Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Јесам, дуовниче. — Јеси ли истресâ тапиће и прашину отра? — Јесам, дуовниче. — Да ниси доватâ карте на тавулину или орлође?
— Јесам, дуовниче. — Јеси ли истресâ тапиће и прашину отра? — Јесам, дуовниче. — Да ниси доватâ карте на тавулину или орлође? — Боже сачувај, дуовниче! — Таа-ко.
— Јесам, дуовниче. — Да ниси доватâ карте на тавулину или орлође? — Боже сачувај, дуовниче! — Таа-ко. Свакога боговетнога јутра Наћвар би изређао сва та питања, а Бакоња увијек једнако одговараше.
У исти мах Тетка се упути к вратима, вичући: — Оди Пивалица, оди! — Ваљен Исус, дуовниче! — рече, управо векну тај Пивалица ушавши.
Бјеше му име Стојан. Сви се веома зачудише, јер Стојан бјеше одметнуо и побољима око три стопе. — Шта учини, дуовниче, ако бога знаш — рече Стојан смијући се преко воље. — Ти кô из шале добаци, а вјере ми, ти би далеко пребацио.