Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Зато, цар, владјетељ и сваки велможа, ако није управ у добродјетељ заљубљене душе, оштра ума, и отменог духа, ако не љуби правду, и ако се всегда не учи и не просвештава да је кадар људе и потајне њихових срца свитке и заплетке
” Онда сам му ја одговорио, по мојему тадашњему начину мишљења, да свештенство, будући дар светога духа и власт духовна, зато ко ово има, по тому он је светац. То га је упокојило, и оде.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Подиже се плавичаст, мирисан дим, а старац се прекрсти. — Ва им̓ оца и сина и светога духа, амин!... И онда поче кадити прво свећу, онда себе, па укућане по реду и старешинству...
Свака реченица из уста њихових била је пуна духа. Нека ми опрости историја и сви славни Немањићи, али ово доба, доба од 1804. па до 1813, ја зовем добом херојским...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
А ти што сазда сунца и плод оранице, Био си само Слутња, болна и стравична: Јер свака Истина духа знаде за границе, Једино наша Слутња стоји безгранична.
Кад сврши ропство два начела Духа и тела, зла и добра, Пашће тад уза свих почела У задњој берби коју обрах. И постајући безобличан, На повратку
Само чујем поклич у дну духа свога, Као вест пророчку, кроз ноћ, с брега пуста; И ја чујем благе речи вечитога Како ми пролазе кроз срце и уста.
Пиће мога тела и светлост мог духа, Мог сопственог гласа одјек у дну дола, Некад празник мојих очију и слуха, Да сад будеш тајна горчине и бола.
Та блага музика љубави што ћути, Има мир молитве у дубини духа: Никада се речју лажи не помути, Нит се глас порочни дирне нашег слуха.
ПЕСМЕ СМРТИ И Једино си које нисмо измислили! Над свом игром духа сама стојиш смело! Стварнија од саме стварности; у сили Своје негације, биће и начело.
Она га је мучила својим неодољивим питањима и разједала његово метално срце. Мисли су ишле дном његовог духа остављајући трагове отрова и студени, као змије. Он је имао душу, и она га је прогонила као смртне и ништавне.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
је нешто теретно радио, сав мокар од зноја, залијепила му се кошуља за широка леђа, а он стао на врата од ковачнице па духа. Наспрам тих врата друга су, те тако се игра вјетар кроз ковачницу и хлади знојава ковача.
А на откосу више ње стоји млад човјек. Подбочио се на косиште и тражи очима попову кућу. Или извади двојнице, духа у њих, и њихов јасан писак тужно плива зраком. Није то позната пјесма, није ни игра — ко ће га знати шта је то!
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Онда после ручка, али још при софри, Љуба, мало угрејан, скупи све духа присуство те реши се у очи упитати. Баш су сами били. — Јесте л', господине, добили од мене писмо? — Јесам.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
А они људи, чију јасноћу духа ја обожавам можда то и не заслужују, јер куцкасти дух и то није ништа. Нека, дакле, Христић ради како зна, његова је
и суморним рефлексијама ноћи, гладан, неиспаван и озебао, он је, са оном мутном, замршеном и видљивом неуређеношћу духа, нарочито и чудно привлачио пажњу мимопролазника између којих се као права правцата утвара аветно и буновно вукао.
који се смрзава, он је мрдао челом и носем, пирио ону пару мраза као да пуши и шапутао: „У име оца и сина и светог Духа, амин; у име оца и сина и светог Духа, амин. Београд расте; расте Београд; гле како Београд ужасно расте!
и носем, пирио ону пару мраза као да пуши и шапутао: „У име оца и сина и светог Духа, амин; у име оца и сина и светог Духа, амин. Београд расте; расте Београд; гле како Београд ужасно расте! Београд небо пара И сви врхови осцилирају.
Африка
Цивилизација се не хвата њиховог духа као што се вода не хвата њиног озетињеног тела. Крај самих бенгалоа, они су у својим колибама остали исто тако
Алкохол осим тога убија још и последњи полет њиховог духа. Чим сам стигао, увече, однео сам писмо госпођи Беде, жени једнога одсутнога трговца.
Што више татуажа на њему, значи да су му фетишери више племенских тајни поверили; да је у њему више духа племена но у других.
Треба много племенитости духа, изненадне велике наклоности, оданости; треба читав један усредсређен рад духа, да Меј Н'гесан зажели да сâм пронађе
Треба много племенитости духа, изненадне велике наклоности, оданости; треба читав један усредсређен рад духа, да Меј Н'гесан зажели да сâм пронађе чиме би ми олакшао пролаз кроз његове крајеве.
“ — „Зна ли он од чега болује?“ — „Разуме се. Питајте га. Само га то ни најмање не узнемирава. Губа долази од злог духа који је навучен на породицу, и њу би, разуме се, само врачарија могла одагнати.
Један новорођени члан племена, или један поједини члан другог племена исто значе за јачање племенског духа. Али је и идење жени и људожерство оно чиме се људи само служе у име фетиша, док је однос између људи, мушких, прави
И, ако ни за шта друго, треба поћи у Африку да би се разумело много шта у еволуцији људског духа. Обично се замишља да је крајња дивљина тамо где је крајња примитивност.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Исакович, иначе тврд на јаду, и без суза, био је, за тренут, изгубио присуство духа. Ћутао је и викао, наизменце. А кад му дадоше хлеба, чак је и засузио.
Акробат, била је права ђаволица у телу, а била је и писмена, и весела – не без духа. Пошто је театар, у то доба, био ненаписан, него је представа била, обично, импровизација, Грете Бергхамер била је
Кад каже: „Во имја Оца!“, он још погоди оца у чело, тачно, како треба. И, на пупак, сина! Али кад каже „И светога Духа“, преполови Духа, па пола удари на једно, а пола на друго раме, са три прста.
“, он још погоди оца у чело, тачно, како треба. И, на пупак, сина! Али кад каже „И светога Духа“, преполови Духа, па пола удари на једно, а пола на друго раме, са три прста. А „Амин“ фрљи, затим, некуд, далеко иза леђа.
Крила је то од Павла, а није смела да каже ни мужу. Сретала је Вишњевског, као духа, и у кући, у ходнику, кад би остала сама.
Теодосије - ЖИТИЈА
јер беше окован срцем у мудрости, као што каже Давид, и запреку коју су му учинили они премудри разумом доброга духа да цпyши довијаше се. А шта то?
просветио јеси, и прогнавши вукове јереси и храмове бесовске порушив цркве Богу подигао јеси, и равна Оцу Сина и Духа сапрестолна штовати научио јеси, љубав према странима и ништих исхрану и све добро од Бога оца љубављу од почетка
Спасли смо се, уздајући се не на лук или мишицу, велим, него вером у Оца и Сина и Светога Духа утврђивани, и силом крста укрепљивани, непријатеље наше обарасмо.
