Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Усукане су, као дрвени конопци, врбе које су кошави на путу! Кошава дува Дунаву уз нос, и његове му таласе, његову пену, заједно с његовим рибама, баца у лице! Шамара га рибљим реповима!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
” Сад пишемо Миленку, да он пише Јови Протићу у који ће нас дан дочекати у Раму на Дунаву. Дође уречени дан за полазак, и дође и чамац са три возара.
не знам или онај први или други дан возили смо се у захожденију сунца близу краја, док ето из куће човек сиђе поближе Дунаву, запита чији је чамац. Возар одговори: „Наш је̓. Он кад нас добро -разгледа повика: „Гони чамац крају”.
” — Возе наши возари побрзо, и угледамо Живковића на Дунаву и сустигнемо — јербо његови не возе. Кад близу будемо, поздравимо једни друге срећним путем.
” ,,Шта, побратиме јадан, зар Дунав и онаки глас има?” — „Није, није — вели — већ се оно гуске лепршају по Дунаву, и сад ћеш видити где се беле.” Јошт неколико пођемо, а оно се нешто указа бело по води: „Ено, побратиме, гусака!
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Житарска трговина, то је добра трговина. Не једанпут је сневао како му грдне болозанке житом напуњене по Дунаву плове; но на јави је увек штетовао, јер није имао новаца у храну да уложи.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Њега је вест о ултиматуму, доле у његовом ђачком стану на Дунаву, прекинула баш у оном тренутку, кад је завршавао своје топло и лепо писмо вереници, шаљући јој на хиљаде пољубаца,
што су долазили са свих страна, стаде неиздржљиво мучити Јуришића, те се он нагло окрете и упути своме стану на Дунаву.
чујмо!...“ Онда он потрча, па се клизао, посртао, претурао, опет се подизао и трчао. И све тако до онога стана на Дунаву. Тада јурну унутра, журно заседе за сто и онако смрзлих прстију, модар, испијен, искривљен, побеснео стаде писати.
Х. На писаћем столу, у соби Јуришићевог стана на Дунаву, полиција, сутра дан, нашла је овај његов рукопис: „Опет ме спопао страх, црн, злослут и безуман, и све предње
Црњански, Милош - Сеобе 2
Кућа тог Трандафила, изнад Ракосавлевичеве, била је исто тако на падини према Дунаву, недалеко расцијанске цркве. Видела се надалеко, међу липама, које су те године биле рано процвале.
је, сад, међутим, чуо само тишину, јутарњу, у којој су кокоти певали, из тих рупа, где су биле куће, низ брдо, према Дунаву. Кокоти су певали Сунцу које се иза будимских брда помаљало.
Они су се, на коњу, пели на спратове у Варадину, а скакали, у седлу, са понтона на Дунаву, у воду. Било је чудо, да је све стигло живо. Од пиштоља хусара у тим сватовима одјекивали су сокаци.
Три пута су кола пројурила кроз Неоплатенсу, као да их је Нечастиви терао, док су једва задржана, на Дунаву. Павле је имао само толико времена да зарије чизму у гвожђа, на боку, и да пусти ајгире да се истутње.
Али је то било па прошло. Кад су поштанска кола, која су возила и Павла, задржана, код контумаца на Дунаву, на тргу Св. Стефана, њих је чекао преглед војени у сумрачју.
А сви се селе у Росију. Ови, овде, у Бечу, налазе се, затворени, у лазарету, на Дунаву. Ствар је врло непријатна. Капетан треба да упозна тај свет и да дозна, ко их је кренуо, шта је намера владике
био са његовим рођаком, корнетом Зиминским, у Енгелбирти, а други са поменутом Чрногорком, коју је био у лазарету на Дунаву видео.
А шта би хтео? Стојећи на понтонском мосту, Исакович се био загледао у Сунце, то јест одбесак Сунца, који је на Дунаву још буктао и питао се, шта хоће и зашто је дошао. Бајевич га је био, намргођен, оставио.
Тај постарији рибар на Дунаву знао је пут, добро, а био је ћутљив и намештао Исаковича, у кола, као лутку. Ништа није питао.
Са ње су, као гроздови, висили велики фењери. Видик се, иза те куће, спуштао, према Дунаву, у даљини, у подножја брда, где је река, као да је већ у месечини, треперила.
сад, ваљда, шири, доле, не само по Токају, откуд је био кренуо, него и по околини и крововима Беча, где је био, и по Дунаву, који није заборављао.
Нити је више говорио о Дунаву, или Црној Бари, или Церу, нити помињао Сервију, њено небо, њене шуме, шљивике, па ни рођака, Исака Исаковича, кога је
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
као дућанџије и механџије, нарочито двојицу, од којих један има радњу у Тргу Жиу под Карпатима, а други у Ђурђеву на Дунаву. Први је Мавровац а други је Мијак из Галичника.
