Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
На сву ту причу камарат се рогушио као дурновито парипче, а онда би се одједном разгалио и загрохотао: — Ама, Радоје, ко те створи тако добра и незлобива, то ми не
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
и других брига осим школе: почешће иде у срез, свакога дана обиђе судницу, а кад се врне кући на одмор, она га сачека дурновито, прекорно. — Тако... скоро ћеш и заборавити да имаш кућу, да те овде неко чека и брине се о теби.