Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Али тек што се врата притворише, а моја се мати исправи у кревету. За њом се диже и сестра. Као каки дуси! Мати брзо али пажљиво уста и пође вратима за њом приста и сеша. — Остани код деце!
Црњански, Милош - Сеобе 2
из те кућерине, али хоће, да му каже, да тамо не станују људи, и њихове сународнице, већ кобиле ждребне, и ајгири. Дуси нечисти, нечастиви. Нека је ништа не пита. А нека ништа Петру не говори, да не буде зло, још веће зло.
био крив Беч, ни Божич, нити му је била крива Божичка, него они, сами, себи, Серби, и бивши Серби, сународници, зли дуси.
Међутим, и на том преноћишту, нашли су га били неки зли дуси. Уочи поласка, Исакович усни и један други сан, који га је сасвим дотукао. Сањао је жену на самрти.
Они су, овде, у Кијеву, били, као неки дуси из гроба, прешли Русима. Аустријски император, Фердинанд, ословљавао је главешине тих армија, као хришћане, пречасне,
Где је год крочио, тражили су да се удовац жени! Вијали су га, да се откине од мртве жене, као неки зли дуси. А могао је Божичку, и невенчану, довести, у Кијев.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
увијек будан јер се вјерује да се породиља за седам ноћи од порођаја мора чувати, иначе би дјетету вјештице или зли дуси могли наудити.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
ПОСЛЕ ПОГРЕБА Сахранио сам љубав дубоко у земљу, де дуси и вампири свој конак узимљу. Прилетеше зефири, целиваше је сви, зефири и лепири — ал' она мирно спи.
И саслуша л' нас тако Господ Бог, понестаће из раја јавора, потесаће га дуси на гусле, за тили часак српски биће рај! Ал' какве смо на земљи срећице, отеће нам још и тај завичај.
Па ни камен му мâ не спречује, чак на дно пакла продире му јек, разбирају га дуси пламена. Ал' онај горе, тај га не чује; већ отвара Филишћанима свес', чује га млади аскалонски кнез те збори лепој
камо ли људе, звездама ћемо померит' путе, сунцима засут' сељенске студе, да у све куте зоре заруде, да од милине дуси полуде, Ѕанта Мариа делла Ѕалуте.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Жар-крилима дуси бију о планинску мистерију: просипају диљем дола живог жара троја кола. Од сијања широм горе божји кути зажуборе.
Свирају с прага дуси вратари: чивилук урла, дере мараме. Загрми кревет, пукну тренице. Размахне светац гвозден-вилама: запрште собом
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
живина с живином, у њ ратује народ са народом, у њ ратује човјек са човјеком, у њ ратују дневи са ноћима, у њ ратују дуси с небесима. Т'јело стење под силом душевном, колеба се душа у тијелу.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
старим Све среће моје и мртва живота, Искачу сêни и пламичци модри, Указују се живот и страхота; И гледају ме дуси неки бодри У ноћи сумње, за коју не марим, Давнашње жуди и поспали снови, У трулеж трошни претворени давно.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Над Бечом, годишња доба су се смењивала и мењали су се дуси ветрова а он то није опажао: припреме за устанак су се ближиле крају и све је изгледало савршено спроведено.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Можда то дуси земљи говоре? Ил' земља куне своје покоре? Ил' небо можда даље путује, Да моју клетву више не чује; Па звезде плачу,
Лежах к'о мртав... А затим, лагано, С још два чувара, уђосмо у кола. И тад к'о дуси јурити узесмо, Преко мостова, брда, и долина, У дивљем трку... И пред вече бесмо Под кршним Ртњем, сликом исполина.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
који све прониче, - у опширно светилиште бића, ђе с' рађају сунца и мирови, ђе вјенчано биће с зачатијем, ђе се дуси бесмртношћу крсте.
Мрачни владац ада неситога и заточник из раја прогнани да су могли, бесамртни дуси, твога плана постић величество, ада име би вјечно остало ништожношћу нијемом засуто, смрт би на гроб његов
Истина је, сви бесмртни дуси да свободе права уживају, свашто раде што је њима драго по лакоме и светом правилу.“ „Свјетилниче, правдом
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Око свог обраслог са невеном гроба, Око славе вије с’ дух му свако доба. Равне коцке дуси ту с његовим брује; Венце славе њине све земске олује Нигда спирит неће, нигда кадре бити, И подлуни дуси свеже ће
коцке дуси ту с његовим брује; Венце славе њине све земске олује Нигда спирит неће, нигда кадре бити, И подлуни дуси свеже ће им вити Док последње траје на небеси звезде, Дух не пада нигда у прошлости безде!...
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
О, зашто, дуси, црном руком вашом На старом крсту позлатисте слова! XXВИИИ О, јадни моји кринови и лале, Спустите главе, треба
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Можда то дуси земљи говоре? Ил’ земља куне своје покоре? Ил’ небо, можда, даље путује, Да моју клетву више не чује?
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
, главица бела лука и прстен, »да се дете сачува од урока, и да му не прилазе вештице и други зли дуси« (Караџић, 4, 118). Стакло са вином, које се прво донесе као понуда породиљи, закити се п. (СЕЗ, 14, 115).
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
О, светле све небесне силе, сиђите доле, те са мном се сузно процвелите! Ако сте и бесмртни дуси саздати племенити, да како сам за спасово богонарођење од врла лепог к мени гласоноше навикла, тако и од вас саде неки