Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
доста познато, зато се не бојим да ме ко овде не прими за каква жестока предикатора који хоће да је човек сав и само дух. Не, то нити је потреба, нити је пак могуће док смо с телом заједно.
се и од свакога благопотребнаја узимајући, сав прекрасни божји свет пун је меда и млека, нектара и амвросије”. Дух Свети, благи и истини свуда преизобилно излијава знаке вечне мудрости, промисла и благоустројенија за добра срца и
Није дакле нимало довољно што неки хоће: „То је дух свети за добро нашао и установио; многа су се Евангелију сасвим противна мудрованија на ови начин увела.
Запита старац: „Ко је то?” Оно му отвешта: „Ја сам Соломонов дух, и дошао сам те питати како живиш?“ „Ево,”— рече старац — „како си ме ти научио, совјетујући ме да се од мрава научим
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Онај тихи, мирни, домаћи дух што се дојако беше ућуткао у њему, поче се борити... Али Станко стеже срце. Угуши те мисли и труђаше се да сасвим
Почетак овога века истурио је дивове какви живе само у причама... Ти су људи чуда чинили. Снага, дух, окретност, и то беше све снажно и бујно.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Беше у порфири, Сав покривен златом и пурпурном свилом: Изгледа дух страсни Диоклецијана Над драгим се морем далматинским шири, У сунчано вече једног Царског Дана.
ЛИРИКА 1943 ЧОВЕК ГОВОРИ БОГУ Знам да си скривен у морима сјања. Али те стигне дух који те слути; Небо и земља не могу те чути, А у нама је твој глас од постања.
Ако ли нисмо, каква туга за нас, Ако ли јесмо, каква беда за те. Мој дух човеков откуд је и шта је? Твој део или противност од тебе — Јер треће нема!
Све су очи засењене Тихог мрења том лепотом; И свака ствар што се крене, Зажуди да умре потом. Вај, зна само дух човека И за живот и за мрења: Две обале усхићења, Које плоди иста река.
Мој се дух божјег вина напије, Срце се светој речи отвори, А бдим пред страшном бравом капије, Као пред градом где су злотвори.
Али у патњи вечних промена, Свемоћни! дух мој сада напије За првим јутром тим без помена, За чистим прагом прве капије.
Тако, као одјек у самотну гору, Вратиће се путем који мени води, Твој дух, сав окупан у вечној слободи — Као црна птица у сунчаном мору.
Нису те гласници огласили мени, Нити чух кораке твоје из далека; И не знам кад беше већ минута нека Кад се мој дух напи твоје светле сени.
Прве празне стазе кроз рогоз и влати. Ова чар чекања празних и без мéне! Некад беху у час месечевог сјања Само дух и очи тобом испуњене — А сад те је пуна сва ноћ очајања.
Моје срце држи прстима од леда, И мој дух напаја кајањем без мере; Мој поглед у небо да очајно гледа, Да мрзим без снаге и љубим без вере.
Дао си ми очи да ти видим дело, И слух сав твог гласа да напојен буде; Но да целог века одричем те смело, Примих дух мудраца, детета и луде.
— Свуд зија Твој понор и злочин; свуд су твоји пути Бесмисла и страха; саму, узвишену Над свачим, дух људски само тебе слути: Мајку која рађа и светлост и сену.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
За снажан дух велик ударац! Како да се под њим не сруши! Рогозић се тек сад бацио на читање, а брзо схвата и памти.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
А они људи, чију јасноћу духа ја обожавам можда то и не заслужују, јер куцкасти дух и то није ништа. Нека, дакле, Христић ради како зна, његова је ствар и он има своју лопту на трупини.
Е па на крају крајева нов човек и неће бити онај неустрашиви победилац зла и неправде, тај ипак позитиван и практичан дух што позива на „дело“ доле Нов човек биће онај спокојни, узвишени, тихи човек поносит боловима.
Африка
У сваком случају колико је смешан онда напор белих да уведу у хришћански дух црне! Ја по цео дан гледам одозго ова два мала црнчета, голишава, толико лепа, умилна и весела.
Да ли је то умор, старење, које је избрисало све оно ново у шта се формирао мој дух, или је то непротив атавистичко буђење нових елементарних сила расе, додавање нових сила које ниште све што је било
Ево звезда по земљи, отелотворених, огромних, меких, врелих, пуних задаха. Ми им видимо још само очи, које су дух неба и простора. Њима су осветљене планине. Јужни Крст косо је пободен изнад шуме.
укрућеност, иако због озледа, несвесно ми је наметала мисао да долази од неке тешке болести која лагано уништава његов дух. Ни најбољом вољом нисам се могао отарасити извесне грозе од њега.
и легенде о том поразу још увек узбуђују тамне народе не само у Африци већ и по свим острвима, и америчким плантажама. Дух Сумангуруа влада над саванама, ракама, кајманима и ноћима.
Оне су ломиле његово тело и његов дух, а он је остајао и наказан и ужасан, али трајан. Прогнан од породице, он носи једну непојмљиву жудњу: подићи кућу
Тај фетиш наређује да се иде жени да би се од ње имала деца која ће унети нове снаге у заједнички дух. Као идење жени, тај фетиш наређује и људождерство којим се апсорбује дух жртве и тиме јача општи дух.
Као идење жени, тај фетиш наређује и људождерство којим се апсорбује дух жртве и тиме јача општи дух. Један новорођени члан племена, или један поједини члан другог племена исто значе за
Као идење жени, тај фетиш наређује и људождерство којим се апсорбује дух жртве и тиме јача општи дух. Један новорођени члан племена, или један поједини члан другог племена исто значе за јачање племенског духа.
Он се жени да би имао деце. Деца, ако су мушка, представљају дух племена, и раде сама у полу од раног детињства; а ако су женска доносе богатство приликом продаје.
„Психолошком бојом,“ сазнањем да се у тим пределима збива непрестано мистерија живота и раса, једва разумљивих за мој дух.
Толико једна неиспуњена жудња огорчи, умори и испразни одједном сав дух, толико учини све друге жудње безвредносним. Ево ме опет између два огромна монументална зида Салеа.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Ех, славно Греција! Једно зрно како си нађи од твога дух, тећи ето памет. Душо Јуцо, оћи да си сви Грку радуи за твој род. ЈУЦА (у поласку, за себе): да вас ђаво носи!
МИШИЋ: Забога, за њега да дате вашу господичну кћер?! ЈАЊА: Зашто не, господин нотариус, човек кој има трговашко дух у себе! МИШИЋ: Добро, забога, али онако стар. ЈАЊА: Што му фали, не иди у кафана.
ПОЗОРИЈЕ З. ЈАЊА (вуче ПЕТРА за уво), ЈУЦА ЈАЊА: Овамо, какадемоне, овамо, нечисто дух, род сос фуриа! Ко-ј диро сирћету? ПЕТАР: Та шта ме вучете за уво, нисам скот!
“ Ево, сад је боље. ЈАЊА: Јошт ми се посмејана, проклето нечисто демон! Оћи да ми секира. Нечисто дух, знајш да ти сад исечим у моја фурија! ЈУЦА: Али, забога, докле ћете га држати да вам толику штету прави?!
ЈАЊА: Право кажиш, душо Јуцо! Да отерам угурсуз што ми прави штета. Чуиш, неваљало дух, ниси виши мои слугу! ПЕТАР: А? ЈАЊА: Дјавол ти изио, нећиш више да ми бациш жеравица у моју срцу!
ПЕТАР: Добро, одби ми од плаће. ЈАЊА: Дјаволско дух, преко плаћа! Како ћиш да ми платиш? ПЕТАР: Господару, ја те служим верно, ево има једанаест година, па сад да сам ти
Црњански, Милош - Сеобе 2
Зна добро и наоружање. Зна и дух, који овде, у славонским, пограничним гарнизонима, влада. То је опасно. Акта суђења има да се пошаљу Ратном већу у
И кад је просто брбљање, молитва никад није узалуд. Како нас свети апостол Павао, његов имењак, уверава: дух Божији у нашим молитвама и тада, и у таквим молитвама, моли се за нас неисказаним јецајима!
А није могао да заспи, ни кад се осушио, и легао. Прво је ходао горе‑доле по соби, као дух, затим је мрмљао, разговарао са собом, избезумљено, а затим је и на Ђурђа викао, иако никог у соби није било, а његов
Он је, и међу официре, у касарни, увео нешто ново. А називао је то – сталешки дух: Есприт де цорпс! Није, дакле, живот сербски био бесмислен, него њихове смрти.
Теодосије - ЖИТИЈА
Јасно је, дакле, да Дух дише где хоће и на кога хоће. И тако са свима павши ничице, поклони му се, говорећи: — Бог молитвама вашим
да је Син раван Оцу и сабеспочетан и савечан, и да је пре векова од њега рођен и једносуштан, и све учаше да Дух Свети од Оца исходи, и да је једносуштан и једнопрестолан Оцу и Сину, и да се слави и да му се клања.
И тако у страшном стењању задоби невидљиву срчану рану, и те ноћи напрасно испусти дух. А они ратници који су од њега били сабрани, видевши његову брзу погибију молитвом светога, обузети великим страхом,
Христа, и заповедивши им да га покајањем обраћају ка Богу, говораше им: — „Пазите на себе и на све стадо, у коме вас Дух Свети постави за надзорнике, то јест епископе, да пасете цркву Господа Бога, коју стече својом крвљу“, знајући да ћемо
Јер када зли дух који је давио Саула бежаше од Саула Давидовим свирањем у свиралу и ударањем у гусле, колико ће це више устрашити и
и тако речени Симон монах, држан у рукама светог архиепископа, слатко веселећи се и Бога благодарећи, у руке његове дух свој предаде.