мраморјем, положише га у манастиру који се зове Хиландар, славећи Оца и Сина и Светога Духа за покој блаженога и светога оца. А богомудри Сава, раставши се са оцем, осећаше уједно и жалост и радост.
Пошаљи пресветога твога Духа и обнови кости што ради тебе, који си нас ради странствовао с небеса на земљи, у туђини леже, и напој их росом
Росу благодати светога ти Духа на измучене, постом сасушене кости тебе ради, на раба Твојега, оца мојега, изливши, миром их обнови и учини да искипе.
појали установљено за спомен светога, молећи му од Бога олакшања и места покоја, наједном се црква благодаћу Светога Духа као неким благовоним ароматима испуни, насладивши све душом и срцем, и учини све веселима и тихима, и сви, задививши
они који су близу стојали и ишли да виде шта се догодило одмах видеше како се мраморни гроб светога, благодаћу Светога Духа, миром као водом наводнио, и како одасвуд испуњаван као поток отиче и цркву обагрује и облагоухава, и чудом ужаснути
Преподобни прот Дометије, звани Јерусалимац, који се удостојио да има благодат божаственог Духа, гледаше душу божаственог Саве плодну добродетељима, и видевши на њему дар пророштва — када их је позвао на спомен оца
Боже, Спаситељу мој, послушај уздах мој и приклони ухо твоје ка мољењу слуге твојега, пошаљи твога пресветога Духа и обнови мошти раба твојега, оца мојега.
безвремен и саприсносуштан, а сада под временом, његовим извољењем од свете Богородице и приснодеве Марије, од Светога Духа, не мењајући божаства, оваплоћен ради нас на земљи јавио си се и просвећујеш спасавајући оне који верују у тебе и који
да види шум који се чуо, одмах изненада угледа тај превелики мраморни гроб, од злата скупоценији, како је благодаћу Духа Светога испуњен миром као многим водама, и како одасвуд шуми врењем мира.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Овде све зависи од проматрачевих особина, нарочито од солидности његова духа. Судови које су дали људи разних генерација о некој народној групи могу да буду врло разнолики, јер су у појединим
Динарски су људи живог духа и танане интелигенције. Обдарени живом и разноврсном осећајношћу они се често поводе за својом маштом, која је врло
Правци у којима ће се виолентност изразити зависе од духовних и моралних особина овог темперамента, од „духа времена“, од настројености средине.
Динарски свет показује у обичном животу доста бистрине или брзог схватања, неретко и досетљивости и хитрине духа. Иако су неки овде-онде духовно заваљени, нису духовно троми, није им дух замагљен и немају оне неодређености и
и сујетнима, онима који хоће своје себичне тежње да маскирају узвишеним побудама, тешко претенциознима без духа и без културе који хоће да преваре друге.
Али је услед урођеног духа једнакости било особито тешко утврдити редовну власт: чак и влада која се сматра као најјача, влада Милоша Обреновића,
Они певају монотоне и развучене песме, често запушивши једно ухо. Старовлах је живог духа, често изналазачког у коме има кадшто лукавства.
Ерски се јунаци често одликују од јунака других крајева овом мешавином храбрости, духа и лукавства. Да наведемо једну од старовлашких песама. Косово је завијено у густу маглу.
Неумољиве су. Услед нарочитог развитка сва енергија, произашла из војничке организације и овога племенског духа, сконцентрисала се у српском народном идеалу.
Изгледа да је код људи у црногорским племенима било најмање демократског духа међу Динарцима. Једнакости је било само међу јунацима.
Речи су имале само да покрећу на делање. А тај покрет је била борба против туђинске управе, против администрације и духа Аустро-Угарске, која је сматрана као синоним свега рђавог. После побуна 1882. и 1884. год.
потчињени мухамеданским беговима, често њихове одане слуге, данас су део становништва са врло мало предузимљивог духа и жалосно живе по страни од националног живота.
Црњански, Милош - Сеобе 1
„Украдох ти је, рече му, во имја оца и сина и светога духа, и враћам ти је.“ И не само то. Него му рече још да не треба красти и да не треба убијати.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
да се трудница изолује од свих елемената и симбола култа мртвих, како би се пород заштитио од опасног и злог утицаја духа умрлог. Табуисано кретање (опасна места временски периоди).
²⁰ Она је резултат богате маште, игре духа и језика. Од језичких средстава у загонетки се користе: логогриф, шарада, палиндром, метафора, хомоним, анаграм итд.
класификовао је дечје игре на основу њихове улоге на следећих пет категорија: витешке игре, забавне игре, игре духа, игре за добит и орске игре.
). У играма духа „место телесних покрета долази радња духа људскога“ (то су: „полеће-полеће“, „украдене јабуке“). Хазардне игре у
). У играма духа „место телесних покрета долази радња духа људскога“ (то су: „полеће-полеће“, „украдене јабуке“). Хазардне игре у којима је главни циљ добит јесу „на новац с
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Ту улазе и досадне поучне књиге и производи најчистије песничке маште, неуки и недаровити записи и високи домети игре духа, трговачки издавачки подухвати и зналачка прилагођавања, дела која су писана за одрасле, али су с временом постала
Прва вештина је земљорадња, затим долазе занати. Слобода духа, неспутано мишљење и учење на примерима највиши су идеали којима се тежи.
поштовање њене посебности, ваља, увек, имати на уму дух целине, општа мерила књижевне уметности: текстови без стила, духа и имагинативне снаге не могу се прихватити само зато што не задају тешкоће при читању.
Свет који се може објаснити и деци једини је несумњиви свет; остало је узалудни метафизички вапај, тескоба и мука духа. Уметност је одувек тежила изражавању и сликању тог, незаобилазног, поједностављеног света.
модерна песма често себе доводи у положај трагичне самозадовољности; нагнута над безданом, она изазива вртоглавицу духа, мучи га тескобом; у нама се јавља тежња ка довршеном, јасном изразу, вапај за привременим редом и смислом.
неваљалства Колико ме видиш малу, Ја с људима збијам шалу; Ја им зујим око уха, Човек маше, трепће, духа, Љутит скочи да ме смлати, Ја одлетим, па се вратим, Па му седнем бесно, смело, Сад на лице, сад на чело а
У трећој Вучовој поеми има и једног и другог, и слободног дечјег духа, и упињања да се он освоји. Радосни спојеви појмова и речи, полет Петлића и разиграност Коче, као да су се изгубили.
