Јакшић, Ђура - ПРОЗА
„Узми ово, па бежи, Грлице! Бежи од глади! Беж’ од непоштења! Бежи одавде... Тамо, веле, с оне стране Дунава и Саве има још људи, има човечности!“ Ах, пријатељу, како се у животу често варамо!...
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Погледај како је чврсто налегао тесани камен на тесани камен! Овом бедему не може нико ништа: ни топовњаче са Дунава и Саве, као ни топови са околних брда! Нема тог ђулета које би му могло нашкодити, а камоли га разорити!
7. Видиш ли како, на измаку зиме, она сива обала Дунава на једном месту почиње да се зелени? Може ли се то сатерати у ровове? Може ли то стати под ове капе?
Деспот крај Дунава смишља, у соби пише, и на државном сабору у двору објављује Закон, који, ко живи муж, свакој удовици у Доњем граду,
ДВА СУСРЕТА СА ШАРАНОМ 1. Молитвом сам се обратио шарану, богу Дунава, богу у дубини. Веровао сам да ће ме бог чути, И надао се да ће ме услишити.
На шпорету тигањ, у тигању шаран: печеним очима, потавнелог од сећања и знања, бог дунава те гледа из тигања! КАО ИЗ КЊИГЕ ПОСТАЊА Ко је ову планину, пуну лековитих извора и трава, и ову отровницу у
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
” — „Чујем нешто хучи, а не знам шта је.” — „Оно је — вели — глас твога тихога Дунава.” ,,Шта, побратиме јадан, зар Дунав и онаки глас има?
” — Ја устанем и натраг погледам, а оно се опет бели и рекнем: „Ао побро, црни̓ твоји̓ гусака, а горега мог тихог Дунава!” и одемо даље.
да се онај први одговор аустријски десио међу његовим прочим писмама, и кад је он из Београда побегао и у селу Ади код Дунава седио, да су дошли Немци и сва његова писма однели и прегледали и све опет му вратили, само су онај одговор задржали
Црњански, Милош - Сеобе 2
Велико, залазеће, Сунце, као да још црвени изнад брда и Дунава, из даљине, а она стоји и сад онако како је виде. С црном лепезом у рукама, у плавој кринолини.
Одмицао је тако, у страху, и одморио се тек кад је, кроз урнебесни крекет жаба, видео да је стигао на обале Дунава. Тада је почео да јаше мало мирније, правцем према северу, гладан, жедан, усамљен, али са неким лудим осмехом на
То је била јава, није било привиђење. Па ипак, у исти мах, та варош, у неким жутим баруштинама Дунава, са брдом које се плавело и које је, после, нестало, у вечерњој тмини, Исаковичу се чинила само као нека луда игра
У даљини, десно, шириле су се баруштине, међу рукавцима Дунава, а лево се појавише хумке, дуж којих су се видели јабланови.
цвећа, под њима је била, светлуцава, мрачна, цела Вијена, са својим крововима, улицама, црквама, баштама, рукавцем Дунава и далеким брдима.
је тако, иако их никад није сусрео, ни видео, знао добро старог Бергхамера, гостионичара, у неком малом месту, крај Дунава, у Аустрији – месту, које је, према причању његове Ричулине, било врло лепо, у пролећу, кад јабуке цветају, још лепше,
налазе, затворени, у лазарету, у једном, старом, контумацу, бившем лазарету, аустријских, убојних, шајки, у рукавцу Дунава, испод брда које се звало: Леополдсберг.
Оде истог дана, у сумрачје, до тог рукавца Дунава. Лазарет се белео ту, иза бившег пристаништа дунавских ратних шајки, које су се, те године, спремале да сиђу до
Лазарет се белео, аветињски, у баруштини рукавца Дунава, међу врбацима, крај једног порушеног бастиона, где је била укотвљена стара, расходована, фрегата, дунавска: „Ла
Само, несретник сам, ако мислим да ће за нама, у Бечу, зажалити неко. Кад нас не буде било и кад дуж Дунава и Славоније оставимо празнину, Двор ће, и његов стари друг, гроф Харах, населити тамо Елзашане и Лотрингијце, као да
клупа, сред једног квадрата у шимширу, увек зеленог, а иза ње, поглед је пуцао у покошена поља и далеке шуме и долину Дунава. Имала је мало кубе на крову.