Такви су рељеф и геолошки састав Бачке до линије повучене од Сенте (на Тиси) према Баји (на дунаву). Северно од ове линије се јављају песковите дуне обично поређане у правцу северозапад—југоисток.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
Већ из самих наслова сазнам да сам извршио самоубиство дављењем у Дунаву и прочитам пуно детаља о своме самоубиству. Најпре сам се смејао, а затим ми паде на памет: Гле, па ово би могао бити
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Но треба и коње куповати. То је лако, све то може добити на Дунаву, код биртије оца. Како је Пера научен био на ту биртију, не може се дуго уздржати, а да онамо не оде.
Пред вече кишовито време, хладан ветар на Дунаву, ни пред дућаном нема никог. Шета се по дућану, кад ето Пере са још два лађарска коњушара. Из очију им добро не гледа.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Коњ се тресао под њим, као под буретом. Прскајући блатом дрвеће, траву и псе око себе, нагнао је коња низбрдо, ка Дунаву. Измаче лелеку и дреци и прокаса кроз влагу дрвећа и грања.
Венчао их је, успут, у Броду, журећи послом, у кући једног свога пријатеља, Грка. Слао их је после, о свом трошку, по Дунаву, тамо‑амо, као и своје џелепе.
у чекању кир Аранђела, који беше отишао, преко, у Београд, да преда Турцима коње, са којима се беше малне удавио у Дунаву.
и Ковина, својим лађама и својим џелепима, журећи, пловећи и ноћу, ћутљив, говорећи једва коју реч, али га на горњем Дунаву, у Бечу и Будиму, где је имао великих наслага израђених кожа и опрема за коње, узалуд очекиваху то лето, до у позну
Последњи пут је, помисли, и доста је, а у Русији биће му свакако боље! Доста му је тог мотања на Рајни, тог вијања по Дунаву, тих туча по Италији, крајње је било време да увиди да му полковнички чин никад дати неће! Да тргује, није се родио!
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Траже се да дођу на поноћни бал код Небојше куле, мртви или живи, и заиграју валцер »На лепом плавом Дунаву« с вилењацима, вештицама, духовима и давним дављеницима. Траже се.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
преко на обалу, Па зачесмо ону дивну шалу, Час скакасмо скока јуначкога, Час трчасмо што поднела нога, Час Дунаву до на дно ронисмо И у шаци песка износисмо.
Зашт' вас нема поред себе вође? Зашто амо у туђину дође? Оно место на Дунаву силном, Са ономе горицом умилном, — Оно, брате, беше место за те: Живот твој кâ извори његови, Тек потекли, па
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
ПУСТОШ ПОД НЕПОЈАМНИМ ПОЈМОВНИКОМ БЕОГРАДСКОГ НЕБА Кафана „Марина“ налази се, идући с падине Дорћола према Дунаву, у врху десне стране речног рукавца, увученог у копно око стотинак и широког око тридесетак метара.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Затим се ближи дан поласка на бојиште и батаљон приређује банкет, у кафани, код моста на Дунаву, на који позивају и касирку. Битке су јако крваве у Италији и зна се да се многи међу нама неће вратити.
Батаљон, дакле, кроз три дана одлази у Италију без мене. Ја стојим пред кафаном, код моста на Дунаву, и посматрам како младе жене трче за својим мужевима и деца плачу.
Мало може да троши и на храну. Међутим, свако вече је у позоришту. Јесен је лепа и топла, и ми се купамо у Дунаву, у Крицендорфу.
А пошто су и бродови стали на Дунаву, идем у Иланчу преко Темишвара, где моја мати има, на гробљу, поред гроба млађег Радичевића, гроб своје ћерчице, која
Француска штампа то зна, и, што је горе, каже. Чувајте се, чекају вас на Дунаву немила изненађења. Досадно је и одвратно наше праскање. Не презирите их, али се угледајте на Чехе.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Такав је један покушај учињен крајем прошлога века у Сави и Дунаву, у које је бачено неколико хиљада комада одраслих јегуља.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Нас носи судбе мала, трошна љуска. ОДБЛЕСЦИ У Дунаву се стари град огледа: Опале куле, црна градска платна; У њима прошлост изумире блêда Што к’о сан чили, отмена и
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Заринглаш се трипут, па опет ниси сигурна! Да није било света и милиције, сад би вам ја пливала негде у Дунаву, силована и задављена! (Излази) ЦМИЉА: Како ћу ја ноћас по мраку сама до Репишта?