где се Владика Христос Бог, не знајући греха, телом кпцти од слуге Јована, хотећи омити наше грехе, где је виђен и Дух Свети како силази на њега у виду голубијем, а уједно и глас од Бога Оца, који га сведочи: „Ово је син мој вазљубљени о
Пазите, дакле, на себе и на све стадо у коме вас Дух Свети постави епископима да пасете цркву Господа Бога, коју стече својом крвљу“.
све раздаде, и спремивши се за лак одлазак од свега, хваљаше Бога што је испунио његову молбу, и што хоће да прими дух његов у туђим странама.
владико свети, у велику бригу; него боље, пошто си ми учинио милост, и сам отиДИ у своју ћелију и пусти ме да у тишини дух свој Господу предам. Молитву и последњи целив у Господу један. другоме давши, патријарх оде у своју ћелију.
свете вере поче изговарати, Верујем у једнога Бога, као некада Давид певањем песама и свирањем у гусле, те зли дух што дављаше Саула од овог бежаше.
Крај маловременог и привидног живота на земљи остављајући, и позван у бесконачан ка Христу и блажен живот, хтеде да дух свој сам преда Господу.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Код сваког превлађује више или мање дух, страсти и предрасуде њихова доба, тако даје готово немогућно бити потпуно непристрасан.
Због тога су готово неограничени дух пожртвовања и самоодрицања: у току историје динарски су се људи жртвовали до исцрпљења целог народа.
У турско доба је задруга поред цркве била друштвена организација у којој се развијао национални дух остајући веран самом себи.
Осећајност и симпатије — Изгледа да се дух који живи у задрузи и уопште динарска међусобна помоћ могу објаснити емотивним карактером и врло живом склоношћу за
Иако су неки овде-онде духовно заваљени, нису духовно троми, није им дух замагљен и немају оне неодређености и нејасности која се често види нпр. код Немаца.
год.) и од увођења већег пореза на земљиште. Подузетни дух је ојачао. Рудници, које је дотада само држава експлоатисала, привукли су многе приватне људе и стране капитале,
Али то није наш циљ. За нас је довољно констатовати да се у народној маси развио разумнији дух. Сељак је успео да све више господари својим дивљим демократским инстинктима.
— Порекло становништва. — Психичке особине. — Утицај Војне границе. — Нови национални дух. Од особитог је интереса одмах после црногорских племена проучити групу становништва у Лици, добро познате Личане.
врло назадни менталитет не поклапа чак ни са менталитетом осталих аустроугарских области у којима је стално владао дух полицијске државе. Осим тога су, уза сву „царску милост“, остали у крајњој беди.
Међу Личанима исељеним у Америку видно се истакао Никола Тесла, научник велике вредности. Али нов дух није још продро у личанске масе, нарочито у католичке.
овде изнети само резултате неких проматрања и не могу тачно утврдити, уколико су динарски мухамеданци усвојили прави дух Корана.
Из ових се разматрања види да динарски мухамеданци немају миран, чврст и одређен дух. Њихов је дух у ствари дух неуравнотежен. Нови развитак.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Када тргује и путује, онда опет жели кући и планира какву ће велику гостиону И кавану начинити. Непостојан дух. — Знаш, Софро, шта би’ ти рекао? — Шта? — Хајд’ с чим год да шлекулирамо. Шта ће ти та бакалница?
Има једног сина, славног „фишкала”, па онда унуке. Та два човека још поткрепљују дух господара Софре: Кречар добротом и искреношћу, а Чамча својим електричним духом буди успаване живце Софриног живота.
Био је смешан, чудоредан, али мисли и њихов замашај показали су да је његов дух за велика предузећа. Штета! XИВ Шамика, кад је отпутовао, није ни сâм знао куда ће најпре.
Брат је гледа како је обучена, јежи му се кожа. Јуца му изгледа као с неба какав дух у женском облику. Једва може да послови.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
(У Раковици, код Београда, верује се да је вештица она жена која је разрока и која има реп.¹⁴⁰) Ђаволски дух вештице, који у сну из ње изиђе, претвори се у лептира, кокошку или ћурку.
За задругу је, пре свега, карактеристичах дух заједништва којим је прожет целокупни живот задруге; он је у свему: у једном огњишту на коме се сви греју, у
и најјача динарска, ратничка традиција, а емпиријски подаци показују да уколико је у једној култури снажнији борбени дух, утолико је и чешће и суровије телесно кажњавање.
Колективно обављање извесних сеоских послова (нпр. плашћење, берба итд.) развија код деце дух солидарности, узајамног помагања и спремности на сарадњу.
Овде се то може учинити само у виду једне скице. Још је Вук добро запазио у којој мери наше игре изражавају дух ратничке културе. „Игре су у Црној Гори највише тјелесно вежбање, нпр.
се, тако рећи од колевке, управо певањем ових славних јуначких песама усађује у душу приврженост отаџбини и развија дух борбености.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
удаљен и од мора и од брда, без реке, без прошлости и будућности, без ичега сем вековне досаде, која је затровала дух многих поколења.
Најзад, кад су већ помислили да путовању нема краја, а дух и удове им обузела отупелост, Ружина кућа искрсава с једином претходном опоменом, с лавежом паса, сасвим изненада иза
Једне вечери, лајао је чак за опкладу на месечину, што изазва право одушевљење мештана. Отровни провинцијски дух, против којег се читавог живота борио поезијом, разједао је лагано својом киселином његов племенити занос.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Та већ бјеше толико познао прилике у Црној Гори и толико ушао у дух црногорски, да тако питање није могао поставити! — Владици то не може бити криво — рече сухо Крцун.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
најранија и најдубља духовна искуства: без предавања млађима те би умотворине изгубиле нешто од смисла свог постојања. Дух племена управо се у детињству завештава будућности.
Испада, дакле, да нешто може бити занимљиво, лепо, откривалачко, свеже, а да у Литературу ипак не спада: дух којим је прожето не циља високо. Чини се да је искључено да писац криминалних романа напише уметнички значајно дело.
”14 Најзад, при процењивању дечје књижевности, уз поштовање њене посебности, ваља, увек, имати на уму дух целине, општа мерила књижевне уметности: текстови без стила, духа и имагинативне снаге не могу се прихватити само зато
Над дечјом песмом вазда лебди тај неухватљиви дух живог и стварног читаоца, па није чудо што се, у настојању да се он задовољи, уместо до једноставности лако стиже до
Модерни дух се оштро окренуо против романтичарских илузија и расположења. Сентименталност, заноси и дубоке сете, велике страсти,
Кад би зец прешао на католичанство, можда би према њему имао више милости. Надахњујући, добри дух зеца препознао сам и на једној гравири из XВИ века; њу сам, крајем седамдесетих, замотрио у старом излогу париске Руе
радник, песник полетан и говорљив, Змај је умео природно и лако да саобраћа са читаоцем: особина на коју модерни дух гледа са подозрењем, али с којом, изгледа почиње опредељивање за дечју поезију.
Ова успаванка као да је ишапутана крај заједничке колевке свих наших детињстава: дух народне песме, пре него што је згаснуо, надахнуо је, својим милозвучјем, првог дечјег песника.
(Свети Раде Лоповски) Давна узбуђења, која испуњавају дух ванвременим миљем, и пагански осећај сласти живљења, главна су изворишта Ћопићевог лиризма.
Модерни дух игре са речима и стварима Лукићу је у суштини стран, а кад га опонаша, проналази прилично јевтине ефекте: Паде жути
ДОКОЛИЦЕ ДУШАНА РАДОВИЋА Име Душана Радовића (1922—1984) постало је синоним за дух новине, за инвенцију и прегалаштво, како у данашњој дечјој поезији, тако и у неким другим књижевним међупросторима у
дечјих листова и часописа, аутор радијских и телевизијских емисија за децу и одрасле, пословођа и подстрекивач, дух жив и оригиналан, Радовић је свим тим пословима прилазио озбиљно, што је за наше прилике неуобичајено.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
СВИ: Живили! ЛЕПРШИЋ: Дух Ајдук Вељка, Милоша Поцерца и Цинцар Јанка нек обузме прси достојни потомака па ће се слава српска опет обновити.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
МАРКОВИЋ АДАМОВ 253 КОСТА ТРИФКОВИЋ 255 КОСТА РУВАРАЦ 257 ИВ РЕАЛИЗАМ 259 КУЛТУРНЕ И КЊИЖЕВНЕ ПРИЛИКЕ 260 НОВИ ДУХ И »НОВА НАУКА« 261 ЉУБЕН КАРАВЕЛОВ И СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ 263 РУСКА КЊИЖЕВНОСТ 266 ГЛАВНЕ ИДЕЈЕ СЕДАМДЕСЕТИХ
Многострук, обилан и плодан дух, он се са успехом огледа на неколико поља и задовољава многобројне и разнородне духовне потребе српског друштва оног
Сам Обрадовић је изрично казао тај велики утицај који су реформе Јосифа ИИ учиниле на његов дух и на цео његов књижевни и просветни рад међу Србима. На неколико дана пред смрт писао је он: »...
Али, с друге стране, то је ведар дух, трезвена природа, и под утицајем књига и размишљања његов дух ће бити све критичнији и његов рационализам све
Али, с друге стране, то је ведар дух, трезвена природа, и под утицајем књига и размишљања његов дух ће бити све критичнији и његов рационализам све снажнији.
И та врло складна мешавина старинске нежности и осетљивости, а с друге стране ведар и крепак дух, јака вера у »богодану свободу ума«, чине Доситеја Обрадовића једном од најсрећнијих и најуједначенијих природа.
су несавесност, грабљивост и самовољу архијереја, калуђера и свештеника, код којих је још владао балкански грчки дух, тражили да се духовни сталежи у својој власти ограниче и утерају у границе морала и хришћанске врлине, да народ врши
Али чим је грађански елеменат ојачао и када се световни дух почео ширити, када су се почели јављати писци световњаци, стало се тражити да се народни језик уведе у књижевност.
Византијски дух и руска теологија губе земљишта код Срба, и српски народ улази у културну заједницу западних европских народа.