Осећао је, како га ветрић, са Дунава, милује по коси и лицу. Имао је обичај, после, да каже да му је то била најлепша награда у животу.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Једна струја заједничког осећања и мишљења утврђивала се на обема обалама Саве и Дунава. Ослобођење Србије (1804—1815) пробудило је шире наде.
Она се консолидовала далеко од овог средишта, на десној обали Саве и Дунава око Мораве, на северу полуострва, у непосредној близини некад аустријских јужнословенских земаља.
становништву; централни, који обухвата поглавито становништво Јужне Мораве и Вардара и шопским се појасом продужава до Дунава; источнобалкански, коме припада становништво обе источне стране Балкана; најзад панонски тип, који обухвата
окренутих Јадранском мору, то јест становништво готово свих крајева који су обухваћени развођем између слива реке Дунава и Јадранског мора: то су, са југа на север, Бока Которска и Скадарска крајина, цела Далмација, Кварнерско или Хрватско
Најјасније изражена у Македонији, та се психичка граница може пратити и даље на север све до Дунава. Неколико пута смо истицали, како се у западном варијетету централног типа јављају неке особине, које подсећају на
дијалекат, унеколико измењен, распростро по Жупи (крушевачкој), Темнићу, Левчу и Ресави у Србији и даље преко Саве и дунава по Банату, Бачкој и Срему. Женској ношњи, коју су исто тако примили досељеници, по богатству и лепоти нема равне.
старо становништво; досељеници су из горњих сливова Нишаве, Тимока, Искра, Брегалнице и Струме, и има их све до Дунава у Бугарској. Срби и Бугари зову ово становништво Шоповима, што означава да су у развитку заостали, сирови људи.
Један део ових Бугара се је поново одселио према југозападу и после многих пустоловина и дужег боравка на левој обали Дунава населио се на другој обали ове реке.
Трачана, који су у почетку средњег века захватили велике просторије источног дела Полуострва, равнице на обема обалама Дунава, Балкан и Родопе и пружали се до у Малу Азију; али немамо података на основу којих бисмо могли пратити напредовање
За време ове дуге периоде они су заузимали простране области на полуострву, продирали су северно од Дунава и на југу загрожавали Византији.
Овде се могу јасно разликовати три области различитог рељефа. Банатско-бачка равница обухвата крајеве поред Дунава, Саве, Тисе, Мориша и Тамиша.
Делиблатске дуне у јужном Банату истога су правца и настављају се и на другој страни Дунава, у Србији, између Градишта и Голупца.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
ПАВЛЕ: Шта сте јој написали? АЛОША: Ја написал: Кад ово писмо примиш, мене ће покривати таласи Дунава и тада нећу више мислити на тебе. ПАВЛЕ: Шта говорите, човече; какви таласи, какав Дунав? АЛОША: Ја так написал.
РИНА: Да, тако је! АНТА: И он је отишао, управо нестао је. Сутрадан нађено је крај Дунава његово одело, у капуту су нађени његови документи, чак и лична легитимација и ствар је била јасна.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Варош У. лепа је варошица, крај Дунава. Господар Софроније Кирић, или да рекнемо господар Софра, имао је кућу и трговину баш код бајира, на најбољем месту.
А најволео је бити у шетњи, међу коњима и кочијашима. Кућа, дућан и механа била је баш код Дунава, баш на том месту где стају лађе, вашарске, житарице, белозанке.
Да видимо где су наши путници. ВИИ Кад су путници отпутовали, ударише косо преко два Дунава, па су дошли у Вац. Ту се мало одморише, па онда све даље.