Иронична, пуна духа, сва од овога света, Радовићева песма је сталан позив на игру; ни према чему се не односи са претераним поштовањем;
су: применљивост, пародичност хумор, игра, инвентивност, и уверење да је писање, пре свега, пријатна доколица и игра духа.
Је ли то стваралачки акт, или није? Или, можда, постоје опасни и безопасни наручиоци, они који угрожавају слободу духа, и они који јој остављају слободан простор.
Патетика срца и ума овом је концепту органски страна. Одбојност према високим температурама духа јесте полазна ситуација дечје песме. Песници Радовићевог кова нису у стању да говоре у таквим условима.
да су ове песме пале на захвално тле, или, још тачније, да овај песник задовољава лаку, сталну, свакодневну потребу духа за поетском игром са речима и са стварима.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ЖУТИЛОВ: То је истина; ниједног од нас. ЛЕПРШИЋ: Наше правителство нема енержије, нема духа, отважности, плана; једним словом: нема памети, па нам наопако иде. Ја да сам у главном одбору!
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
велике, страх од свега што је »шокачко« тако силан да православни Срби нису хтели ни да чују за те књиге католичкога духа, иако ћирилицом писане.
књижевности, прва чисто белетристична књига у српској књижевности, и једна од најранијих појава новога филозофскога духа у српској књижевности.* ЈОВАН РАЈИЋ Јован Рајић је најплоднији и најважнији писац рускословенске школе. ЖИВОТ.
Али пуна и права влада његова започиње после смрти царице матере, од 1780. Јака духа и воље, одлучан да буде онако како он мисли да треба да буде, он је ставио себи у задатак да препороди стару и зачмалу
Он почиње сумњати у оно у што је слепо веровао. Затим, видик његова духа, који се почео ослобађати, ведри се и проширује.
мистиком; ту се упознао са руском сколастичком теологијом, која је поред свега свога догматизма и средњовековнога духа имала извесних саставних елемената класичне и европске учености; ту је први пут читао Јована Златоуста и Езопа, које
угарских Срба и раније постојало, оној борби грађанства против православне теократије, и световног и општенационалног духа против црквеног и уског сталешког клерикалног гледишта.
и почиње популарисати код Срба идеје духовнога ослобођења, верске сношљивости, црквених рефорама, модерног критичног духа и научнога образовања.
«. »Живи језик народа србског, вели он, јесте сокровишче мисли његових, јесте отпечатак духа и карактера његова, стољетијама утврђена и осећана. Шта се у њему садржи, светиња је сваком правом Србљину.
Он остаје »воспитатељ« и »наукољубитељ«, који Србе учи »просвјешченију духа, изображенију сердца и исправленију нрави«.
Његов рад је посредан. То је био културни радник и иницијатор, »духа народног будитељ«. Као уредник Сербскогъ лѣтописа, Сербскогъ народногъ листа, Сербскихъ народнихъ новина и Драголюба
Потом постаје писар код војводе Марка Штитарца,56 код Јована Обреновића, и при Народној канцеларији. Немирна духа, не могући дуго да остане на једном месту пође у Русију да види своје родитеље, који су тамо пребегли 1813.
Од интереса је као први покушај своје врсте, по обиљу националнога духа и по местимичном угледању на народне песме, а нарочито као историјски и биографски материјал за доба првог устанка.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Младост! Да ли је ње икада било код мене? У чему беше она? Не! Ја нисам имао младости. Ја никад не осетих чилост духа, свежине мисли и брз, топао, оптицај крви у мени. Никад ми снага не заигра од здравља и бујности.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Да, још је жив! У грудма нам је жив, из речи наших и он говори, уз песме наше припев нам је он; и да му није духа мед нама, помолили би молитвом се том покојних душа цару задушном нек волан прими нашу старину, нек дарује предусретан
не пусти сумње да те салете, у духове пренеси смртну вест, пренес' је пре нег оно што си знао свог родитељског духа заповест у сумњичарску, смртну своју свест!
Живо, синци, камо клинци? камо остра слепила?” И нагрну чета многа, пуна духа црна, злога; из куће се зачу врис, — под Делилом клеца нога: врисак беше њеног бога, Самсонова оба ока.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ЈЕВРЕМ: Кураж, јунак, ако је и побеђен, опет не губи духа; а благородан победитељ зна уважавати падшег непријатеља. МАКСИМ: И ти си ми много крив.
Фамилија је закључила — и ово је што нико не зна — да чашу ономе поклони који је тако великог духа и ума, да је лако и с малим трудом мудрост постигао; али, да видите чуда, сваки који се за увјенчану награду јави, не
ШАЉИВАЦ: Ово опстојателство, што нисте ништа учили и опет сте доктор философије, показује да сте великог ума и духа. ДОКТОР: То показују и моје књиге. ШАЉИВАЦ: Тако велики дух мого је имати сам Аристотелес.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
времена повлачи се из боемског амбијента патинираног вековним наслагама поетских генерација у кабинете, одваја се од духа народа и потпада под јак утицај херметичког стила, кога одликује готово британска уздржљивост и контролисаност емоција
То боли! Ту почнем да се зезам до даске, из чистог очајања. Прави хумор под вешалима! — Има духа! — изјављује матори, а затим одмах наставља. То су, дакле, ти чувени журеви младе генерације! Имате право, децо!
Е, па сад ви можете да кажете да сам ја за аристократију духа, а ја вам истог часа уваљујем мој резон: што буде више света сличног мени, народ ће бити квалитетнији, капирате?
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
О стакло срца груни, Света харфо, уз блесак Духа, с воде и висине, у облик склопи бèзобличја царство! По хаос-пољу квасац гони тесто, што букће, кипи, кула
Тумара тмушом нагон бòготворни и дејством Духа тамну мрежу пара, празнину пуни - именице ствара да из њих груне један глагол чворни, пред чијом силом наука се
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
сердце, које ће тако чувствовати; при том и женска персона мора бити особити качества, особити својства, и врлине духа и тјела, која ће моћи такову љубов у сердцу каквог младића возбудити.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
рубу видика и песма која тренут чара лепа је старином али данашња је ако и то данас није песма стара О духу 1 Духа да спазим док ври и преображава твар Или кад гори над главама и умност му постаје кућа а тело згар Дува
И нека њихова молитва све нас подржи путевима тешким провидности опште провидности засноване на својствима Духа тешко је бити прозрачан па јасан и безгласан ослонац је потребан у молитви другог за ту се молитву молим и за молиоце
Црњански, Милош - Лирика Итаке
У широкој скали бруталних, и глупих, инсинуација, једина критика која је имала духа била је: Пандуровићева. Пандуровић је тврдио да ја тврдим да таван има очи.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
ЈОВАН ПУСТИЊАК 1. Рибизле Сурови аскет што је место круха Јео скакавце — што је уништаво Плот многострасну за живот духа, У пустињи је на камену спаво. Ал и камен му беше ложе меко...
