Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Наједаред умукну. Чује се неки жубор. Време настало. Господар Софра нареди да сваки узме пушку у руке, једноцевку (дуплонке још онда није било), па једног намести остраг у један ћошак, а другог у други ћошак, а он ће близу врата; у десној