Нису дуго путовали, и дођоше тим старим путем до Ваца, па онда преко два Дунава приспеше у варош У. XИ Кад кући дођоше, радост велика од свију. Сви се грле и љубе.
Поручи једном зидару и једном грађару да дођу к њему с алатом. Они дођу. Пера их доведе до велике куће код Дунава, мери кућу, означи им тачку, каже им да ће сто форинти дати да кућу на поле секу, ако могу да претестеришу.
Буцхолтер) — књиговођа Ваг — река у данашњој Чехословачкој, лева притока Дунава вакација (фр. вацанце) — ферије, летњи школски и судски распуст ванцага — секира, брадва вармеђа — жупанија, округ
) — груб, снажан, строг, непосредан Ђур (мађ. Гyőр) — град у северозападној Мађарској, на реци Рабу, десној притоци Дунава Еwигер Јуде (нем.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Пре две недеље, плачући, била је дошла за њим и на обалу Дунава да са њим проведе и последњу ноћ, пред полазак. Оставивши две своје ћерчице у селу, дошла је била да станује, последња
Био је прошао са породицом, дуж Дунава и дуж Тисе, скоро сва већа места, тргујући заједно с братом, све док се није оженио и вратио у војску.
Мотао се и пре на Рајни; малне изгуби главу у једној сечи, при утоци Дунава; послаше га затим у Италију, мада га брат ожени, мада је имао децу, мада није ни желео, ни искао, да иде.
Кад их је први пут остављао, били су на високој обали Дунава, међу јаблановима, у једној огромној жутој, турској кући, око које су, доле, на води лежале лађе кријумчара.
Под брегом, разривеним пролећем, првим биљкама и кртицама, та се кућа беше зарила у обалу Дунава, међу многим дрвеним, шареним лабудовима, шајкама са извијеним вратом.
страшном раном што му се протезала од гркљана до десног рамена, зар није узалуд, месецима, лежао непомичан, над утоком Дунава, лебдећи између живота и смрти, у оку са жутом светлошћу разливене воде, песка и врхова јабланова?
је, у зору, чим му се болови у стомаку потпуно успаваше, разбудио, пре времена, пук и ужурбано наставио путовање до Дунава.
еј... Једва извлачећи ноге из лепљиве слатине, пук се некако докотурао цео, са свим својим колима до Енгелштата, крај Дунава, где је имао да се састане са већим масама аустријске војске, која се спремаше на Рајну, па и са својим земљацима, са
Стигавши у зору, са југа, пред варош на другој страни Дунава, пук застаде у баруштинама, да се издува, пре но што буде прешао да се покаже.
као и он, осећају узалудност свега тога што живе, што се насељавају, што тумарају, што лелечу и што се плоде, ту, дуж Дунава.
Пред њим је земља била заравњена, све до обронка брега са којег је могао да види врло далеко дуж Дунава, у равнице. Тврд колац од младог багрема беше набијен, пред њим, у земљу, шиљат и огуљен, тако да је било скоро
Ћутке, гледао је како се кола спуштају према баруштинама дуж Дунава и како за њима остају, на брегу, куће карловачке, још осветљене сунцем.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
века, откако су Турци стали рушити српску државу, Срби су почели, у мањим и већим гомилама, исељавати се преко Саве и Дунава. Главна сеоба извршена је на крају XВИИ века.
да им се испуни обећање да се могу груписати на једном простору, у такозваној »Малој Влашкој«, између Саве и Дунава, и да ту уживају неку врсту политичке аутономије.
се први обраћа свима Србима »од Црне Горе до Смедерева и Баната«, пише за »све Србље од Адријатическога Мора до реке Дунава«, уводи у српску народну заједницу не само православне но и католике и муслимане.
Јан Колар је писао: »Као што у другим земљама писци певају за народ, тако на југу од Дунава народ пева за песнике.« Вук Караџић напада »вишу класу«, вели да су »умотворине нашијех ученијех људи такове да им се
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ој Славонче танани! Банаћане лагани! Ој Бачвани, здраво, здраво, Ко ј' у песми већи ђаво! И ви други дуж Дунава, И ви други де је Драва, И сви други тамо, амо, Амо да се поиграмо!