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
” „Ха, ха, ха, ха!” — у том тренутку као да ми зазвони у ушима опет онај сатански, подруглив смех неког злог духа ове срећне и блажене земље. Нехотице уздахнем.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
у који су ударили зраци месечеви, те му кроз густ дувански дим на лице падају, дајући му облик неког фантастичног духа у облацима... Час за часом избија, а он још стоји и пуши...
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Такво је устројство нашег духа: Бојимо се чистог ваздуха; У загушљивој соби јесте Да су несвестице прилично честе Али смо зато понајбоље
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
мојих, циљеве мојих нада, Покрио свет идеја завесом једном бледом, Створио циркус жеља, прохтева, који влада Укусом духа што је пао под општом бедом. Тако се бели вео са чедних снова свлачи, С вољених ствари што ми излазе сада голе.
И у болести тела и духа чудне слике Искрсну, па се смраче — савести игру воде, Да изобличе целу лепоту и толике Напоре и прегнућа живаца,
Ја опет живим својим давним добом, Где сија живот безазлен и чедан, Победа нада за тренутак један, И тријумф духа над смрћу и гробом! ИИИ Помирићу се.
јединца сина, Душа без свог ће идеала бити, Живети немо пределима сплина, Докле се једном не раскину нити Тела и духа, с временом и свелом Надом, а срце престане да жуди.
Слутим празнину будућих времена, Слепило духа што ће доћи потом; Ја њу не двојим сад од других жена Лепих, и јадних са њином лепотом.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Лепо је дата његова борбена личност: обезоружан и обесправљен роб, оружјем свога духа супротставља се својим безобзирним господарима — готованима и поробљивачима, јачим али глупљим од њега.
Загонетке су по томе плод игре говора, маште и духа. Типове правих загонетки, за разлику од загонетки скривалица и загонетки питалица, лако је познати и по њиховом
10 Питао Циганин фратра: — Хоћеш ли ми дати врећу жита да се прекрстим? — Хоћу; прекрсти се! — У име оца и духа светога! — А ђе ти је и син? — Ено га чека с врећом напоље. 8. О БАБИ 1 Питали злуреку бабу: где су јој зуби?
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
или шта друго што буде у месту овом, нека буде проклет и завезан од Свете и животворне Тројице, Оца и Сина и Светога Духа, и од мене грешног. И да не буде опроштен нити у овом нити у будућем веку.
и преподобни и преблажени оци наши, целом свету светила, земаљски анђели и небески људи, испрва од предања Светога Духа навикавши иноковати и благодаћу Божијом отуда просвећени бивши, и Христа уселивши у прекрасне своје душе, због чистог
„Благодат и мир Господа и Бога и Спаса нашег Исуса Христа, и љубав Бога и Оца, и заједница Светога Духа нека буде свагда са свима вама у векове, амин.“ (ІІ Кор.
4, 16) под једном главом, по божаственом Павлу, неимарством духа. (Еф. 2, 20-22) Ако ли буде ко непокоран, непомирљив и непопустљив по својој чинећи вољи, а не исповедајући се
у светој својој вољи, због јединца Сина свога Господа и Бога и Спаса нашег Исуса Христа и Пресветог и животворног Духа, коме припада свака слава, част и клањање и велелепност, сада и увек и на векове векова. Амин!
земље, или други ко под његовом влашћу, или и сам игуман, или у њему братија — спутавамо га силом Оца и Сина и Светога Духа и проклињемо да не припадне телу Светоме и крви Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа и Богомајци Владичици нашој
И ,благодат Господа нашега Исуса Христа и љубав Бога и Оца и заједница Светог Духа нека буде са свима вама! Амин!'“ (ИИ Кор.
Силом Светога Духа Владики своме подобећи се, владавину своју остави, узевши крст последова Христу и усели се у Гору Свету, одакле, помоћ
„Премудрост“ Царство земаљско оставив, крст свој на раме узевши и сав се предавши Богу и у Свету Гору оде Светога Духа поставши причасник.
Потоцима, оче Симеоне, суза твојих душевне страсти омио јеси, божаствено постаде Духа покојиште, преблажени. Бдење крепко, клањање свагда спокојно и љубав непрезриву испуни вером, оче преблажени Симеоне.
Зато и мрак греховни одагнав, свети, озго измоли ми благодат Духа, јер имаш слободу ка Христу, Христа Бога моли непрестано за све нас!
Са вишњим силама, оче, предстојећи живом Богу и његовом славом украсив се, распалив се, блажени, огњем Духа, кал сласти омив постаде кандило у мирису миомириса Господу благопријатно, богоносни Симеоне!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
у чем год против науке апостола Павла поступили, нека ми опросте, они су могли као људи у том погрешити, против јавне духа светога науке, чрез апостола Павла предате, мудрујући и установљавајући.
Је ли согласно првој науци светога духа? И ако није, није од бога; бог | своју вољу никад не измењава. Оно што се учи, је ли полезно?
са свим грлом могу, пред богом и пред људма, да се То не трпи, онима неће се простити, јер је ово грех против Светога Духа. Архијереји божји, свештеници мирски, који читате свето евангелије, вичите! Вичите к народу; ваша је то дужност!
други[х] пријатеља тајне нимало нисам марио знати и ово није ми ни длаке мучно било, ибо, спокојство срца и внутрењу духа тишину весма желећи и љубећи, на љубопитства, подозритељства и на интриге мрзио сам како год на отров.
Љубими мој, ласно је предвидети да сарданапалскаго духа и мудрованија љубитељи и почитатељи, који све блаженство у наслажденију гортана и у пријатном и изобилном
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Ја знам да свака као жива (Мада неима ока, уха!) За мене неки говор скрива У непомичној урни духа. И све што гледам у њих дубље Све ми се мање мртвим чине Те шкриње мрака, тајне зубље.
Онда без гласа и без руха (Невидљива и сасвим нема) Луташ по јами мога духа Ко беспомоћна, страшна тема. Иако знам да тамо лежиш Расута сва до задње труни Осећам како амо бежиш.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Не можеш. Не умеш ни да се прекрстиш. Видиш да не умеш! Хајде: во имја Оца, сад на пупак, и Сина, и Светога духа, на десну, на десну страну, тако, тако, и сад на леву, амин! Хајде сад с м понови! Видиш да не умеш!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Па се тако светле млази Па се виде светли трази Једног духа разних доба, Духа коме нема гроба. - У гроб само сруши кости, Стресе пеп'о кој' му смета Бржем бују виша лета К
Па се тако светле млази Па се виде светли трази Једног духа разних доба, Духа коме нема гроба. - У гроб само сруши кости, Стресе пеп'о кој' му смета Бржем бују виша лета К узвишеној будућности.