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
прати на свим путевима, док га у недрима жуљи кеса дуката а чопори свиња и џелепи говеда протињу се између врзина ка Дунаву. „Да подмладиш Симку.“ Очи су му се смејале. Сигурно сам поцрвенео.
Бежите Ви, млади ветрови, јер јесте мала ова земљица и јединој реци коју има. И та река од туге жури да погине у дунаву. Што се осврћеш? Кад само ноге имаш да можеш, бежи од старог крова, где и ветрови поломише ребра.
Монах Гаврил научио га писмену и рачунању. Аћим је, гонећи чопоре свиња полуранки, почео да гази шуме ка Београду и Дунаву, прогрушане шуме, жуте и рујаве, тихе и с ветром, кад кисну и звони роса. Па онда: шума, месец и једна птица.
Два дана су остали у разговору и постали пријатељи. Идуће јесени он није гонио свиње по шумама ка дунаву и Пешти. Почео је новине и књиге да чита, држи говоре сељацима, грди чиновнике, псује министре, виче и тражи правду и
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
поправили су градске капије које су остале неразорене а, уместо бедема, подигли палисад који је, баш на падини према Дунаву, изгледао нарочито висок.
Кад је после Балканских избио Први светски рат, Позоришном је улицом, према Душановој и Дунаву, пролазила српска војска, спремна за напад и за одбрану. Иста је војска (да ли иста?
Дуго стоји на углу своје и Улице Седмог јула: аутомобили лете низ падину, ка Дунаву, у колонама, преко коловоза од црног сунца, а Господар Јеврем и његов коњ посматрају како се трговци, који су у
Поповић Ага“, у току свакога дана падне највише светлости, јер је баш ту оно место на којем, на целој падини према Дунаву, има највише неба. Зато је светлост ту густа и у таквим наносима да је ни кошава, кад витла, не разнесе одмах.
а преподнева трају, наизглед иста као ово, а столећа одмичу, наизглед свако различито, а нека се прашина ваља према Дунаву, који се види и друкчије, и боље и више него сад, неразумљив, тром и стар.
Расветљен у себи, Сима је гледао зеленило башта на падини, пре ма Дунаву: извирују чардаци турских кућа и, ту близу, кров Доситејеве Велике школе, издигнут над раскрсницом светлости, и дишу,
) Чим је Сима убијен, и Нишлија је тешко рањен; умро је за неколико сати. На падинама и према Дунаву и према Сави, пукле су старе мржње.
угао и из жабље перспективе посматра аутомобиле који се баш са тог места, са врха Зерека, сјурују низ падину према Дунаву. Ту, где Улица Седмог јула пресеца Улицу Змаја од Ноћаја, одувек лебди нека стара тама.
несталих доба што се понекад ускомеша у његовој улици која, упоредна са Доситејевом, од Васине води према Душановој, Дунаву и небу над банатским равницама.
Као и некада, Чукур-чесма је и сада средиште овог краја на падини према Дунаву. Истина, вода више не истиче, ни чесме више нема, али посетиоци које више нико не може да примети долазе готово
септембра те године када је старац Доситеј, својом беседом, отворио Велику школу тамо, на падини према Дунаву. Примицало се подне каснога лета, Доситеј је говорио а одасвуд се, из безличног неба, отварао бездан блеска што се,
бајалице и са судбином о којој се зна само то да је била трагична, Рига од Фере је у Београду добио, на падини према Дунаву, стрму улицу, увек влажну од сенке и од помало омекле прошлости.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Кад хоће да се мало одмори од својих редовних дужности, проводи са својим рибарима дане, ноћи, па и недеље на Дунаву, у риболову великог стила. Вода је, тако рећи, његов елеменат. - И сада, замислите, тај човек не уме да плива!
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
причања о мом животу од онога дана када сам се опростио са оцем и мајком, пре пет година, и укрцао на пароброд на Дунаву.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Рецимо, Попа се као у стародревним летописима обраћа „Великом господину Дунаву“, али је у молби коју му упућује садржан наш данашњи не само ужасан него и реалан страх: и донеси нам, вели му песник,
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
само оку (виде се, али се не чују): „Прскајући блатом дрвеће, траву и псе око себе, нагнао је коња низбрдо, ка Дунаву. Измаче лелеку и дреци и прокаса кроз влагу дрвећа и грања.