био идеалист, ма колико цео његов рад изгледао одблесак европске идеологије XВИИИ века, ипак је он скроз позитиван дух и његове идеје имају солидну реалну подлогу и чисто практичан смер.
Снажније и потпуније но ико он представља рационалистички и критички дух у српској књижевности, просветитељску филозофију XВИИИ века уопште, аустријски јозефинизам напосе.
актуалности, али су ипак остале толико у снази да у српскоме друштву у Угарској одржавају световни антитеократски дух, који најзад тријумфује у наше дане.
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
Блажена мајка која ТЕ родила, Света сиса која ТЕ дојила! Минерва је, богиња мудрости, Просветила ТВОЈ дух од младости; Темис с ТОБОМ на престолу седи, Из ТВОЈИ(Х) уста Астреја беседи, Која по земљи давно с ТОБОМ ходи.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
СВЕТОЗАРУ МИЛЕТИЋУ (при погребу, на венцу, 1901) Дух му се давно у небо отео, нашим се славно споменом одео. Одусто јадну тамницу уску: грудве нек падну на духову љуску.
двориште тамно, само тек уз опали прикућак као да се миче нешто бело; помислим да је неспокојни дух покојна каква гласа што се у Матици породи некад, предлажућ да се пустош оправи, па блуди сад, очекујући плод.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ДОКТОР: То показују и моје књиге. ШАЉИВАЦ: Тако велики дух мого је имати сам Аристотелес. Да нећете ви бити какав потомак Аристотелев? ДОКТОР: То није, јербо сам ја Србин.
ШАЉИВАЦ: Сад вас разумем. Тако, дакле, ви ћете доказати да је дух Аристотелев ушо најпре у змију, из змије у лисицу, из лисице у лафа, из лафа у камилу, из камиле у коња, из коња у вас.
ШАЉИВАЦ: Колико је то велика несрећа, толико је с друге стране срећа. ДОКТОР: Како? ШАЉИВАЦ: Ви сте казали да је дух из коња прешо у вас.
Живот је као вино, које се из силе и водени честица састоји. Сила је дух, дух је младост, младост живот, вода старост. МИЛОШ: А искуство? МАРКО: Искуство је стари пут за познатог путника.
Живот је као вино, које се из силе и водени честица састоји. Сила је дух, дух је младост, младост живот, вода старост. МИЛОШ: А искуство? МАРКО: Искуство је стари пут за познатог путника.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
силазе, силазе у риђим и мрким крдима у језеро, у оклевање Сопствене слике што боји се Са непознатом да споји се Ко дух и дах у певање О слатком страху виђеног Што невиђено враћа се, О страсти која плаћа се Грозницом непревазиђеног
који склизне Чујно, ко нападали снег, са грана, А можда помак пламена што лизне Ивицу листа јесењег платана, Ил можда дух залутао у собу Кроз закључана врата празног стана, Ил давно лето макну се у гробу — А можда је то била она Ана; И
Кад куцнеш, гласи се празнина, Онако како облик каже, Најчешће мукло. А дух вина С духом се уља тешко слаже. Руб полице је руб ризика: Јер пад би значио неповрат.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Али нећу одустати од трке. Само ћу је развлачити што дуже могу. Није важно прво место — важан је спортски дух! Лопта је округла, никад се не зна, срећа је промењива, победиће бољи, све је релативно, неко воли попа, а неко
његово дело, требало би у ту сврху балзамовати његов велики нокат са малог прста (ствар која је приковала мој поглед и дух) којим је друг Топ годинама разрезивао приспелу пошту, секао шницле, а у току краћег и срдачног разговора са мном
Бакута, наравски, није употребљива. Само би ме укопала да се нешто појави на родитељском састанку, као дух Хамлетова оца. Шта сада ради? По цео боговетни дан чита фељтоне о Карађорђевићима и Обреновићима.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Пење се деда до првог спрата, до адвоката. „Тестамент пиши — шапће ко дух — с ђаволом правим посао, ух, у петак летим у ваздух!
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Сећаш се, тата, како је поклонио барку на којој је његов Кампос ловио? — О, говорило се да Кампосов дух седи сваке ноћи у барци. Нико није смео да оде са њом ноћу.
што је вечито, та стална свежина постања, та присутност постања, а оно што га види, осећа, поздравља и потврђује, мој дух и ја сав, пролазно је; непрестано на самрти. Нема у мени никакве жалости за тим, никакве жалости али узбуђења: да.
Ноћ је безмерна. „Шта то чух, шта то чух! Слух, дух, крух... сух, плуг... пух, слух... њух, ...чух, њух, бух, трух, дух... сух, вух, клух, срух, дух, дух, слух... чух...
Ноћ је безмерна. „Шта то чух, шта то чух! Слух, дух, крух... сух, плуг... пух, слух... њух, ...чух, њух, бух, трух, дух... сух, вух, клух, срух, дух, дух, слух... чух... чух... бух, вух, дух, гух, ђух, зух, жух, кух, лух, мух, нух...
Слух, дух, крух... сух, плуг... пух, слух... њух, ...чух, њух, бух, трух, дух... сух, вух, клух, срух, дух, дух, слух... чух... чух... бух, вух, дух, гух, ђух, зух, жух, кух, лух, мух, нух...
Слух, дух, крух... сух, плуг... пух, слух... њух, ...чух, њух, бух, трух, дух... сух, вух, клух, срух, дух, дух, слух... чух... чух... бух, вух, дух, гух, ђух, зух, жух, кух, лух, мух, нух...
пух, слух... њух, ...чух, њух, бух, трух, дух... сух, вух, клух, срух, дух, дух, слух... чух... чух... бух, вух, дух, гух, ђух, зух, жух, кух, лух, мух, нух...
Ноћ је била безмерна. Кад је ноћ била безмерна? Требало би можда да идем да спавам. Уморан сам. Још мало. Чух, слух, дух! Колико је мозак глуп, глуп; луп, ступ, круп, ћуп, луп, луп, луп, руп, руп, руп; руп! Мора да је под сталном контролом.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
А чују ли дах Божији милиони, Дах што струји по далекој васиони? Дух га чује у шумору тавне ноћи, И мисао, што се рађа у самоћи.
Ах, каква срећа! Рад и труд, Што дух и разум крепе, Богатом руком шаљу свуд Награде своје лепе. И ново лето, нови год, Са трон а рујних ружа, Љубећи мирни
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
РАЗБОЈНИЦИМА 19 НОЋ 21 БОГУМИЛСКА ПЕСМА 23 СЛЕПИ КРАЉ У ИЗГНАНСТВУ 25 ПОВРАТАК ХОДОЧАСНИКА 27 ДУШАН ПРЕД ЦАРИГРАДОМ 29 ДУХ СЕ РУГА ЦАРИГРАДУ 31 ПАУНИ 33 ПОЗНА ХИЛАНДАРСКА МОЛИТВА 35 ГОВОР КНЕЖЕВ УОЧИ БИТКЕ 37 РАЗГОВОР НА БОЈНОМ ПОЉУ 39 КЋИ
на важном месту у Цариградском сенату смрти, залуд по царевини траже мој гроб и непотребно ми другу славу желе. ДУХ СЕ РУГА ЦАРИГРАДУ Неки пут се спустим сасвим ниско на глатке куполе — столице вихора — да чујем шта сад телоносци
се мота Жри и твори праведност ову и своју и ину У име Оца и за славу Сина ту сви стану избавни Дух светлошћу се бави мало изнад живота Постим. Гледам залив морски и његову кулу.
духу 1 Духа да спазим док ври и преображава твар Или кад гори над главама и умност му постаје кућа а тело згар Дува дух куд-хоће невидљив и тражи своју ствар 2 Да ли ће Дух још неког да изуми? Или само стоји поред арханђела с мачем?
кад гори над главама и умност му постаје кућа а тело згар Дува дух куд-хоће невидљив и тражи своју ствар 2 Да ли ће Дух још неког да изуми? Или само стоји поред арханђела с мачем? Кога ће на суду да брани? Да ли ће Ништог заобићи?
Или само стоји поред арханђела с мачем? Кога ће на суду да брани? Да ли ће Ништог заобићи? О, Дух ће помиловати људе своје, и заједно с њима на светлост изићи!
Да ли ће Ништог заобићи? О, Дух ће помиловати људе своје, и заједно с њима на светлост изићи! З Можда су измишљени Дух и Светост но измислилац је био Дух и Свет Можда не постоји ни једно ни друго али непостојање није никакво зло једино
З Можда су измишљени Дух и Светост но измислилац је био Дух и Свет Можда не постоји ни једно ни друго али непостојање није никакво зло једино треба да се зна чега и кога нема и
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
ГИНА (ужасно узбуђена): Ју, тако сам се препала! САРКА: Шта имаш да се препаднеш, нисам ја покојников дух. А одакле ти, бога ти? ГИНА: Отуда... била мало...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Истрага не помаже. Рат као рат. И точкови су нестајали. Само украдена се ствар љубоморно чува, пошто један дух веје, а поступци су исти. И онда се проналазе нови путови, нове јединице, док једнога дана не закукаше и Шумадинци.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
који се, и сâм осветљен жарком руменом светлошћу, наднео над овим китњастим пространством, па га, као оно свемоћни дух, задише својом величанственом бескрајном вечношћу...
Обоје осећаху како им се дух отреса овог свакодневног ситничарства, па тежи некуд даље и више, тамо у недоглед, оној бескрајној вечној истини...
А шта оно необично светло игра у кукурузу ?... Је ли то изгубљена љубав, или је какав дух са онога света дошао да гледа њено страдање, пропаст?... Ево га ближе... још ближе... Гојко!!...
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
СОФИЈА: Зато твој Хамлет мирише на Алексу Жунића! ВАСИЛИЈЕ: Ваљда не мислиш да дух покојног данскога краља треба да тражим и по ужичким пијацама? За мене позориште престаје на рампи!