Да ли из хладних струја океана, Где си пламен летњег дана Провела на груди Воденог духа? И сад се дижеш... У твојој коси Горе корали, сија се бисерје, Ризе су твоје обливене Светлошћу благом, и дахом морске
Чему живим?“ одговара, Кроз једно зрачно жуборење груди; „Туч немоћи, вај! знам како обара, У агонији духа који луди; „Сва дела људских духова и руку Знам да су само реч у књизи тајни: Али, из свога гнезда док се вуку По
Треба л' да рађаш, зашто се бринеш? Он ће послати Духа с далека, Да цвет потера... Травка не ниче У зимње време, већ сунце чека.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Знаћеш и вам' што је урадио!“ Како море иза страшне буре, присуствијем духа остављено, уморено силнијем напрегом прескачући природну границу, утруђено истегне се лећи у пјешчану своју
ступце те крајности двије не смрзоше код твојега трона пресв'јетлога - премогуће твоје божествено и сљепота духа Сатанина! Ко да с тобом, оче, силу мјери? с тобом коме од једнога слова устрепећу бездне и мирови!
Зар се смијеш врагом злијем назват оца свога и оца мировах, који те је из једног атома у вјечнога претворио духа, окрунио круном архангелском, да уживаш вјечите сладости у предјеле неба блаженога?
Моћ ће човјек ова два закона, кад посвети мисли мојој правди, без никакве муке различити; али адско проклетије духа човјека ће чешће пљенивати.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
живот, културу, знања и тек онда моћи показати како је, посредством Питагоре и његове школе, надахнуте генијем грчког духа, из египатске примитивне, практичне, геометрије никла и развила се грчка геометрија, основа наших егзактних наука.
од светске историје тиме што су у њој, место наследних владара, главну улогу играли они људи који су снагом свога духа дошли на владалачки положај. Вредело је упознати се изближе са њима!
пре нове ере, у коју ћу да се сада пренесем душом и телом, Апенинско полуострво обасјавали су светли зраци јелинскога духа.
Једини Хипократес не изгуби присуство духа. „Не плашите се!“, внкну им он. „То је неки афрички мајмун са дугом косом и псећом њушком“.
Наше мишљење има само задатак да тражи истину путем опажања и да све појаве, па и делатност нашег духа, изведе из састава и тока природе као неумитну последицу и потребу“. „Неумитну последицу?“ „Тако је.
Чисте идеје, нарочито оне највише од њих, идеје доброг, истинског и лепог, савршене, вечно непроменљиве творевине духа, нису овога света; њима припада засебна егзистенција ван овог нашег земаљског света.
Силном моћи свога разума, поста он оличење духа науке, сунце њеног неба, које је две хиљаде година својом светлошћу надасјало све остале његове звезде.
Обдарен генијалном интуицијом, Аристархос беше у исти мах и врло критична духа, па је зато био у стању да без икаквих предубеђења испита и све замерке које би се могле учинити његовом
Пред очима његова духа отворила се нова област математике, интегрални рачун. Да је у њу био дубоко зашао, доказује његово недовршено или
„Дакле, корак по корак, а не на крилима духа?“ „Увек је опасно“, одговори ми он, „изгубити чврсто тло испод ногу“. „Али великим умовима успео је каткада такав
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
институције, као и оправданост оних драконских мера уобичајених да се употребљују за темељно израђивање војничког духа и дисциплине. — И ја сам о... оф... официрско дете, знам шта је војска.
Дабогме. Ниво људскога духа пео се. И кад је хришћанство објавило јединство божанства, уништило његов национални карактер, онај разлог патриотизма
Физички закржљао, он је изгубио особине здравога духа, он је кукавица. Кад пролази поред нас, обара очи, не може да издржи наш поглед. — Он је наш савезник и није лепо...
некако разиграни, и да је један од првих пролећних дана успео да подигне заморене капке одагна ону убиствену оморину духа, растера туробну мисао и распали махнити неки жар који је све дотле тињао негде доле, дубоко у пепелу мрачног очајања.
А занимљиво је, богами, како се брзо мирило са свачим, у изнемоглости духа, шта ли, или ваљда, из навике на сва могућа чудеса.
Предавач, међутим, говори: „Основ грчког духа је слобода, али та слобода, није још унутрашња слобода, слобода индивидуума; ова последња се међутим нужним начином
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
У томе и јест, ако се смије тако рећи, љепота љепоте. То је одраз физичкога у сфери нефизичкога, у просторе духа. И то је једна од оних ствари помоћу којих се човјек извлачи из гвозденог обруча егзистенције.
подударност с било чим другим: она је сама себи цјеловита и потпуна: један ликовни факат, с односним одразом у сферу духа, који говори сам за се, и који је сав у томе.
” Не, није то измишљај малаксалих, изрођених. То стоји записано на самим прапочецима хисторије духа. Праочај бивствовања рођен је заједно с првим трачком човјекове свијести о себи.
Разлика је само у стилу. А тај зависи од прирођеног укуса, од степена танкоћутности, од мјере интелигенције и духа. Један ће јефтинији, истурајући пред собом визиткарту своје провјерене неодољивости, узбацити главу и зналачким оком
— Какви „слободни духови”, мој оче! — одмахнем ја. — Та има ли неслободнијег духа од мене? Чему ли све ја не робујем! ...
Али, наравно, моћ да изврше ту синтезу великог ума, великог духа и великог талента, да је изврше а да при том не униште умјетничко дјело, дата је само оним највећима.
Али код доиста великог писца, ум не убија пјесника. Ето вам Шекспира. Али код доиста великог духа, дух не убија пјесника. Ето вам Толстоја!
Било је, било је дабоме, и аката пожртвованости, геста задивљујућег алтруизма, примјера изузетне величине духа! Јер на свијету, господине, постоји и добро; једнако, и једнако неуништиво, као и зло.
Кадре су да обесхрабре те грдне наслаге прошлости, те некрополе духа. У дну наших ћелија лежи умор других, у нашој истанчалој крви носимо талог туђих искустава.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
« — помисли у себи и одмах се постара да угуши такву мисао, која му одузима и последњу кап присуства духа. »Знам ја што је то« — продужи да мисли даље, трчећи и журећи се — »јер сам голих руку, па још ’нако намучен и уморен.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Хоћу, — рече му кочобаша — ако хоћеш таман шјутра, ако будеш кадар прекрстити се овако: ва име оца и сина и светога духа, амин. Циганин рече: — Валај, хоћу све се до шјутра крстити доклен научим, и ето ме шјутра по жито.
