Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Доћи ће време да из мишје рупе промолиш нос, оњушиш месо и супу, да на клупу попењеш гладно дупе, а дупе с клупе сагнаш у мишју рупу.
Доћи ће време да из мишје рупе промолиш нос, оњушиш месо и супу, да на клупу попењеш гладно дупе, а дупе с клупе сагнаш у мишју рупу.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
По наглости с којом ме је оптуживао било ми је јасно да је он умешао прсте у нестанак зечева. Узмите тако неко дупе које се стално чује и биће вам јасно да је набијено ђубретом од врха до дна.
— ухватио сам је за руку. — Ја мислим да неће! — Погрешно мислиш: Он је једно цинкарошко дупе. Хеј, Суљо! — окренула се клинцу. — Је ли да си се ти и родио зато да би могао да циикариш?
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
А знате ли о чему се радило у том филму? Е, сад ћете да паднете на дупе! О нама. Мислим, о Микију, Бурзи, Костици и мени, и о томе како годинама одвајамо ћошак од седам до десет.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ЦМИЉА: Нисам ја мала! ИКОНИЈА: Ако су га и пустили, неће дуго! Што дикла — навикла, брзо ће он опе дупе на киблу! По затворима тринес месеци годишње! ЦМИЉА: Штета, тако згодан, а така пропалица!
— фотеље, кревети, тенкови, војне трупе, кад боље погледаш, све су то мишје рупе! Само да нам се не види репато дупе! ИКОНИЈА: Израдио те швалер, па ти сада не ваља цео свет! Не може све ни по твојој вољи!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Дадара ће тада, уместо свеколике захвалности, награда и похвала, добити ногу у дупе. А она ће то да уради само да би спасила свог вољеног црнорисца. Она ће то свакако да учини. Нема сумње.
Не трпите стиснутих зуба ударце судбине, буните се, проклињите, дајте одушка боловима своје напаћене дупе. Нико вам није потребан, ни црква, ни бољари, ни краљ. Ми смо вам дали пример: обесили смо једног грешног црнорисца.
Трећи поменуше Јелену. Имала је времена, рекоше, да обрлати свога маторог мужа. Увалила му је дупе у крило, провртела се на његовим увелим јајцима, потурила му воћкицу, драшкала га длачицама по отомбољеној лабушини,
и који, никуд не журећи и не хотећи ништа, баш ништа, пољубивши себе у праведно око, у праведну њушкицу и у праведно дупе, подмирени до последњег жмарца, пуштају да их понесу крила, лака и бестелесна нека крила кроз дубине неба и
сјебало те сад тежак и гломазан грмиш за момчићем, мрзиш га што му ништа није тешко, него трчи, из обести све ногом у дупе ударајући, док ти, слотија, за њим стењеш, зубима шкргућеш, уједаш се за губицу, псујеш и кунеш.