Готово је са алкохолом! За вјеки вјеков! ГИНА: За вјеки вјеков, до прве прилике! БЛАГОЈЕ: Дух си ми држала зачепљен у оној флаши! ГИНА: А онда дошла глумица, вила Равијојла, и флашу отчепила!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Тад се роди један који вам тело жалио истом жалошћу невесело као дух, он га диже у прах медан, провидан, јутарњи, што без трага цело небо рађа језом чистом.
И, тако, без речи, дух ће мој све туђе смрти да залечи. И, тако, без трага, расуће ми рука жива тела мојих драга. Јер љубав ће моја
И, неизмерно слабе, све те трешње, што се вуку са мном, по свету, са земљаним лелеком. И, тако, без таме, дух мој са мрачним воћкама покрива ме. И, тако, без имена, са истом жалошћу милујем брда невиђена.
Остају противности које се не могу прећи иронично. Те се неће решити брзо. Положај, дух, наше поезије, после рата и, не могу а да не напишем, после Скерлића, сасвим је нов и измењен.
После се сусретох са трешњом, и, као у фрулу, свирах, у један поток плави. Дух ми је изгубио, тако, снагу. а тело се испунило неком ломношћу.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Цар не одговараше ништа. само дрхташе као у грозници. — Сад кажи сам, — настави старац — да ли би Дух Божји могао пребивати у храму који је подигнут на темељу заливеном сиротињском крвљу и сузама?
Ал каква оно утвара бледа Међ народ ступа? Народ се згледа: Ко је и шта је? Нико је не зна нити познаје. Ко дух, ко авет поноћних снова Ил из пророчких да је гробова: Брада се вије, прамење бело, Занесен поглед, дуго
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
да сврши какав свој посао, сваки који му је могао сметати сматрао је за своју дужност да му смета, јер сваком се дух узбуни чим га види, као да му сине кроз главу мисао: „Шта ми се ту правиш важан!...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
У овако тешким тренуцима требало му је да ма чим занима свој дух, управо да заварава себе сама, да не мисли о својој несрећи, и он је почео да мучи себе и да злоставља своје добро и
Наже се над новине светла и весела лица и, наједаред, као да неки невидљив дух дође те га премаза, промени се и постаде као мртвац.
Одмах у почетку морам објаснити читатељима, да је мој дух веома склон на размишљања, нарочито она, која се баве будућношћу човечанства.
Према томе није ни чудо што се мој дух, нашав овако подесно земљиште за своја вежбања, одмах дао на посао. Не знам колико је трајала ова благородна
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Читао Срета па задремао (јер се дух може уморити као и тело), а књига му испала из руку па пала или у кревет или под кревет.
И кад тако уморан легне у постељу, да одмори од дневног рада и напрезања уморно тело и уморан дух и да га спреми за сутрашњи нов рад и нове напоре, па кад размишља о успеху, а он с поносом и задовољством могаше рећи
— Јесу, сви су резервисти! — Нећу ја те! То је све Мићина сорта! Њих је убила касарна. Убила им дух! Ниједан нема моралне снаге у себи. Другог, другог кога! Знаш ли ти тако некога коме није идеал милитаризам?
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
О, чудна ноћ, о, чудан сат, Тајанствен, црн, и глух, У који као вити влат Мој болни дршће дух. Осетим каткад тајни лет Кроз ноћ, док ћути вир; Стресе се лист и стресе цвет, Па опет влада мир.
И ја осећам у тај сат, Тајанствен, црн, и глух, Док као нежни, вити влат Мој болни дршће дух, Да то у тами неки Бог Над светом који мре, Из болећива срца свог Пролива сузе те...
и пиште, бедни, покрај мене, И ропски клече пред скривеним створем, Врх писке, клетве, и вапаја њини̓ Летеће мирно дух мој у висини, Ко морска ласта над широким морем.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
ПАУК 229 ПОСЛЕДЊА ТЕЖЊА 231 БУДУЋИ ДИЈАЛОГ 232 ПЕСМЕ И БИСЕРНЕ ОЧИ Као дух јесени у шум лишћа свела, К’о туга у живот наших жеља тајних, У моју се душу нечујно уплела, На плими уздаха немих
Гле! очима им трепти роса немо... ЊЕН ОДЛАЗАК Оставила си дух прошлих времéна У одајама својим оног дана, Кад су те немо од твојих драцена, Ружа и снова однели из стана.
А говор душа и природне звуке Ја данас тешко могу да разумем. Вечна је сила везала ми руке И дух, и сâм се спасти већ не умем.
Ноћ! – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – К’о проблем жића ноћ се шири тија; И дух њен канда мразним зраком блуди; Обалом пустом нêмо се развија Поема смрти и љубави кобне; Ја видим њену слику како
Мутне очи изнемогло гледе У хоризонт празан и орон’о. Дух, са телом, материји клон’о. Мутне очи изнемогло гледе. Моју стару рану од живота.
Хигијена несећања вида Мој буновни сан и савест што ми Дух и тело немилосно ломи. Хигијена несећања вида. Гледам да се свега мање сећам, Да не жалим ни прошлост, ни себе, Да
Ал’ плавом ноћи, када душе траже Утеху у миру што с висина дође, — Дух слободе, поред оружане страже, Невидљиво твојим улицама прође; Одлази на старе бедеме, и стане Гледајући видик у
Док уморне душе, без среће и наде, У немирном сну се растају од света Срамоте и ропства, мој поносни Граде, Дух слободе твојим улицама шета.
И најмање пýта у својој смо роли, А најчешће одјек само туђе речи. О, кол’ко то тужно и трагично боли Када дух пред силом материје клечи!
нам треба бити одвећ јак, Имати своју веру и свој храм И храброст ићи кроз пустош и мрак; Лупати тело, рањавати дух Кроз низак, тесан и мемљиви трем; Немати утеху за насушни крух: Самоћа је увек бол дубок и нêм.
Када чедан осмех, моје дивно дете, На твоме умилном лицу затрепери, Као сјај у ноћи далеке планете, Мој се дух озари у нади и вери.
Снег... И бели мир. РОДНА ГРУДА На крају, ипак, дође један дан Кад човек не жели више да се бори, Кад му дух затражи какав виши плâн Живота, — дан тужан, и празан, и знан, Кад све бива једно, јер се све прегори.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Та гдје нам је памет, није ли им данас Бадњи дан!? Апостоли Христови, кад се дух свети излио на њих, не бјеху, можда, више зачуђени од контове дружине тога часа.
Да, он, злоковарни супостат Христов, он објесно и самовољно влада међу њима. Реци ми молим те, ко ако ли не зли дух може дићи брата на брата?
Ђакон једнако у страху, забобоњи: „Ја мњах е...“ „Ја знам што си мнио, синко! Истину си мислио, јер је зли дух у близини иако није узео видни облик па ти се предочио, као што си се бојао.
Простота се боји само онога што глибавим земним очима гледи, а душевне су јој слијепе. Зар ти, Иво, не видиш да зли дух точи мој народ, као што црв љешину точи? Зар не видиш да сам већ малаксао борећи се против њега...
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Ово и зато што су загонетке питалице усмерене на оштро опажање, пажњу, смишљеност, проницљивост и дух, — баш нарочито код детета.
Тако ми се не закаменило дијете у жени, теле у крави, јагње у овци, свако сјеме у башти и дух у костима! Тако ми се огњиште мојом крвљу не угасило! Тако ми се племе не затрло!
ВУКОДЛАК (ВАМПИР) Вукодлак се зове човјек у кога послије смрти 40 дана уђе некакав ђаволски дух, и оживи га (повампири се). Потом вукодлак излази ноћу из гроба и дави људе по кућама и пије крв њихову..
ВЈЕДОГОЊА Вједогоња је човјек из којега у сну изиђе дух (отприлике као из вјештице). Овакови духови по планини изваљују дрвета те се њима бију између себе, па који
(Јак као вједогоња). ВЈЕШТИЦА 1 Вјештица се зове жена која има у себи некакав ђаволски дух, који у сну из ње изиђе и створи се у лептира, у кокош или у ћурку, па лети по кућама и једе људе, а особито малу
весељак — бадњак нет — већ већил — заступник; саветник; достојанственик вједогоња [једогоња; здуха(ћ), стуха(ћ)] — дух који изиђе из човека слично као код вештице и с другим вједогоњама води облаке, чупа дрвеће из корена и туку се међу
влака — велико тешко дрво које се не може возити, но се вуче вран — гавран; а и уместо враг гробник — загробни дух, сличан вампиру гроница — свињска болест у ждрелу гусина — гусеница дава — тужба, жалба дађаволу — ниједно даиџа
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” Ово је била душа његова брата, а рука је била његова сјен. Мало по том поврне се дух у краља и пошто виђе што је и како је, поче се кајати од својијех гријехова, и до смрти своје кајао се и сиромасима
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
треба да сачувамо појање и ноћно бдење сећајући се речи која каже: „Бдите и молите се да не паднете у напаст, јер дух је бодар, а тело је немоћно.“ (Мт. 26, 41; Мк.
(Ис. 1, 19-20) А вама, синови моји љубљени мир вам буди од Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа и Дух Божији да почива на вама, крепећи и покривајући вас од свих видљивих и невидљивих непријатеља и водећи вас на пут
дан тога месеца, рече: „Чедо моје, донеси ми Пресвету Богородицу, јер такав имам завет, да пред њом испустим дух свој.
“ (Пс. 150, 2) И ово рекавши, одмах, пребожаствени дух свој испустивши, усну у Господу. А ја, павши на лице његово, плаках горко дуго часова, и уставши, благодарих Богу што
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
И за учинити да ови обичај остане вечан, рекли су да је тако дух свети чрез свете оце установио. Но, није ли нам слободно расудити, је ли могуће да дух свети другојаче чрез апостола
Но, није ли нам слободно расудити, је ли могуће да дух свети другојаче чрез апостола Павла учи и узакоњава, а другојаче чрез свете оце?