Ево шјутридан Циганина, и каже да је научио. — Хајде-де нека чујем, — рече му кочобаша. — Ва име оца и светога духа, амин. — А ђе ти је син, што га прескочи? — Ено га с врећом ђе чека пред авлијом, — одговори му.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
идеје, преда мном се јаве: Ја видим себе у раскошној моћи Где скупљам зраке и обзоре плаве, И њих одевам, и силином духа Из свог срца, разума и груди Живот им дајем. И тада, без страха, У свет их водим и спуштам код људи.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Мноме је овладало сујеверје и живео сам у сталном страху од злог духа, од утвара, од дивова, људождера и осталих нечасних чудовишта мрака.
Касније када сам попримио нешто од практичног америчког духа, тресао сам се од саме помисли и дивио се својој ранијој лудости.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Непокоравање, или чак индиферентност, осуђивани су као недостатак колешког духа. А овај дух био је изузетно важан, специјално за бруцоше, због тога што је, како сам касније сазнао, постојала велика
Како ће се неко снаћи и осећати у оваквом друштву, зависи једино од његове снаге и борбеног духа. Мађаризам у Панчеву и германизам у Прагу изазивали су реакцију која је деловала и на једно и на друго, што ме је
била је одлика и једног и другог, па се и испољавала на исти начин: у атлетици која подстиче величање снаге и борбеног духа.
оно поштованог председника Барнарда, умањивало је тежњу студената да се сувише посвете обожавању снаге и борбеног духа као и другим активностима ваннаставног програма.
ако открића, која ме очекују у физици, буду изазвала у мени онај ентузијазам који је био изазван открићем новог духа и новог правца мишљења из којих се родила америчка цивилизација.
године, два представника различитих научних прилаза у Кембриџу Максвел је био проповедник новог, а Рут старог духа Кембриџа.
Такав је био дух оног времена. А против тог духа борио се председник Барнард на Колумбија колеџу. Такав дух он је сматрао националном катастрофом.
” Одговор је био негативан. Већина ових људи су били сувише немирног духа да би били свеци. Један од њих, на пример, иако је био прилично стар и слеп, био је први веслач чамца који је био
У мом случају био је то дух Максвела и Лагранжа. Атмосфера у Кембриџу била је веома повољна за развијање духа поштовања научне мисли.
у Њујорку који су изгледали као и Тиндал Када је говорио, из њега је избијао пламен познатог живахног ирског духа и познати ирски хумор.
председник Корнек рекао: “Ограничићу се само на то да кажем нешто о доприносима политичком развитку који су потекли од духа и примера неких научних радника наших дана и нашег поколења. Који су примери који откривају овај дух?
Проналасци старе и на њих се надовезују нови и како су то дела стваралачког духа смртних људи и они сами су смртни. Али закони по којима се крећу звезде и планете, и по којима су се одувек кретале,
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
од индивидуалне наклоности и одлуке – преко динамичне хијерархије књижевних конвенција и стилских опредељења – до „духа времена“ и „била историје“.
Наднесени над огледало људскога духа које нам ова поезија потура развезујући неке чворове језичкога, књижевнога и културнога памћења, ми нужно тражимо и
вредности ни једини могућ, ни „природан“, нити, пак, на неки необјашњив начин одговара „духу нашега језика“ и, даље, „духа народа“.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
првог светског рата управо је Милош Црњански био истакнути, ако не и најистакнутији поборник новога, „превратног духа” у српској књижевности.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Бори се, побро, бори се, ти ћеш то умети, — Србија ј’ самосвојна, можда ћеш успети; Упућуј страсне гласе у једног духа склоп, Пробирај слабе клâсе у један јаки сноп.
Први цветак из твог гроба Биће цветак благовести; Ако тугу, јадницу нам, Твоја мисô очеличи, Заточници твога духа Призрену ће скоро стићи И на пољу косовскоме Дигнут’ спомен Барду своме.
пише — ’Ваких гробâ наћи ћемо више: На сваком је зимзелена трава, Из свакога светлост просијава, Светлост снажна духа напреднога — Најновија сја са гроба твога, Гирфилде! »Стармали« 1881.
И свак би ћутнô да га облеће Рајска топлота духа голема, Признô б’ да Срби имају нешто Што нико други нема. Постојмо дуго над гробом овим И вратимо се с уздањем
Чиста речца духа искрњега Нек’ кâ муња облачину пара Тако с’ ђетић доба негдањега С омладином својом разговара. Омладино, на
Да, бојим се још нечега, Омладино мила, Ја се бојим још нечега — То ми ломи крила. Ја се бојим нашег духа, Лако странпутнога. Ми смо брзи, каткад бржи Од разума свога.
Та то нису сјајни двори, Ту је слама до појаса. Ту пастири... зар пастири? Јест, пастири духа чиста, Достојници да им руке Приме, носе, хране Христа. А каква је ово звезда Над јаслима што сад стаде?
Ти нам шириш крила нади, Оче Срба млади’! Ко те не би диком звао, Славу ти одавô! Ко се не би заносио Блеском духа твога, Текелијо Саво! Буди јава твојих снова Од твојих синова!
Беч 1882. ДАРВИН Снагом ума богодана И задахом духа веља Потресô је, заљуљô је Море мисли из темеља. Таласи ће ови расти, Век ће веку да их прати: Зато Дарвин није
1887. ОДВЕСТ на вест да је Рачки преминуо Звездо ума, духа и врлина, Много виша од времена свог, Ти у гробу? — вероват’ не могу, — Та звездама не копа се гроб!
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
себе ослушкују, своју Нестварност, своју бескрајну успомену; Твоја празнина свет и звезде крену У чудно поимање твог духа у Броју.
Промени своју песму! Рад трговања духа страшног морепловца: Хоћете ли да вам продам своју ноћ? Долази истина, биће много мртвих, Нова побожност већ је
Петровић, Растко - АФРИКА
Цивилизација се не хвата њиховог духа као што се вода не хвата њиног озетињеног тела. Крај самих бенгалоа, они су у својим колибама остали исто тако
Алкохол осим тога убија још и последњи полет њиховог духа. Чим сам стигао, увече, однео сам писмо госпођи Беде, жени једнога одсутнога трговца.
Што више татуажа на њему, значи да су му фетишери више племенских тајни поверили; да је у њему више духа племена но у других.
Треба много племенитости духа, изненадне велике наклоности, оданости; треба читав један усредсређен рад духа, да Меј Н'гесан зажели да сâм пронађе
Треба много племенитости духа, изненадне велике наклоности, оданости; треба читав један усредсређен рад духа, да Меј Н'гесан зажели да сâм пронађе чиме би ми олакшао пролаз кроз његове крајеве.