Па доватим Пегу за вођице, И полетим доле ка земљице, Ту се спустим крај Дунава ледна, Поред једна уљаника гледна. Ала красно челе зузукаше!
То је почетак. Сад иде кратко мотрење предмета наоколо, и ћут при томе.1 После долази прави опроштај: прво од Дунава, затим од гора виноградски. При последњем падне певцу берба на ум.
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
који би изволио соопштник | општеполезнога дела бити; кажи му, да што је год Србаља, од Адријатическога мора до реке Дунава, сви ће га похвалити Слатка је утеха надати се да ћеду наша имена живити и мила нашему роду бити за добро које смо му
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
супруга, синови, кћери, кумови, комшије, пашенози, зетови, Удружење хиљаду каплара, Друштво љубитеља Саве и Дунава, повериоци и унука Ана“.
вашим девизним рачунима — наздрављам вашем тајном злату у Швајцарској и јавном у горњој вилици, вашим парцелама поред Дунава, вашим шумама, вашим барокним квакама, вашим саунама у којима се знојите, уместо у радионицама, и вашим слатким
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
дугој хаљини и златном первазу Пауново перо пада му до пета познала бих кнеза на мосту и на прелазу На ставама Саве и Дунава Ведрина рујна полази од Земуна и један пливач стиже с југа разговор се угађа изнад ушћа Није овде дошао бегунац ни
*** Чини не чини на месечини сад могу да викнем са обале Дунава некад сам с врло умним лицем питао себе бити ил не бити данас могу да говорим гласно и са стене стојећи између
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Јер ту је граница и крај наших мука. Командант ме тада позва и нареди да најхитније кренем ка једном селу у близини Дунава, да одатле избијем на неко Милићево брдо и ту осмотрим положаје за батерију. Кретох са једним ордонансом.
Али од неког времена кружили су чудни гласови. На обалама Дунава и Саве видела су се на непријатељској страни нека кретања, нове униформе... Обустављена су одсуства.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Јеси ли чула како је бућнула — бућ! Плива низ Ђетињу, па у Мораву, па у Дунав, па из Дунава у Црно море, а из Црног мора у бестрагију! Готово је са алкохолом! За вјеки вјеков!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Она је била жена једног чувеног, србијанског официра. Ја сам за том женом скакао, главачке, у мутну воду Дунава. Нови Сад је, тада, био тек почео да се купа.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Ступивши са радницима у разговор, сазнао сам да су њих тројица професионални криумчари из једног села на левој обали Дунава, у непосредној близини Београда.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Мала ли је жертва сва Србија од Дунава до мора сињега? На трон сједиш неправо узети, поносиш се скиптром крвавијем; хулиш Бога с светога олтара, мунар дуби
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
БЕОГРАД У РОПСТВУ Откада те нисам видео, мој Граде На ставама мирним Дунава и Саве, Где сам своје дане проводио младе, Дане првих снова, љубави и наде.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
у уста, кад су се Турци били с Каравласима; други казују да му се у таковоме боју заглибио Шарац у некакој бари код Дунава и да су ондје обојица пропали; у Крајини Неготинској приповиједа се да је то било у једној бари ондје близу Неготина,
(Роса) 212 — Живо без душе, чује без уха, збори без грла? (Одјек) 213 — Звијукну баба из Дунава, помете хоџу наврх мукора? (Олуја) 214 — Зуба нема, руку нема, а опет уједа?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
38. Зими служи, а љети зубе кеси. 39. Зоба грозд од мора до Дунава, нит' га мого позобати, ни га мого прегорети. 40.
90. Пружи платно од мора до Дунава, па га сави у ораову љуску. 91. Пуна греда бијели пера. 92. Пуна соба за крајцару. 93. Пука тепсија златни кошчица.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
столарски, ковачки, свињарски, средњотехнички, пољопривредни, из дворишта кокошији и крављи, из храста врапчи, из Дунава шарански и смуђевски, и све се разуме, и што петао кукуриче са руде, и што лонац крчка, и што липа шкрипи!
