Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
А и шта ће друго него снег, ја одавно не чекам да одозго крило зашушти, да ме голуб обасја и обрадује. У свакој дупљи излего се снег, сва огњишта је погасио снег, кључ и катанац: снег, Повлен, Маљен, Сувобор, све побелело, у кревету
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Мој отац, очију избачених из дупљи и критично црвен, долазио ми је у сусрет. - И ти се ниси обесио? - било је све што ми је рекао кад смо се срели.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Иначе се звао: »господин Мојсило«. Било му је око 45 година. Живео је усамљен, као сова у дупљи; никоме није ишао, нити је кога примао. Шетњу је много волео; шетао се много ван вароши, и то вечито сâм.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Но номофилакса спопаде неописив бес. Лице му постаде плаво-црвено, а очи му мал’ не искочише из дупљи. „Смешљиви филозоф!“, развика се он. „Будала - ништа друго!
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
свитак (1958—1971) ЋЕЛЕ-КУЛА ЋЕЛЕ-КУЛА Кула смрти На чеоним костима се пресијава Страховито памћење Из очних дупљи Гледа до на крај света Црна видовитост Између крезубих вилица Заглавила се Голема последња псовка Око смрти зазидане