Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Лепа Фема не зна јошт пољубац што је, Већ уз харфу псалме Давидове поје. У усти јој дурма о светињи слово, Срце за чистоту умрети готово, — Пак ће опет, веруј, овог лета бити Да ће се и она дати намолити.
Богослов, јуриста у тим и оседи, Нема кад, сиромах, на нас да погледи. Ономе по небу дурма памет ходи, Овај у процесу цео живот проводи. Дакле, која полза, раде смо ми знати, Што ћемо се с људма такима венчати?
Дакле, која полза, раде смо ми знати, Што ћемо се с људма такима венчати? Дурма пишу, дурма неке мапе гледу, Цели дан на једној столици проведу, Пре зоре устају, у по ноћи лежу, Свлачили се нису, у
Дакле, која полза, раде смо ми знати, Што ћемо се с људма такима венчати? Дурма пишу, дурма неке мапе гледу, Цели дан на једној столици проведу, Пре зоре устају, у по ноћи лежу, Свлачили се нису, у постељу бежу.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
НАШЕ МИСЛИ Наше мисли нигде с миром не стоје, све дурма прхају и лете, кано мале птице. Тко би то дао нашем смишљивању таква крила ка голубиња, да полете на добро и ту
ако би се како варао и ласкао, ил' му чим да би претио и уговарао се, не хајао ли, — оно се повраћа те повраћа, те дурма те тишти, при и суди те што си то упословао; на мисли износи ти прави суд.
Узе распитивати га натраг откуд му је та жива вода (жива вода у писму та се зове, којано дурма извире, те отиче а не стоји у локви).
Ето, с таквим мојим послом стигосмо и до Јерусалима чинећи ми грех дурма. Јоште и горе тога, није ми доста било у корабу што сам чинила, него и после, пешице од мора путујући, намере друге
« А луди дурма унутра врве; једни излазе, други пак улазе. Дигох се опет с онога ми места, примешах се с људма, пођох тамо слободно и
« Ето, тако Воинос комендов световаше грађане. И дурма метеризе и пресоке за бранике готовљаше и лагуме, учећи где и како вала се бити.
КЊИЗИ Којино руде и мајдане копају тако сматрају и послују докле год находе и мало златне жице, не остаљају, него дурма раскопавају у добину и траже има ли јоште што догод до једне мрве све не поваде, и тако се већ махну, те другу пак
Стрмо гледи, на сокак извирује, по улица разгледа, прошећује се дурма и расматра не би ли му где која милојка на очи изашла да се обвесели.
црковна тела, не једносвидну и ћудовитој животињи народној много разлика нарава и беседе прешаране со томе прикнађати дурма неодступно ваља.
Није злочест коњ ни стигнути ни утећи. Ко оскудно сеје пшеницу, оскудно ће и пожњети. Око 1740. Каде дурма откуд капље водена капља, она и тврди камен пробуши. Чије није било, чије ли неће бити...
Добар житак и бољи напредак. Лекар кад вида болестника, позлеђену рану не може све дурма слатким мелемом завијати. Да изиђе оно дело Од вас на видело Што је души заодело.
Да изиђе оно дело Од вас на видело Што је души заодело. Наша реч и памет у нама је, ал не стоји, него дурма свуда ходи, скита се доле и горе са својим знањем, а не иначе.