На ови начин дух би свети самом себи противречио, данас на један начин учећи, а сутра — на други, и не би му се могло ни у једној ни у
Што год дух свети једанпут узакони и установи, то мора во век’ века непоколебимо и свето остати. Људи честократ сами себи противоре
Људи честократ сами себи противорече и противузаконовљавају, јер су људи | подложни погрешкам; а дух божји, вечна истина, безгрешни и совршени, никад ни у чему нити може нити хоће себи противречити ни
Ово не велим ја, него сами дух свети из уста апостола Павла. „Немојте сваком духу веровати, но искушавајте је ли од бога” — учи нас исти они који је
о, свемогући боже, дајући, царе свету, по|дај им и дух Петра Великога! „Познајте дрво од плода његова, — говори свето јеванђелије — ,,неплодно дрво сече се и на ватру меће.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
О СЈАЈ СУ САМО ВРАТА КРАЈА Тај мук — да није звук без краја Што свуд сеже Па неки мир са криком веже Ил маглен дух са месом спаја? Тај крик — да није врх тишине Што се ко усов у нас руши Ил неки бат у нашој души Кад бол се вине?
Тај крик — да није врх тишине Што се ко усов у нас руши Ил неки бат у нашој души Кад бол се вине? О мисо рије Мој дух и као смрт ме гледа: Све то што бива — да сан није Заспалог нечег усред леда? Тај мрак — да није болест сјаја?
ЗАР САД БАШ Зар сад баш када поноћ превали И кад је мозак тром и уморан И када дуго нисмо певали Јер нам је дух одавно суморан Зар сад баш стати опет низати Реч по реч па их још и бирати И сам по себи болно гмизати И оној својој
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Двориште тамно, само тек Уз опали прикућак као да се миче Нешто бело; Помислим да је неспокојни дух Покојна каква гласа, Што се у Матици породи некад Предлажућ' да се пустош оправи; Па блуди сад, очекујући плод.
И у мутни данак, и у вече тавно, Дух савјести кад му с љутим бичем хита, Да он тебе, старче, изнемогла давно Из сна мутног буди и за прошлост пита? Ј.
и пиште, бедни, покрај мене, И ропски клече пред скривеним створем, Врх писке, клетве, и вапаја њини' Летеће мирно дух мој у висини, К'о морска ласта над широким морем! М.
Ал' каква оно утвара бледа Међ' народ ступа? Народ се згледа: Ко је и шта је? Нико је не зна, нити познаје. К'о дух, к'о авет поноћних снова, Ил' из пророчких да је гробова; Брада се вије, прамење бело, Занесен поглед, дуго
? Та песма није акт, и мис'о није слово. А дух тражи увек ново, И хоће да буде свој. Ритам ће кроз музику речи Пробити себи путе, И отићи у прави крај; У песми
Говорићу ти, како нема сласти Већих од сласти стварања - све беде Не могу да је смање. Па ћу каз'ти Како је дух божанствен у тој снази, И да му тело тек достојно служи, Плодно и само, - јер његови трази Духу су врело...
Кандило моје, ми смо среће једне: И моје груди за животом жедне, К'о ти за уљем; мој дух, сваке ноћи, И сваког дана, и свакога часка, Пуцкара, пишти - али тога гласка Нит' чују, нити могу му помоћи... В.
Сад нема љубичица! Ходећ' кроз цвећем ишарана поља, Где оне смерне не цветају више, Где наше стазе поветарац брише, Дух ми се враћа у времена бола, Што скора прошлост у себи их скрива; И то сећање сузу изазива. Сад нема љубичица!
Што ћу без љубичица! У пустолини будућности тајне Никакав цветак процветати неће; Само ће дух твој гробље да облеће; А на згаришту моје среће бајне Остаће само споменâ поворка, Очајне патње, и страдања горка.
ДИАЛОГ Када од мојих безбројних ја она Вечите скепсе злурадо упита, Мучећи душу к'о погребно звоно: - „Ти, чиј дух поврх провалија скита, „Реци шта тражиш с вечним смешним жаром На земљи, куд си случајношћу бачен?
„Нужношћу ствари дух људски је дужан Да стреми стазом овог мучног пута. Хоће ли најзад стати, већ не тужан, Или ће вечно бесплодно да
Бог је диг'о старе витезове наше Што за род умреше у оружја звеци; Њина трошна тела на Косову паше, Ал' Дух њихов оста у њиховој деци!
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
“ Поведе ме сретњи дух небесни, како мајка устрашена синка што га води њежно милујући док га себи врати и утјеши; на брежуљак један од
“ Повратим се и отворим очи, хранитељу бесмртноме речем: „Дух ниједан општег створитеља без силе се не би согласио јарам носит смртнога окова; ко би игда с добре воље хтио
“ „Архангеле ума високога, ка дух један довољно се дижеш и чест твоме чиниш створитељу, - могући му творац одговара - ал' простора не знаш значеније:
раздробио, у бездне зајмио, па бих друге изнова свјетове из мрачнога лона воскреснуо и на кола окрунио њина. Дух лукави и злом задојени, он је својој погубној намјери све полкове своје обратио, Адама је на зло превластио (од
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Кад Аристархос нестаде из александриског ученог колегиума, дух његов живљаше и даље у тој средини, иако је она одбацила његов систем.
Време високих полета беше прохујало, а стари дух александриске науке угасио се у елементарној непогоди, у пожару славне библиотеке александриског Музеиона.
Дела наших црквених филозофа долазе у заборав, јер се сви сада интересују само за списе кривобожаца“. „Такав је сада дух времена“. „Имаш право! Темпора мутантур, ет нос мутантур ин иллис“.
„Преко тих развалина“, узвикну он, „струји дух антике, ја га удишем, он ми даје џиновску снагу, он ће и мене учинити бесмртним“.
’ - ,Види вам се, Бог и душа, измршавили сте до костију.’ - ,Моје тело’, рече он, и мој дух су расклиматани.’ Срце ми се стегну кад га видех тако јадног“. „Па шта беше даље?“ запита Пембертон.
Њутн се болно насмеши. „Моћ мишљења! - Логика, како се она назива! То је само слепачка штака на коју се човечји дух, корачајући по тлу, ослања, да се не стропошта преко какве џомбе. Но са њом се не дижеш у висине.
то да је француска јулска револуција бацила Метерниха у велику бригу, јер се и у Аустрији почео испољавати либерални дух, али ће га кнез брзо обуздати.
“ „Да, на тој истој. Четири године пре но што сам примљен у тај васпитни завод, напустио га је Шилер, но његов дух живео је онде и за време мога боравка“. Обузет изненађењем, скочих са свог седишта.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Абѕолумент! Ду реѕте, је м'ен фоуѕ! И тада се опет угледах у огледалу, али тако мртвачки блед, блед као дух, никад нисам био. Међутим било ми је лакше и ја сам молио за тишину да наставим здравицу.
час халапљиво прождиру и нестају, док над мрачним понором борбе, као неки вал који се осећа али не види, лебди велики дух великог Творца, свеприсутни и невидљив, непостижан и недељив. Као у тешком сну ваздух застао, занемео, замро.
И ниједна друга мисао, ништа друго, баш ништа осим жене, није више занимало ни мој мозак, ни мој дух, ниједан део мога бића.
— спасиоче мој, оче мој, јест, знам шта говорим, свестан сам онога што кажем, оче мој, јер из вас говори сам велики дух мога покојног оца, чије сам занимање богами, заборавио.
“ И све тако заразно делује на околину, и сви се поводе за њим и прате га, јер осећају да из њега зрачи неки опасан дух дисциплине, којој се већ сваки, хтео не хтео, мора да покорава.
Јер она уметничка егзистенција, то се бар зна, никад трошно тело не може да окрепи, иако каткад на дух и повољно, утиче.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
увјерио сам се да све то није кадро да онако присно и непосредно пољуља и угрози онај биједни суд у коме живи тај дух, та идеја, та вјера, као што то може да учини једна вулгарна морска болест или једна јача зубобоља.
У благоваоници је преко читавог дана боравио, као њен тихи шумски дух, мој болешљиви стриц. Био је неколико година млађи од мог оца: између њих двојице умрла су два брата, у нејаким
на његовом мјесту остане празнина тачно његових црта, лика и обичаја, и сједи на његовом мјесту за столом, као дух умореног Банка, и зури у нас...
Али, није ли томе, бар дијелом, била крива и нека твоја љубав према патњи? Ниси ли свој, каткад луцидни дух употребљавао само као бадаљ којим си у себи подјаривао и мрцварио сензитивни живот?...
Уистину, велик умјетник је само онај који у својој личности удружује велик ум, велик дух и велик таленат. Не може бити великог умјетника а да је мален човјек. То би значило да није уистини велик умјетник.
Ту се ум зове интелектуалистичност, па поништава примарност и спонтаност. Ту се дух зове морализаторство, па поништава поезију и сукобљује се с чулношћу и с њеном слободом.
Али код доиста великог писца, ум не убија пјесника. Ето вам Шекспира. Али код доиста великог духа, дух не убија пјесника. Ето вам Толстоја!
Спопада ме жеља да харангирам, да подјарујем „дух инсубординације” у млађима. И вјерујем да тачно тако реагује бар деведесет и девет посто људи око мене.
Који је тај велики дух, тај велики пјесник, а да није носилац једне своје трагичке визије живота?... Уосталом, и кад би се човјек хтио да
И, признајем, њихово ведро лице подигло ми је нешто дух: осјећам се поласкан као ђачић кога су похвалили због случајно погођеног одговора.
Само је једно још горе од ње: намјерна оригиналност. Веома су ријетки умјетници за које се може рећи: „Оригиналан дух мада је настојао да то буде!” У умјетности не смије се ништа хтјети бити: треба бити. Ако се није, залуду је хтјети.
