје коњички поручник Љубисав „Хусар“. — Дум! — и „Ђеврек“ испи и трећу чашицу конака.
Ћипико, Иво - Пауци
На црквеним вратима дум Фране у свечаној вести причека их. Поздравц владина достојанственика бираним ријечима, истакне потребу припомоћи са
— Сиромашни смо! вели дум Фране умиљатим гласом. — А, ако ћемо право рећи, за једно је село дика лијепа и богата црква!
Из школе, ојачано друштво крене у жупников стан. —Нисам се надао толикој срећи! — ускликну дум Фране, усхићен од весеља, дочекавши их на кућноме прагу. — Изволите!
— Гладан сам! — Нисам ни ја обједовао, па се ипак осјећам добро, — опази дум Фране. — Јер се ти надаш поправци цркве, — насмија се Иво. — И надам се! — Вама је лако!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
А ни до данашњега дана нико не зна ко је из пушке убио оног другог, док је обилазио патроле. Дум-дум, и готово, оде млад човек под земљу...” Девојчице гутају речи. Чују нешто сасвим ново.
А ни до данашњега дана нико не зна ко је из пушке убио оног другог, док је обилазио патроле. Дум-дум, и готово, оде млад човек под земљу...” Девојчице гутају речи. Чују нешто сасвим ново.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
(ДОЛАЗИ ДРУГА ЧАСТИЦА) ЧАСТИЦА ДРУГА Дум ніхіл хабемуѕ маіуѕ, цаламо лудимус. Сед ділігентер інтуере хаѕ наеніаѕ; — — — — — — — — — — нон семпер еа ѕунт, qуае