На почетку четврте главе Аранђелу се на Дунаву, недалеко од његове плаво-жуте куће у Земуну, преврће чун. Догађај очигледно служи и за мотивисање доста необичног
Таква је већина сцена где се описује Дафинина веза с Аранђелом, од часа када је ступила у његову плаво-жуту кућу на Дунаву, па док не издахне на крају осме главе. Сенке овде тако проткивају текст, тако су у њему распоређене, тј.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Има ли тога грофа, барона, Има ли тога владике, проте? На Крстов-даи се водица свети, Свештенство радо Дунаву ходи, Није му тешко, јербо се сети, Кечиго, да си и ти у води.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
слави, Разбери само све српске хероје, Ах’ тко ће брати све цвеће по трави Од којег венце глас народа поје На Дунаву, Тимоку, Сави, Драви, Тко створит сласти нектарскога пића, Тко л’ стићи славу Милош’ Обилића?
експанзије XИX века; тако смо Осек звали Франкфуртом на Драви (Матица ИИИ, 1868, 114), Земун — српском Венецијом на Дунаву (Матица ИИИ, 1868, 209), Сремске Карловце — српским Хајделбергом (Д. Ј.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Ја Вас дакле позивам, драга пријатељице, да вечерас, чим сунце зађе, дођете у мој парк на Дунаву да чујете моје најновије предавање. ...Како се радујем што сте дошли!
Ту на небу сјаје и огледа се у Дунаву једна јасна звезда; њена светлост је беличаста и мирна. То је Јупитер. Он обилази око Сунца много широм путањом но што
њихових путања у онај међусобни положај у којем се оне баш данас налазе; при томе сам стазу која води од павиљона ка Дунаву одабрао за ону праву која спаја еквинокцијалне тачке.
Морали бисмо оставити мој врт, поћи овим путем што води у винограде, попети се на онај брежуљак, спустити се оданде ка Дунаву, пребродити ту реку, па проћи кроз целу Мађарску, прегазити Словачку и Немачку, пребродити Балтијско море, проћи
Остали део доподна проведен је у башти или на Дунаву. Ту је, непосредно испод врта; везана ланцем за обалу, пливала на свом сплаву наша купаоница; са две своје кабине и
Рибе, уловљене у Дунаву, долазиле су, непосредно оданде, право на ватру. Најтеже је било са пијаћом водом: бунарска није ваљала, а дунавска
Пред вече вожња колима у поља и винограде или чамцем по Дунаву. После вечере игранка, концерат или позоришна претстава у павиљону, све у режији пуковниковог сина Јована, каснијег
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
казује имена животиња на сликама, ода понеку тајну Господинову у вези са излетом у околину, или и подаље, бродом по Дунаву.
Дунав као да кува, вода му жута. Сав свет је на Дунаву и у води. У четврти разред, од девојчица, дошле су само три другарице и Господинова сестричина.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
у катане Марко, како соко међу голубове: што погуби сабљом окованом, што погази Шарцем од мејдана, што подави у тихом дунаву.
земљу равну, Сријем земљу и равно Посавље, и Србију до Ужица града; Дмитар узе доњи крај од града и Небојшу, на Дунаву кулу; Богдан узе горњи крај од града и Ружицу цркву насред града.
милостив кад га заклињу богом. Поречка крајина је „крај у Србији, тако назван по острву и граду Поречу, на доњем Дунаву (крајински округ). Варошица је 1832. године исељена на десну обалу Дунава и прозвана Доњи Милановац.
“ — каже Вук — „доље у Србију. Како се из нахије пожешке и ужичке изиђе к југу, и данас људи ову сјеверну страну, к Дунаву, зову Моравом“. Завршни стихови: „Ђе се мука код главе нагнала, па та мука глави не помогла, и ту муку опалила муња!
— више: Никада те веће брати неће веће (свеза) — већ већил — повереник, заступник, пуномоћник Видин — град на Дунаву (у Бугарској) видован — онај који све види и зна видовит — онај који види и зна више и боље него други Видојевица —
између Липљана и Урошевца голијемно — големо головран — гавран Голубан — стајаће име за слугу Голубац — град на Дунаву, у северној Србији господар — власник, госа, газда. „У Србији до 1804.
грохотом грохотом — гласно Гроцка — варошица на дунаву, ниже Београда Грчић Манојло — Манојло Кантакузин, братанац деспотице Јерине (а постоји и мишљење да је то цар
— место за које се у песмама везује Ковачина Рамо (више босанских села носи ово име) Ковин — варош у Банату, на Дунаву према Смедереву (паљена и рушена за време Турака) коврдин — некакав мач (постоји мишљење да је ова реч направљена
“ нашарати књигу — написати писмо небог — убог, јадан Небојша — кула на Дунаву у доњем београдском граду невера — издајство, превара: Па ја не смем невере чинити господару Невесиње — варош у
Турака у XВИИ веку ризница — одаја у којој се чува новац, одело, оружје рисовина — крзно од риса Ритопек — село на Дунаву, у околини Београда ричи — речи ришњански — из Рисна ришћанлук — хришћански свет роб — „Турци су досад”, — каже