Људи стрепе од једне групе вокала и консонаната. Има један поуздан знамен по коме се препознаје баналан дух: страх од баналности. Права самосвојност ниче несвијесна себе; а кад се спозна, сва устрепи пред самом собом.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
ЗЕЦ 327 НАСРАДИН ХОЏА И ФРАНЦУЗ 329 ЦИГАНИН И ЦАР 331 ТУРЧИН И ЦИГАНИН 332 ЦИГАНКА ЗВАЛА МУЈА 333 ЦИГАНИН И СВЕТИ ДУХ 334 ЦИГАНИН И ДИЊА 335 ЦИГАНСКО ДИЈЕТЕ У ХРИШЋАНКЕ 336 ДОБРА ХВАЛА 337 ЦИГАНСКА ПИТА 338 ОТАЦ ТУРЧИН, А МАЈКА
Шума ти мати, брда се вати, геле поскакеле, дођи одмах, Швабе те траже!“ ЦИГАНИН И СВЕТИ ДУХ Дође некакав Циганин у кочобаше сеоскога и замоли га да га увересија педесет ока жита до јесени.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Као стара тајна ја почех да живим, Да осећам себе у погледу трава И ноћи, и вода; и да слушам биће И дух мој у свему како моћно спава К'о једина песма, једино откриће; Да осећам себе у погледу трава И очију што их види
Једног дана, када се узбурка моје мртво море, Кад дух и бол ударе у своја звона јеком многом, Онда ће песник дозвати тебе, мада си тамо горе, Да закука, да заплаче с тобом;
ВИЂЕЊЕ Ноћас када сам ја спавати хтео, Жељан да тело уморно одмарам, Дух старе среће обузе ме цео, И ја сам пош'о срце да отварам.
И та љубав стара, као дух без гласа, Поведе ме журно тамо, до твог стана: На прозору нађох слику твога стаса, Као знак љубави и ранијих дана.
Видим себе како тражих пута, Ал' сад блато знам газити и ја. Видим снагу као дух да лута И бол што ми к'о победа сија.
Падај, животе, с јауцима мојим. Цепај се, време. Нек ветар и вече Покупе боле и дух што ме пече, Нек носе до ње, до плавога неба: Она је тамо, ангели је дворе, Она је дивна, око ње су наде, И плаве
ПЕСМА БЕЗ РЕЧИ Ево данас умор пао на ме. У очима поглед заборава, Моја свест ми, у даљини таме, И дух, к'о цвет у јесени, спава, И дух спава. Ја не појмим сада Да л' је било живота, и када? Сјај и боли по'абани.
У очима поглед заборава, Моја свест ми, у даљини таме, И дух, к'о цвет у јесени, спава, И дух спава. Ја не појмим сада Да л' је било живота, и када? Сјај и боли по'абани.
Сад не познајем израз божјег света, Где дух лагано, нечујно опада Као лепота, прах лептира, цвеће; И ја не видим да ми све пропада, И да л' ме ишта може да
Где дух лагано, нечујно опада. Ја не знам где су моје ноћи суре И старе страсти, ма'овина стара; И не знам где су моје авантур
К'о сумрак земљом, к'о миром лепота, Дух опет иде оним старим путом, У хлад мог гроба, у раку живота, С црнином мојом.
Више се не страда. Сећањем опет ја налазим себе У мртвом крају плоднога незнања, И склапам очи: дух нема потребе Мртвом долином ићи без пењања, У мртвом мору тражити погребе Љубави, бола, звезда и страдања.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Моја мајка је веровала у чуда и говорила је учитељу да нада мном бди дух св. Саве. Једног дана је учитељу рекла, у мом присуству, да је у сну видела како је св.
Чинило ми се као да чујем како мајка говори сестри: ”Нека га бог благослови за ово лепо и топло писмо. Нека га дух св. Саве води у земљу преко океана! Ја знам да ће он испунити своја обећања.
Франклин, Џеферсон22 и Линколн, били изврсни у разним занатима за које се тражи умешност и вична рука и да стваралачки дух америчког народа делом потиче и од особина које се постижу познавањем разних занатских послова још у раној младости.
машина и све друге направе за њега су биле мртва проза коју је, по његовом мишљењу, измислио сам сотона у намери да дух човека наведе на зло.
крив нос, буљаве очи, његов несигуран ход због равних табана, па и његове велике животне недаће које су му сломиле дух, давале су слику сокола поломљених крила. Изгледало мије да је он о Џејн знао много више него што ми је хтео рећи.
Фидију, Софокла и стотине других који су говорили језиком богова и стварали дела која може стварати само божански дух у човеку.
Непокоравање, или чак индиферентност, осуђивани су као недостатак колешког духа. А овај дух био је изузетно важан, специјално за бруцоше, због тога што је, како сам касније сазнао, постојала велика опасност од
“Дух тела” је једна од оних дивних ствари које се негују на америчким колеџима и ја сам имао срећу да то обилно користим.
Неким америчким колеџима се замера да, с времена на време, подржавају снобизам и аристократски дух, што није у складу са америчким идеалима демократије.
који су ми износили моји пријатељи у Аделфи академији, када су покушавали да ме убеде да пређем на Принстон или Јејл. Дух аристократије постојао је на Колумбији, али то је била иста врста аристократије каква је постојала и у мом родном селу.
То је био дух несвесног поштовања великих америчких традиција. Рекао сам ”несвестан”, а под тим сам подразумевао одсуство бучног
не само умне и физичке напоре него и традиције Колумбије, са сигурношћу се може тврдити да међу тим момцима влада дух америчке демократије. Мој успех у раду са ”Октагон” групом донео ми је признање и назив доктора за ”шепаве патке”.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Онај исти контекст – исти „дух нашега језика“ и иста „наша песничка традиција“ – који је Попину Кору мргодно пресрео, сада је бар одшкринуо двери.
Уосталом, код нас тај „дух нашега језика“ и није ни у каквој непосредној вези са Хумболтом, ни са било којом препознатљивом новијом лингвистичком
„кодекс патријархалне и грађанске етике“, а с њом корелира и онај малограђанскосентиметални и у суштини конзервативни дух (друго сазнање) које је дотекао све до лирике „меког и нежног штимунга“.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
одбијали пре као бесмислене него као неразумљиве: Да осећам себе у погледу трава И ноћи, и вода; и да слушам биће И дух мој у свему како моћно спава Ко једина песма, једино откриће; Да осећам себе у погледу трава.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Одметнуо се био у шуму као и сваки немиран дух. Да је султан чешће, као раније, пролазио кроз ове крајеве, јамачно би и њега уочио као и његова земљака Синан-пашу,
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Нит’ је његов дух у тима Што кад мраз ил’ олуј спазе Као деца бесомучна На Бога се горе плазе. »Стармали« 1882.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
у мраку не лежало, предузео је сочинитељ Ружичићу невинију ролу дати, и то у време кад је нечајном жалошћу оптерећени дух свој с отим разгалити мислио.
РУЖИЧИЋ: Небо грми, земља стрепи, Сунце сија, трава расти, Славуј пева, шева трепти, А дух стихотворца лети Преко поља, преко брега, Преко воздушнога снега, На високи Парнас, Гди с’ извија љупки глас.
Тамо се ми стихотворци на воздушни крили пењемо и дух пачеземно услаждавамо. ЕВИЦА: Није вам зима тамо? РУЖИЧИЋ: Огњ стихотворства своје љубимце обилно греет.
РУЖИЧИЋ: Мараму? (Пипа се.) Жени, гени треба ли да се с оним занима којима ви прости робујете? Дух оставља своје блатно тело, пак се у облаке диже да се наслаждава.
Клечи, Ледо, тако муза своје љубимце дижет, тако их славом увјенчава. Но зашто ја не би парни дух на виспрена крила дигао, зашто ја не би неисчерпајеми источник отворио и славјанским језиком дух земнородних у
зашто ја не би парни дух на виспрена крила дигао, зашто ја не би неисчерпајеми источник отворио и славјанским језиком дух земнородних у восхишченије приводио?...
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
иза часова када је смрт велика маска сунца Измених се певајући касним те реко у ноћи засађеној најлепшим баштама дух ми валовљу сличан ал истрошен на бизарне цветове што цветају у нашем оскудном знању Дан се удваја где се рађа време
Краков, Станислав - КРИЛА
а пре њих убијају мале.. Снага човечанства је у братству потлачених. Радиографски семафори већ су бацали дух револуција светом. Мали војници су замишљено ћутали. Речи су попале по њима као мраз. Кравио их је само дим из лула.
Петровић, Растко - АФРИКА
У сваком случају колико је смешан онда напор белих да уведу у хришћански дух црне! Ја по цео дан гледам одозго ова два мала црнчета, голишава, толико лепа, умилна и весела.
Да ли је то умор, старење, које је избрисало све оно ново у шта се формирао мој дух, или је то непротив атавистичко буђење нових елементарних сила расе, додавање нових сила које ниште све што је било
Ево звезда по земљи, отелотворених, огромних, меких, врелих, пуних задаха. Ми им видимо још само очи, које су дух неба и простора. Њима су осветљене планине. Јужни Крст косо је пободен изнад шуме.
укрућеност, иако због озледа, несвесно ми је наметала мисао да долази од неке тешке болести која лагано уништава његов дух. Ни најбољом вољом нисам се могао отарасити извесне грозе од њега.
и легенде о том поразу још увек узбуђују тамне народе не само у Африци већ и по свим острвима, и америчким плантажама. Дух Сумангуруа влада над саванама, ракама, кајманима и ноћима.
Оне су ломиле његово тело и његов дух, а он је остајао и наказан и ужасан, али трајан. Прогнан од породице, он носи једну непојмљиву жудњу: подићи кућу
Тај фетиш наређује да се иде жени да би се од ње имала деца која ће унети нове снаге у заједнички дух. Као идење жени, тај фетиш наређује и људождерство којим се апсорбује дух жртве и тиме јача општи дух.
