Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
„Одисеју“, „Божанствену комедију“, „Библију“, „Рат и мир“, Алберта Камија или књигу неког буџе коме желе да се увуку у дупингер, али нико, баш нико, човече, не би понео кримиће — једину врсту литературе погодну за утуцавање времена на једном
на воду, туку пендрецима; како им се уваљују у крило онакви масни, прљави и, уопште, никакви, како им показују голи дупингер, како се ватају, како два мушкарца уваљују један другом језик, како се свлаче и покушавају да раде оно пред свима...
обично, матори подиже само стражњи део тела, учтивије речено „оно место где се леђа престају пристојно звати“, то јест дупингер шта ту да ескивирам праву реч! — Сада доста! — смилује се најзад маман. — Од данас прелазимо на јабуке!