Београд светли као бело грожђе, светли Призрен, пун жита светли Срем, реке се уливају у реке, пролазе лађе, с Дунава се пуши велика светлост, уз Дрину блистају џелепи говеда, Морава се плави ко плав искривљен крст, све се
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Питамо га како би[смо] могли у Срем прећи. Каже нам да се мучно прелази за велико наводњеније Тисе и Дунава; жали што његови синови нису дома, он би нас чинио пребацити на ону страну без плаће.
Спустимо се к Раковцу, но странпутицом наоколо, јер сам ја ту познат био, пак ти све измеђˊ Фрушке Горе и Дунава пут Зеленграда.
комшијом Ником Путиним, из Баната, све покрај Бегеја у Срем, а одавде у црвени [х]ајдучки опанци с Атанасијем покрај Дунава у Хорватску у великој итошти иђах?
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
и опет се пале ретки и болешљиви механски фењери, по њему се заносе скеле, претоварене и шкрипаве, све обале Мораве и Дунава само су страх, наде су одавно потонуле у глибавим путевима, наде су се погубиле у безбројним одласцима и поврацима.
Газде се развичу да не вала, а ми слегнемо раменима: Дај и овога да пробамо. Од Мораве до Дунава нема брда које ја нисам чепркнуо.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Има их разних: источне светлости долазе од Дунава и од Карабурме, неразговетне од спокоја сталоженог испод прозрачности; западне светлости, обично немирне, наилазе од
Тле се љулало од таласа подземног Дунава који је протицао, надохват укочене Јевремове руке, љулало се и од мрака историје која је тек дотицала, надохват многих
за размишљање, био је каменита ледина, обрасла злим памћењем, на којој се ни кошава не задржава него се ковитла са Дунава.
Тако је било и касније. Кад би јахао кроз пространства, поред Дунава, оцећао би над собом стари сунчани бездан, и светлости како одасвуд надиру и трепере, у игри, као прва зрачна препрека
полицији, стајао је код отвореног прозора; од неба над Калемегданом, огромног, долазиле су светлости лета, и мирис Дунава, и развучено, истанчано спокојстВо.
ту близу, кров Доситејеве Велике школе, издигнут над раскрсницом светлости, и дишу, над падином, већ недохватне, магле Дунава. Све је тако чисто у благости јунског ваздуха, и опрано од сваке слутње.
Рано је, јутро долази од Скадарлије и, још даље од недогледног Дунава, са свих страна мали парк у облику троугла опкољавају аутомобили у суманутој журби, из аутобуса број 27 и 28 излазе
Била је шеста година деветнаестог века, новембарска ноћ је, у свом пролажењу, простирала црни лед, од Саве и од Дунава налетали су ветрови, сударали се над тврђаВом и засипали, све, скочањеним, ситним снегом, иза београдских зидина Турци
простране Васине и још пространијег трга над којим се, у великом небу, окупљају све укрштене светлости и од Саве и од Дунава, и од Калемегдана, његова је улица ту, код трга, некако и сужена и смушена, без неба, сва у сенци великих зграда и у
Лети, откако је подигнуто ново насеље на старом Дорћолу, до врха Вишњићеве више не допире мирис Дунава али се и даље, повремено, окупљају сени малих трговаца са некадашње Јованове пијаце.
О томе како су побијени сагласности нема. Причало се да су им одсецали главе код саме Небојше, на обали Дунава и да је Рига, штитећи своје другове, убио неке стражаре; причало се, такође, да су их стрељали на данашњем Ратном
међу високе зграде новог насеља на старом Дорћолу, зграде што заклањају, први пут после многих векова, поглед на воде Дунава. Кнегиња се, узбрдицом, враћа у свој Конак а песник се, низбрдицом, спушта ка Дунаву.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ој Славонче танани! Банаћане лагани! Ој Бачвани, здраво, здраво, Ко ј' у песми већи ђаво! и ви други дуж Дунава, и ви други где је Драва, и сви други, тамо, амо, Амо да се поиграмо! Хватите се кола тога, од вишњег је оно Бога! ....