Као идење жени, тај фетиш наређује и људождерство којим се апсорбује дух жртве и тиме јача општи дух. Један новорођени члан племена, или један поједини члан другог племена исто значе за
Као идење жени, тај фетиш наређује и људождерство којим се апсорбује дух жртве и тиме јача општи дух. Један новорођени члан племена, или један поједини члан другог племена исто значе за јачање племенског духа.
Он се жени да би имао деце. Деца, ако су мушка, представљају дух племена, и раде сама у полу од раног детињства; а ако су женска доносе богатство приликом продаје.
„Психолошком бојом,“ сазнањем да се у тим пределима збива непрестано мистерија живота и раса, једва разумљивих за мој дух.
Толико једна неиспуњена жудња огорчи, умори и испразни одједном сав дух, толико учини све друге жудње безвредносним. Ево ме опет између два огромна монументална зида Салеа.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Командир ми приђе. — Од почетка муку мучим са њим. Али је остао исти... Вечито је у покрету. Његов је дух немиран и стално нешто измишља. Час га видиш на осматрачници у пешачком рову, где га већ сви знају.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
мери конкретне поетске судбине у њој ради њих самих (света их је неколико које то одиста заслужују), колико општи дух којим су се оплођавале њихове ма и чедне уметничке егзистенције; трагајући пре за њиховим обично до краја неоствареним
Из тога свога свечаног, или парадног, става и држања ова поезија се нерадо мицала. Дух спокојне артистичке надмоћи Мушицкога, са оним својим уверењем о неопходности растојања од популарнога, пристајао је
По толикој ја слави и мојој храбрости, поругана стала сам, — о, моје жалости! Сав се дух мој у мени прегорко вазмути, терзајући с', утроба срце ми преврати.
Фарисејској дух живет шчастљиво, а смирен митар ненавистљиво, что он постојан и непреломан в словје живом, в словје живом.
Многократ плаках сја Слези проливаја, Богу Творцу молих сја Руки простираја: Виновниче созданиј'! Осветли ми дух мој При последњем издиханији, Да узрју пут свој Камо аз појду Из сего тела: Обрјести ли буду Добри покој за дјела.
Трпење крепко груди нашој оклоп. Пијериде! лек ваш скор. Глас лире ваше балзам нежном сердцу; С песном вашом јачи дух. При тихој ноћци бриге с ризом свлачим; Вашом целбом сан ми лак. На нови подвиг ум већ спремам сутра. 4.
Опет га реч задана врати К султану. Гњечи му петом шију. То не зна војска. Ослаби храбри дух. Кнез силним словом зачас га подигне. Већ вриште коњи; смртоносни Севају мачеви; гину врази.
ја сам ти већ на среди сиња Мора. Бурја ми чун колеба страшно. Ја т' не остављам весла; Одгони таласе дух. Морски различан гад све покрај мене Плива; уздиже врат; чељуст отвара; Грозно скрежеће зуби! Ал! ме прогутат не сме.
Ал! ме прогутат не сме. Зар му не да Нептун; да ил' му с' чини Да је дух мој сам бог. И слаба мишца Људска јача у беди: Сече и препоне дух.
Зар му не да Нептун; да ил' му с' чини Да је дух мој сам бог. И слаба мишца Људска јача у беди: Сече и препоне дух. Томе служи сав свет — добија, губи; Свему причина он. Где јачи живот, Тамо победа спеши. Дрема у миру и лав. 11.
Ти си мени њива желајема, На којој желим, док је у телу дух, Семена чиста доброг, красног, Истиног сејати теби, Роду, За златну жетву!
Серца вам стоје нравном зидару на Свак час отворена. Дух родољубиви, Рад в храму задужбине зидат. Не чека времена бољег, к труду с’ Предаје; краси лик добродетељи По вечном
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ПРВИ СЕРДАР: Тирани! ДРУГИ СЕРДАР: Варвари! КНЕЗ ЂУРЂЕ: Јест, у тај дух Што по слободи ових кршева, Кô неку светлост своје свемоћи, Широка крила вољно простире, — Поуздавах се, браћо
ТРЕЋА ПОЈАВА У двору кнежеву. Кнез Ђурђе и Јелисавета. ЈЕЛИСАВЕТА: Тако! То и приличи мушкој озбиљи: Дух решителан, воља гвоздена, Што својом снагом руши бедеме Препона силних људске пакости. — Ал’ још си доста благ!
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
А на дну мора плачна очајања Замрзла Вера, снегом покривена, Проклињала је јесења времена. И једне ноћи чу се дух Познања.
Али ово гробље, где је погребена Огромна и страшна тајна епопеје, Колевка ће бити бајке за времена, Где ће дух да тражи своје корифеје.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Он је у себи носио неугасли дух тог устанка заједно с богатом фолклорном традицијом српског сељаштва. За Караџићев даљи животни пут одлучан је био
с великим бечким славистом, Словенцем Јернејем Копитаром, понесеним романтичарским одушевљењем за аутентични народни дух, отеловљен у чистом народном језику и у фолклору.
Они су дефинитивно унели урбани дух у књижевни језик, овога пута удружен са спонтаношћу и елегантном лакоћом изражавања.
Поред интересовања за античку историју, рационални дух епохе открива се и у текстолошким и лингвистичким подухватима деспотовог двора и околине.
као и остале усмене творевине, посматра као израз народног духа, али му је исто толико стало до језика којим се тај дух исказује а творевине обликују.
Из устанка је изишао и Сима Милутиновић Сарајлија (1791-1847) један од водећих песника тог доба. У животу немиран дух, луталица, сваштар, радознао али неистрајан, он је оставио иза себе обимно и разноврсно дело: велики епски спев о
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
се кула, звоно се занија, У цркви се чује молитвица тија, Ужегу се саме погашене свеће — Кроз немо двориште неки дух пролеће. На челу се бледом, где је круна сјала, Светитељска светлост дивно заблистала...
завије у облаку Божје правде и истине, Сјајне зоре и вечери Зрак црвени не протури У крваве љуте змије, Којима ће дух вечити По јауку, болу, писци, Несрећнога шибат света — Донде — донде!...
На Липару 1866. ЈЕВРОПИ Теби да певам — теби, тиранко! А дух ми мори отров и гнев; Увреда твојих жаоци јетки Потпаљују ми племенит спев.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Нек на ме пође сва сила у бој, Бог ми је моћни штит. Кроз бојну вреву мој глас чу се тад, Не зна дух мој за страх. ВИ Милост, о милост, Боже мој, И сажаљење твоје ми дај.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
који се приликом окопавања кити зове се: »цар кукуруз«, и он је »антропоморфизирани дух жита« као и »божја брада«, која се прави од пшенице (ГЕМ, 36, 1973, 58); у Лесковачкој Морави при окопавању к.
« (ибид.). И у Каставштини верује се да је мрак дух: »велике ноги има, велике ручини на главе, нима образа«; »тапа кô да би сена, пак га ни чут кад ходи«; »чловека само
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
О чему бих тамо могао размишљати, Господе? Блудио бих као дух преко миомирисних поља, међу милозвучном птичијом грајом, и ништа више. Ништа више.
Шта ко сеје то ће и жети: ко сеје у своје тело из тела ће жети пропаст, а ко сеје у дух, из духа ће жети живот вечни. Нека нам не додија чинити добро, јер ћемо у своје време жети ако сада не малакшемо.
Такво тумачење додуше било је погодно за све нас јер је забашуривало многа тамна места, чувајући наш бодри, крепки дух од залудних питања која су у нама множила сумње и нова питања. И тако до унедоглед.
ваше казне су смешне и мој дух моћно лебди над вашим ситничавим законима. Горди се тај момак, ето то он ради. Горди се.
Тек што изађе из лађице, одмах му дође у сусрет из гробова човек кога је опсео нечисти дух. Он је становао у гробовима, нико га више није могао ни ланцима свезати.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
6 ЕЛЕГИЈА 7 МОМЕ МИЛОРАДУ 8 ЗВЕЗДА 9 ЗВОНИТЕ, ЗВУЦИ... 10 ЉУБАВ 11 ЉЕЉО 13 ЉУБИЧИЦА 14 ДУХ ПРОШЛОСТИ 15 СЛУТЊА 16 НА ДРИНИ 18 ЈЕДНА НОЋ 19 ЖРТВА 21 ТИБУЛО 22 ПРОЛЕЋЕ 23 НА ВЕСЕЉУ 25 САН 30 НЕБЕСНИ
1882. ДУХ ПРОШЛОСТИ Са старих руина, кад поноћ царује свуди, Диже се прошлости дух. Озарен буктињом славе, Он тајом жуди, ил'
1882. ДУХ ПРОШЛОСТИ Са старих руина, кад поноћ царује свуди, Диже се прошлости дух. Озарен буктињом славе, Он тајом жуди, ил' кроз ноћ суморно блуди, Кô бледи призрак умрлих снова и јаве И тихом
и млади пастир слуша клик, и очи жудно склапа, И сања ведри драгин лик; И дух се с песмом стапа, Па бурно, страсно стари дом Облази жељом живом, и самац гором блуди с њом, Покривен маглом сивом.
Светови у миру блуде. О, срце, и ти се смири! Вечити склад и покој нек блаже немир твој; И дух, запојен њима, да крила слободно шири По тавној ноћи тој. 1888.
окићен венцем, с пастирком иђаше сретно У град и поље цветно; Истина божанска лежи у древној прошлости твојој, Кад дух слободан беше.
Шуми, О шуми море! У дубинама твојим Ја дух огледам свој. 1889. АРНАУТКА Са сурих камених брда, гонећи чупаво кљусе, С нарамком трња и с пушком, љубави вична и
1890. МОЈОЈ МУЗИ С небесне висине своје, кô светли ђеније мира, Ти си ми пружила лиру. И колебљиви дух Прèну се од гласа твога, и гордо потресе лира Мој очарани слух.