“ — „Зна ли он од чега болује?“ — „Разуме се. Питајте га. Само га то ни најмање не узнемирава. Губа долази од злог духа који је навучен на породицу, и њу би, разуме се, само врачарија могла одагнати.
Један новорођени члан племена, или један поједини члан другог племена исто значе за јачање племенског духа. Али је и идење жени и људожерство оно чиме се људи само служе у име фетиша, док је однос између људи, мушких, прави
И, ако ни за шта друго, треба поћи у Африку да би се разумело много шта у еволуцији људског духа. Обично се замишља да је крајња дивљина тамо где је крајња примитивност.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
С тобом ћу ићи! С тобом Станоје! Кô сенка нека духа дивијег На кораку те сваком сећајућ: Да си војвода! Србин! Осветник!
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Час је био крајње критичан. Зло, да су наши војници само за тренут изгубили присуство духа; само за тренут и непријатељ би скакао у наш шанац. Но стара српска срећа поможе, наша посада остаде хладна и мирна.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Тај је синак вишег духа, Коме речи дао није, — Само звуке, само складе, Само чисте мелодије. Музика је чиста суза, Коју носе крила
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
упорном и поетски неплодном тиранијом највише механичког типа десетерца и свим оним што је из тога баровитог и лепог духа произилазило, у многим правцима заостајала испод резултата већ достигнутих у времену које обухвата ова Антологија, њен
Ни Марка нема, страшнога душманом, И снажна копљем, буздованом. Нема, ах, Ђорђа, високог духа, Ком' срце зрака подиже небесна, Да Срба брани, врага му прогони, И стуб утврди славе роду — — — — — Па ипак, и поред
логичној, никада естетској активности својих читалаца; а тиранијом наметнуте прво туђе метрике, па дикције, па духа, коначно су се загушили у стилу претрпаном и апструзном, у густом и масивном галиматијасу учености.
Так' у оно свето јутро, јутро нове жизин, Кад се сресмо, мила Видо, једног духа близни, Мој је жребиј дивно рјешен среће овог св'јета, Године ми из весана настале и љета.
земља била сва глуха и пуста; Што су небу јасне зв'језде, њиви златни класи, То бесједе слуху моме љупки твоји гласи. Духа твога благовоном уханију нема Ни што гора, ни долина, ни што поље спрема; Подобни му остров нема уханијем
Сто тридесјат љета Аки нека завеса Покриваше всегда Духа мојег очеса! Многократ плаках сја Слези проливаја, Богу Творцу молих сја Руки простираја: Виновниче созданиј'!
Мишар и Штубек, Сеница, Чучуге И Свилеува, с њоме Иванковци, Салаш, сведоци биће вашег Духа неустрашљива, храбре мишце.
Подиже неверу поред себе, А благородну низврже душу, ах, На вечно Сербом жалосну пагубу! Он рече. Уста Милош, духа Храброшћу, душе красотом, дика Свег серпског рода; прси му с' волнују, У духу расте намера гигантска.
Много може Род храбри, зашт’ му с’ чини да може он. Познајте најпре Сербљином Сербљин чим Је, пак свом снагом духа, серца Слож’те с’, да светињу обдержите. Чрез мене знате!
Народ без свести стење, јер страсти је трзају мртву, И слепоћа духа црни јој ископа гроб. Гди је Србије гроб? Је л’ Косово? Марица? Прилип? Ах, сва бедна земља општи плачевни је гроб.
Све може храброст вољом са божијом здружена крепко. Данашњи дан ће одсудити снагу ти мишце и духа. Даље ће т’ Мајка Анђелија тамо упутити млада, Гдино вам браћа под праведним скиптром уживају срећу.
жал; Нит’ нужда ти јечи Чрез туђе да речи Изражаваш жар, Кад сопственог врела Јест сладост ти зрела К’о качество духа и природе дар.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Предања представљају особену усмену историју људског и националног духа. Разјашњавају и тумаче све што је настало и опстало и на духовном и на материјалном плану, и тежећи за уверљивошћу,
Вук народну прозу, као и остале усмене творевине, посматра као израз народног духа, али му је исто толико стало до језика којим се тај дух исказује а творевине обликују.
Костић је песник духовне, философске инспирације. Његова поезија није поезија срца и осећања него поезија духа и маште, сасвим различита од непосредне лирике какву су писали Бранко и Змај, песници против чијег се култа борио.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Јер Апостол рече, Божјега Светог духа не растужујте, знамење што јавно њиме добисте у крштењу. 8 Заједно бејасмо, друг другу близу, ил’ телом или
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Можда, помишљају каткад, можда је то та искра божијег духа утиснула на њиховом челу знак посебности, можда Господ преко њих шаље своје тајне поруке, можда је њима дато да докуче
Напротив, плод су Духа: љубав, радост, мир, стрпљивост, благост, доброта, верност, кроткост, уздржљивост. Против ових не постоји закон.
Они који припадају Исусу разапели су своје тело с његовим страстима и пожудама. Ако имамо живот по Духу, следимо Духа! Не тежимо за таштом славом. Не изазивајмо један другога! Не завидимо један другоме!
Шта ко сеје то ће и жети: ко сеје у своје тело из тела ће жети пропаст, а ко сеје у дух, из духа ће жети живот вечни. Нека нам не додија чинити добро, јер ћемо у своје време жети ако сада не малакшемо.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1881. ЉУБАВ О што ме, срце, гониш ти, И мориш духа моћ? Сунце је зашло - мирно спи, Тавна се спушта ноћ... Да, тија поноћ шири лет, Све жив о снева сан; У светле снове
Спустивши клонулу главу на своје уморне руке, На развалинама духа ја нађох изворе туге: Но глуви за речи твоје, не чуше небесне звуке Ни власници, ни слуге. И сад не тужим више.
Кô древни раскошних што је, И ја сам расипô лудо све благо духа свог; На градски, прљави базар срце сам бацао своје, Јер дневне истине људске биле су мени бог.
За све што беше лепо, За отаџбину, љубав, и младог друга свог, Спокојство и дане своје ја сам жртвовô слепо, И силе духа мог. И све је пропало редом: завичај, љубав И друзи, Па и топлина жеља, и вера, па и над; И ја сам остао самац.
О древни Северов граде! И ти си мумија једна, тело без духа свог, По теби павит се шири и гнусна змија се краде, И гавран суморно гракће с каменог врха твог.