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Мислио сам, подићи ће и однети и мене и амбар и цело Сланце, и бацити нас тамо негде преко Дунава, на аустријску страну.
Застали смо на самом врху Лаудановога шанца. Иза нас пружала се сјајно сребрнаста трака Дунава, који се нагло губио у бујном зеленилу ада.
гостију што редовно празником долазе на чашу пива и ћевапчиће, а умеју загаламити тако да све хучи тамо с оне стране Дунава.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
ГОДИНЕ 126 ПРВА ПЕСМА СРЕЋЕ 128 ПО ГРОБОВИМА 131 СПОМЕНИК 133 ЗВОНА НА ЈУТРЕЊЕ 135 СА КУМАНОВА 138 УЗДАХ СА ДУНАВА 141 КРВАВИ ДАНИ 143 ИСПОД ЗВЕЗДЕ СРЕЋЕ 144 СА КРИНОМ У РУЦИ 146 ПРОСТО ИМЕ 148 ЦВЕТОВИ СЛАВЕ 150 ШТАПОВИ И
И док ватра смрти испред сваког зија По мени се миље необично расу, Јер осетих да сам то ожаљен и ја.” УЗДАХ СА ДУНАВА — ЗА ДЕЧИЈА УСТА — На Калемегдану, поред старог града, Где Београд грле и Дунав и Сава, Једно Српче гледа земље наших
Што судбина крије буктињу слободе? Велико пролеће кад ће да се јави? С Дунава и Дрине, Тимока, Вардара, Кад ће у бој поћи наше моћне чете, Да униште једном име господара, Који као тиран гуши земље
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
су се сматрали браћом Срба у Србији, који су се налазили само на неколико пушкомета даље од Идвора, на јужној страни Дунава. Ведрих дана из Идвора се јасно може видети Авала, планина у близини Београда.
из Старе Србије, да се са тридесет и пет хиљада одабраних српских породица пресели на аустријску територију северно од Дунава и Саве и да тамо постану њени браниоци.
века наш народ је под врховним заповедништвом принца Евгенија Савојског помогао да се Турци протерају преко Дунава.
На поселима у Идвору слушао многе приче о сјају цареве палате на врху брега Будима и о чудима висећег моста преко Дунава који је спајао Будим и Пешту. Читаве легенде су биле испредане у Идвору о овим дивним стварима.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
без подразумевана два стиха из Пандуровићеве песме о Београду: „Откада те нисам видео, мој Граде, / Над ставама мирним Дунава и Саве“. Треба имати у виду да се и код Попе као код Пандуровића говори о Београду, само што је Попа то прикрио.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
И, у њему, звезду”. 237 Када се, међутим, главни јунак сасвим пробуди и изађе из кућерка на обали Дунава, где је провео последњу ноћ с госпожом Дафином, плави круг и звезда нестају из његовог погледа: „Иза обора, над
улаз у Аранђелову кућу у Земуну, кроз који ће проћи госпожа Дафина при усељењу, и други пут кад су из студеног Дунава извукли готово онесвеслог Аранђела и унели га у Дафинину одају „кроз јаук и плач и лепршање голубова”.
Исакович је после буђења усео свог коња и, прокасавши кроз запомагање и лелек жена, брзо је између шибља избио наномак Дунава.
у односу на конфигурацију предела, као и угао под којим је његово око гледало - могла учинити да се пред њим обале Дунава канда разјапе: једна је високо издигнута, „под небом”, а друга је доле, „у дубини”.
страшном раном што му се протезала од гркљана до десног рамена, зар није узалуд, месецима, лежао непомичан, над утоком Дунава, лебдећи између живота и смрти, у оку са жутом светлошћу разливене воде, песка и врхова јабланова?