И препорођен тако, под заставом слободе Мој дух се глупости смејô на њеном шареном трону И грубој сокачкој луди, и робу салонске моде, Нарцису фанфарону.
А чују ли дах божији милиони, Дах што струји по далекој васиони? Дух га чује у шумору тавне ноћи, И мисао, што се рађа у самоћи. 1892.
анђелски нежан, очара мени слух: Кô демон, одбачен небом, ја слушах небесне звуке, И препорођен к теби узлети блудни дух. И чисте, невине сузе лијући на твоје крило, Сладости кајања нежног познадох у тај дан. Ах, ја сам грешио горко.
Но светли идеал добра и нежни анђео мира, Ти сиђе с висине тада, да бурни смириш дух: Да седмоструни кимвал и звучна опије лира Празничном својом песмом мој очарани слух!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
“ определили Александра да своју славну варош подигне баш код острва о којем је певао његов најмилији песник. Тако је дух Хомеров учествовао у оснивању Александрије.
Од Музеума ни трага; не зна се ни где је стајао. Ни трага! Шта говорим? Зграде нема, али дух александриског Музеума провејава и кроз нашу данашњу науку. XИ ЦАРИГРАД.
Не само тим својим називом него и целом својом природом личи он на дух научника. Ово моје мишљење саопштавам само Вама.
Ово моје мишљење саопштавам само Вама. Не дај Боже да за њега дознају научници који верују да им дух има крила. Песницима част и поштовање; њихов дух сме узјашити на пегаза ако се овај не одритне, али мисли научника
Не дај Боже да за њега дознају научници који верују да им дух има крила. Песницима част и поштовање; њихов дух сме узјашити на пегаза ако се овај не одритне, али мисли научника морају ићи пешке, јер не смеју изгубити чврсто тле
Тако Вам, драга моја пријатељице, дух научника личи, по разноликости свога хода, на некакву животињу, а да је та животиња сродна ловачком псу, то доказује
свога хода, на некакву животињу, а да је та животиња сродна ловачком псу, то доказује неопходност њеног њуха. Дух научника мора имати способност да намирише нове проблеме, као што ловачки пас нањуши дивљач. Иначе не вреди.
Иначе не вреди. Има додуше таквих научника којима дух има добро развијене ноге, може да хода дуго и далеко, а да се не замори, али ће проћи на два корака поред џбуна где се
Власници таквог духа могу се врло корисно употребити у научном раду као рабаџије, јер се њихов дух даде упрегнути у кола, али они нису створени за лов. Прави научнички дух мора бити сличан Вашем сприу.
Прави научнички дух мора бити сличан Вашем сприу. Да ли он има и реп, то још нисам могао да докучим. И ја имам, вероватно, таквог сприа у
“ Значи да је дух оног сићушног створења ипак нешто више, нешто што стоји изнад мртве материје. Назовите га божанском искром, па ћете
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Жеља за поучавањем такође је видљива и у одабиру жанра басне чија структура подразумева поуку. Просветитељски дух у преради Езопових басни (Басне 1788) највише је уочљив у обимним наравоученијима у којима се бави етичким питањима и
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
све оно што није било за школу и напор, и од седмог разреда до матуре, разред је маршовао као једна добра чета, један дух и једна воља.
човека, којем ништа не може близу: а с друге стране понос друштвеног човека, који зависи од тако бедних ствари, да се дух не може њима бавити.
Иначе данас, после Италије, и ја добро знам да је књижевнику, научнику, уметнику потребан светски дух. За три месеца дана сам у Италији више сазрео него у Бечу за године, и него откад уопште за књигу и школу знам!
Изгубио је жену у најгори час; друштвена и материална немоћ му убија дух; и сад још и та ужасна катастрофа с јединим дететом...
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
јавити имам да је главнија черта мога темперамента меланхолија и да је дело ово понајвише у она времена писано кад је дух сочинитеља највећом жалошћу обремењен био.
Да је Роман у тамницу одведен био чули смо, али онај би се преварио који би помислио да је дух Романа клонуо. Зар ји је мало било у тамници, и опет су се лепо сви на лаки начин избавили, тако да ниједан није
Ероберунг) — освајање; ероберунге правити »освајати (мушка срца)« ЖЕНИ (из франц.) — геније, велики дух, ум ЖЕНИАЛИТЕТ (нем. Геніалітäт, из франц.-лат.) — генијалност, велеумност ЖИВОТНО (рус. заст.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
— рећи ће професор географије, који већ четири године тера бракоразводну парницу са женом, те претендује да је ушао у дух нашега законодавства.
телесни живот претпоставља духовном, вероватно и зато што је духовни живот, мислим онај после смрти, страшно монотон. Дух човечји после смрти ужасно беспосличи и једина му је забава да посећује своје драге на сну и да се јавља женама на
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Досад је још било неке наде. Али сада, пред болним сазнањем да већина народа остаје, одушевљење се гасило, дух је малаксавао, нада умирала и понеки, неодлучни, скретали су са пута. Нико их више није видео.
Услед недостатка важнијих вести, преувеличавамо ситне догађаје из бивака, да бисмо бар нечим забавили свој дух. Једно преподне седимо испод шатора, на којем смо задигли крила са стране, кад Луки приђе један од посилних и предаде
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Само смело стремити и завртати, и нека елиса хуји, Само слободно, нека је мој дух са вама. Шта мари! Сад ћемо спустити две-три гранате да видимо како то изгледа кад ноге лете, и главе; Сад ћемо
Видеће се да та мисао није тако рђава, као што сте очекивали, за оне бар који не плану одмах - и да дух из кога је ослобођена не заслужује проклетство.
Доста је моје тело испаштало; оно хоће да уђе ослобођено у свој рај. Доста је својом лудошћу и мој дух испаштао: јер док нисам мислио уз припомоћ својих органа и бутина, колена, премда сам на изглед мислио правилније,
Знам да, чим постоје односи, постоје принципи и постоје фактори између којих су се дотични односи разапели. Мој се дух, чак и један део само мог живота, сад много више буни на помисао: да је мој однос религиозности бачен једним својим
Држиш ли дакле још увек да нема великих говорника - тела? Негда се мој дух бунио против идеје вечног бивања ма ког било дела човечијег живота и уштеђевине, и против бога - вољне и пресудне силе.
зачећу, усних самом, да гранам живот са Богом, Због нераздвојности, у сраму, да лежи са мном он, Да ја сам његов зао дух, он мени дух светао, Да нема неба нит греха где не може нам бити дом Да праштати ми верно није он никад, никад
самом, да гранам живот са Богом, Због нераздвојности, у сраму, да лежи са мном он, Да ја сам његов зао дух, он мени дух светао, Да нема неба нит греха где не може нам бити дом Да праштати ми верно није он никад, никад престао, У часовима
С висија у круг допре ли крик Имена тог, за мене једина реч, Једино име коме одазива ми се дух, У свим правцима тада закорача мој лик А шум корака тих не схвати даље слух.
И тако ме раскида и штити њен дух, Ал нигде не наиђох проласка њеног траг, Залуд мрвила за собом стварности крух, Из сваког сна претекне покрет јој
Све мање овом свету мој дух као да припада, Час лежим, час корачам, и не чујем ничији више глас; Нити ми сунце пошље руком свој поздрав са
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Али зато тврди (на страни 316—317) да је „сепаратистичан дух Дукљана, Травуњана и Захумљана“ (дакле, Црне Горе и њене околине), како се изразио цитирани Јиричек, или антагонизам
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Јоан претеча кано ластавица запојаће. Да и смишљени славићи црковни лепо слатко попевају! Лето је вруће; тадар Свети дух с ватрени језици с неба на земљу сиходи, те све грешљиво стрњиште сажиже и трње злочинства пали.
Чисту и непресахлу воду указује јој, јерно свети дух по свему некако ватри и води наликује. На то жена заустави се на беседу и не оде од њега.
Пружајући своју руку утопљенику, ако јачи узбуде, може са собом и помоћника у добину одвући и утопити. Дух свети залудних речи не уноси ни их у писмо полаже.
Архангел је назива обрадованом и благо словеном је нариче, сказујући да ће сам Бог Дух свети доћи на њу и обгрнуће је вишња сила, а она себе рабињом нариче.
Девојка Чујем брате што ми говориш и то све разбирам те видим те како ниси ти од човека рођен него дух си, ал' не знам који.
Гаврил Свети ће дух напасти на те и сила вишњега Бога оца хоће те обсенити. У томе и дијете ће се у теби зачети и рођено из тебе назваће
ПОСЕЈАТИ ЋЕ ВЕТАР А ВИХОР НЕ ПОЖЊЕТИ Ево, с једном педљу измерене положио си моје данке и године. Јако дух, мој живот, ветар бива преходан: не једнак, него часом млак, а часом хладан, и наш живот тврда опоришта нејма.
Јер с временом је свашто добро радити и куд ходити, а без времена све узалуд и на штету бива. Казује нам сам Свети дух у Соломоновој премудрости: свачем год и бреме да нагледамо, под овим сунцем који смо!
и божије заповеди лепо спажа, поштено се носи, чисто се држи, к Богу и својим ближњим милокрвно своје срдце има, Бог дух свети нераздељен с небесним оцем и сином борави у човечој глави на том врхњему небу и отпочива ка сврх неба на
Камо шестокрилатих серафима појање служно са стрепљењем? Где ли ти је та златозрачна лопата и дух светли? Мојсеја, свога ти раба, — једна човека, тако си био прославно га пред народом и лице му просветљао да не може
да сам ја у оном свету слепа била, нит сам на што гледала, нити ми је што ваљало; ја сам бестелесна и један сам исто дух и пара. Нит сам што јела ни пила, нит сам икога греха могла учинити; нити је за ме био, ни ми је ваљао.