светлости сјајне, И све што се косне нашег будног слуха, То је спољни додир ове вечне тајне, И општење њено и људскога духа. Није главно, дакле, оно што ме гони Да плачем ил' певам у часима лепим, Но суштина тога.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Но, највећи полет Аристарховог духа било је његово учење да Сунце стоји, а да се Земља креће у кругу око њега, обрћући се, при томе, око своје осе.
Допао ми се од првог погледа, још је млад, ведрог чела и духа, веселих очију и душе, широких плећа и погледа. Студирао је у Атини, говори течно грчки, влада француски, познаје
А то зато што нема носа. Власници таквог духа могу се врло корисно употребити у научном раду као рабаџије, јер се њихов дух даде упрегнути у кола, али они нису
“ Благодат Господа нашег Исуса Христа и љубав Бога и оца и заједница светога Духа са свима вама. Амин.“ „После тих речи, даде Митрополит свој благослов разнеженој гомили.
Јер, то је моја пословица: не трају ни сила ни богатство, већ моћ духа. Ја ценим Коперника високо и слажем се са њиме у томе да се планете крећу око Сунца. Али наша Земља?
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
пет синова, и како које дете донесу с крштења, он му испали четири метка над главом: „Во имја оца, и сина, и свјатаго духа, амин!” И сто таквих чуда. Са оружјем је живео, само оружје ценио, израђивао ванредне пушке.
Ти желиш Париз да студираш и пишеш расправу, а ја у Паризу стичем новац. Теби треба слобода духа, а мени, сем тога, и јеврејска самосталност. Мене усисава раса, чини своје са мном јеврејство!
Има и у том лепоте, Бранко. То је виртуозност, то је као свирати у клавир, то је питање уметности духа и вештине прстију. То је један сложен посао, као нека симфонија!
пословицама, руским и српским углавном, сиромаштво и богатство зову се сиромаштво и богатство, дакле су стање духа пре свега...
Марија и Стефан имали су двоје деце: Лександру и Јосифа. У Лекси је било више снаге и духа него у брату, али брат је био финији и даровитији од ње.
Постепено, навикао се толико на тај живот духа и маште да је постао прави манијак књиге. Читање га је пребацило на сасвим другу обалу егзистенције: у сферу све нових
Данас у подне, седи поред Јанине постеље, и чита. Ја разумем да човек има, сем тела, и област духа и област емоција; али се чудим што паметни Мимић не зна да то исто имају и деца...
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Лепши јесте онај спомен кад бистротом ума твога, кад ревностју духа твога роду своме дижеш спомен. Нек се спомен твој огледа у спомену милог рода, нек цвет цвету љупкост дода, тако општи
Тако и Роман, чим очи сведе, примети једног духа који га за косе очепа и у једну звезду однесе, гди по вечноцветућеј ливади сенке покојни магараца обитавају.
Тако и Роман, чим очи сведе, примети једног духа који га за косе очепа и у једну звезду однесе, гди по вечноцветућеј ливади сенке покојни магараца обитавају.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Сви су они и на сав глас тврдили: да ја немам ни духа ни талента. Како су ми на тај начин створили донекле репутацију човека без духа и талента, поче се шапутати да ми та
Како су ми на тај начин створили донекле репутацију човека без духа и талента, поче се шапутати да ми та репутација даје довољно квалификација за члана академије наука и уметности, те
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
мистично пролеће Где бежи љубичица, где различци се смеше; У линијама длана усевско спаваше цвеће; И крајње тајне духа руке очима реше. Највећи сликари беху у њих заљубљени, И сликари руку беху највећма жуђени.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Мој сусједе мирни, нек благослов Духа Увијек те прати да си добре воље. Само, ја те молим, одсад лупај боље, Јер оглухнух, брате, на обадва уха. 1910.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Али у нас има и иронија друге врсте које су исто тако пуне духа. Таква је, између осталих, у песми Јанко од Котара и Мујин Алил иронија коју изговара Вук Мандушић предајући Јанку
Нешто као силазак светога духа. Да војна аристократија није пропала, сељаци би и дале живели без поезије, — ето на шта се логично своди ова наивна
томе, херојска прошлост не само да није идеал реакционарне војне аристократије него је извор снага, извор витешког духа и моралне чврстине самог народа.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Попре него устом и устнима и језику, — овим ето, отворити се и привући у себе духа! СВЕЋА ЈЕ МОРЕ Морско око у руку Христових је; земља тело је, томе телу свећа је море, с којим но воде видеше у
УЗАЛУДНИ БЕГ ОД ЉУБАВИ И куда знам бегати, куд ли се подети и сакрити испред твога духа? Ако да се испењем на небо, ти си сâм тамо горе; да ако ли силезем доле под земљу, у дубине Адове, — и тамо си ти.
« РЕКА СВЕТЛОСТИ У мудрој глави божији свет Тај свет, којино своје луче пушта Од оца и сина и светога духа (Што је то једно својско им богатство И једно пронахођење сјања) — За тим великим светом Пак има други свет, ангелски.
Еда ли и мешини надухатој што чини квар? Није. И човек докле у ватру из уста духа, дотле се и разгорава, а кад престане оно нејма ништа, све оно духање узалуд отишло.
доби свети преподобни Макарије пробаљиваше то, може ли се ђаво спасти, те се врло мољаше Богу за једнога нечиста зла духа да би га опет Бог прихватио себи међу своје добре ангеле.
« А кад поче Макарије на то духа зла навраћати, подруга му се ђаво те му рече: »Охо, луда старчино! Ми ли да се Богу покоримо, који но нисмо ни мало
Пред олтарем ближе Бога стојећи! А од Бога се не боје, ни за њега маре! Те светога духа речи, ка своје неке овосветске речи намењују дерући се безчино и козје, вучје гласове испуштају, ка неки обесни
Сад сам се родио, таки сам се разболио. На правицу идемо, где се капе и метоси деле... К'о шиба; куд ветар духа, туд се она гиба. Кад стане узбрдо зјати, онда ће знати. Ако је и голо, ама охоло... И ђавол тирана не може стрпити.
и вељу ти да не од жеље женске ни од мушке ко тому боље хоћеш зачети него ли од вишњега Бога и находења светога на те духа, твоје ће се дијете од тебе родити.
Девојка Да тко ће о тому у моме знању уверити Јосифа, како ја нисам затруднила са мушким састатком него од светога духа ми се то згодило?
Смрт онако на нас духа, ка љута медведица и кано рис што је дерао људе у сукоб на сиријском путу. Не за то велим, што се давно зло злим
и ману, износи кицоштво, облакшава и весели надање, ако и бојању за штогод [разлога има], како и одашта ли љути се, духа злом и беси се, стиди се и срами, румени с крвљу и промењује лице?