394 Други је из последње главе, три дана пре повратка у безимену насеобину поред Дунава: „Из боја, при преласку Рајне, сећао се само насукања чамаца; из битке код Цаберна, само једне улице.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Скићу по печалби од мора до мора и далеко преко Дунава, носећи у мекој тугованки носталгију за родним кршем као нико из нашега племена.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Исак ће, прерушен као дервиш, обићи робље по турским тамнинама; Радак ће обезбедити Хаџи-Проданово бекство преко Дунава; а Вук ће остати у шуми.] ТРЕЋА СЦЕНА [Стана се зариче Сулејман-паши да ће му довести Спасенију.
РАДАК: Онај из воде лепо извади, Те га исполцем чисто испљускај! ЈАЊА: Ал’ је утопљен! Сасвим утопљен!... На дну Дунава! И песак га је већ заронио!... Ако си икад богу веровô, Веруј ми, Раде, да је утопљен. (Клекне пред њиме.
ЈАЊА (иза бине): Извуци коноп! Сад га за оно дрво окачи, Како га не би ветар предао Валима мутним бесног Дунава!... Ала је страшна ноћ!... Сад, Раде, сад!... Опреми весла!... Даске намештај, Како ће људи згодно седети.
Само ћут’, да не опази овај погани Цинцарин, што ли је... Те се сад врзем око Дунава, кад узморам... знаш!... Пст!, неко као да долази!... ВУК (иза бине виче): Овамоте! Хеј!... Овамо се види ватра!
Све хуји. РАДАК: Ветар је, веруј! Све већма хуји, гору љуљајућ, Спушта се доле на дно Дунава, Те песком мути страшне валове Што се у бесу своме распињу, О тврдо стење теме лупајућ.
Ено Дунава! Он их на ону страну салдуми; — Тај Главаш ми се овде попео!... (Показује на теме.) Ал’ признат морам да нисам смео
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Ја се сећам једног цвета. Ја се сећам једног цвета, Који сам ти онда дао, — Баш бејасмо код Дунава — Ти задрхта, — цветак пао. Наводи се још окренô, Кô да вели: С богом, роде!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
верни Гди је често свјашчеников збор; Слушах Сербов језик, весма складну, Слатку мекост буквам Славов дат, Дунава пих воду бистру, хладну, Ал’ не могох јадан отњуд спат: Јер не видих возљубљене лице, Подражности несравними Шар,
— — — — — — — — — — 1841. Јован Ст. Поповић СПОМЕН ПУТОВАЊА по дољним пределима Дунава Промено света, шта је обичније, чешће од тебе! Непостојанство судбе, шта је од тебе брже!
За сачувати милитарска места, да се болест далше не распростре, покрај Границе свуда постављен је кордон. От Дунава по верху карловачкога грунта до Бродске регименте жестоке страже постављене су, сто фати стража от страже, на свакој 4
Ту имаш пространу Бачку, која ти све за живот доноси; тамо преко Дунава убави Срем, који ти шилер и нектар, малвасију и шљивовицу даје; пред тобом Петроварадин, капија Сремска, сремски
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
в., и други крајеви јужно од Саве и Дунава. С њима долазе до изражаја сасвим нове појаве: народна, патријархална култура, колективно стваралаштво, усмена поезија.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
витешко коло ходи, Љубав братска тебе зове, Своме дому да те води: Да слобода нових дана Из братскога сине збора Од Дунава и Балкана До Јадранског сињег мора!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
На десној обали Дунава, позлаћеног отсјајем залазећег сунца, уздиже се, из сочних зелених ливада, лако пошумљени брежуљак, а на њему стоје
Рана и блага септембарска ноћ се спустила, а на обема обалама Дунава трепере безбројне светиљке Будима и Пеште. Као какав фантом гледа ме та двоимена варош из таме, и буди у мени безброј
Од самог Дунава види се, због беспрекидног подизања нових грађевина, сваке године све ужа и ужа пруга, али се зато друга обала његова
Она се неће ускоро озидати, јер је то плавни терен Дунава. Сада, у рану јесен, потсећа тај крај, са својим џбуњем и травом, пресушеном од сунца, на американску савану, а
Удисао сам га пуним грудима и окрепио се њиме. Наслоњен на ограду шеталишта, дуго сам посматрао мирни ток Саве и Дунава, и почео да са поуздањем размишљам о проблему календарске реформе.
