Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Још од ране зоре смо за дурбинима и осматрамо. Путеви су опустели, поља замрла... — Море, много одступисмо. Видите колику територију дадосмо без борбе
На нови положај стигли смо око три часа после подне. Осматрамо одмах дурбинима. Пред собом видимо ћувике, мирна села осенчена јесењим сунцем, густе забране и напуштена пола.
Батерија се заустави на једној отвореној пољани, са које се видела цела падина Дрена. Осматрамо дурбинима... Команданти се љуте. Ми пуцамо више зарад морала. Засипамо целу падину, не би ли га случајно нашли.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Планине су разривене саобраћајницама, лагумима, дубоким заклонима. Дурбинима, видимо јасно линију ровова, али тамо се не примећује никакав покрет, као да су људи у земљи покопани.
А гребени планински, обасјани зрацима, изгледали су као насмејани... Као да се проломи ваздух. Пришли смо дурбинима. Стотинама сурих лоптица окитило је врхове Доброг Поља. Пристизале су нове.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Па им се не свиди једно место, и онда се помере на друго. А њихови артиљеријски официри прегледају дурбинима терен и примају секторе које ће гађати... И наши прости редови знали су да ће нас напасти. Ама сигурно.
А они нису ни слутили шта их чека. Осматрамо дурбинима... Ретко се ко видео. Уочисмо једну путањицу и, пратећи њено вијугање, угледасмо и једну групу војника.
— Чим шта приметите, отворите одмах ватру! Дурбинима претресамо шуму. Као да је пуста. А међутим, пушке наново запрашташе.