Ова је највише страдала, њу оправљам и крпим при свакој својој посети. Иза куће, па до самог Дунава, пружа се, некад лепо уређен, а сада запуштен парк и врт, који није више ни једно ни друго.
1830 године у Даљу трговачку радњу мануфактурне робе, из које је снабдевао сву околину, па и бачка села, с оне стране Дунава. Та радња, наслеђена од његовог сина, увећана филијалом за гвожђарију постојала је преко седамдесет година.
Ево, видите, овде поред самог Дунава повукао сам жутим канапом један део његове путање; остатак морате надопунити у мислима, а то није тешко: Сама планета
Ми, деца, употребљавали смо је само за пресвлачионицу да са њеног сплава или са њеног крова скочимо у таласе Дунава. За ручак се седало око један.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
у уста, кад су се Турци били с Каравласима; други казују да му се у таквоме боју заглибио Шарац у некакој бари код дунава и да су ондје обојица пропали; у крајини Неготинској приповиједа се да је то било у једној бари ондје близу Неготина
Године 1555. хајдуци који су живели на левој обали дунава прешли су реку и у близини Београда потукли 150 јаничара. При крају XВИ века хајдуци су — заједно са устаницима које
подвига, али жењени циљ нису постигли: народ је морао да се сели са потученом аустријском војском преко Саве и дунава и Србија је скоро пуста морала да дочека почетак XВИИИ века.
браћа погодише, очевину своју под'јелише: Дмитар узе земљу Каравлашку, Каравлашку и Карабогданску, и сав Банат до воде Дунава; Богдан узе Сријем, земљу равну, Сријем земљу и равно Посавље, и Србију до Ужица града; Дмитар узе доњи крај од
Оно, јолдаш, по нас добро није“. Па од јада сви седам дахија начинише од стакла тепсију, заграбише воде из Дунава, на Небојшу кулу изнесоше, наврх куле вргоше тепсију, у тепсију зв’језде поваташе, да гледају небеске прилике, што ће
По доњим крајевима Србије (око Саве и око Дунава) већ су рјеђе гусле по кућама, но опет мислим да би се у сваком селу (особито с лијеве стране Мораве) по једне могле
зашто се јуначке пјесме по Сријему и по Бачкој и по Банату горе пјевају него по Србији, а и по Србији око Саве и око Дунава горе него даље унутра, особито к Босни и к Ерцеговини.
Варошица је 1832. године исељена на десну обалу Дунава и прозвана Доњи Милановац.“ 9 Љутица Богдан је историјски неодређена личност (по некима, рођак деспота Оливера, који
— снегови Шокци — најстарији садашњи становници Војводине (Барање, Бачке и мање Баната), нарочито груписани поред дунава (сремски и славонски католици) шпаг — џеп шпотовати се — ругати се штити (штијем) — читати штогоди — штогод
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
И ја сам добио папрене шибе — хукну Стриц и показа дланове. — Ево, по- гледај. — А због чега је тебе? — Због Дунава, ђаво га однио и Дунав!
Ево и мене у твоју дружину, а баће их још, све по избор јунаци. — Збиља? — Па да. Због самог Дунава биће их најмање пет, а кад тек узмеш историју — иха! — на самом Косову изгинуће четвртина разреда.
Сутрадан је и Стриц, као што смо већ чули, добио батине због ријеке Дунава и одмах одјурио у Прокин гај, до Тепсије, да се нађе с другом.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Млад левента, а стар простац и просјак. Што је муха проћу медведа, што ли је литра воде проћу Дунава и свих великих вода? Силом се кано раци натрашке вучемо. Ни слуге међу се [не] зактевају друга лежака.