Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Могу ја и стајати, честити ефендија! — Сједи, Машо, сједи!... Ево ти духана. Ти пушиш, чини ми се? Маринко диже главу и исправи се тек упола; приђе миндерлуку и спусти на и само један мален
—— Маринко! Брате! Човјече!... Ако то урадиш, бићеш ми брат!... Учинићу те најчеститијим човјеком!... Хоћеш духана?... Ево! Дај дуванкесу!... Тако!... Треба ли ти пара?... Чега хоћеш има у Суље, и све је твоје!... Ево!... Нај!...
Кад ти хоћеш, наћи ћу га, па, аман, да се у земљу сакрио! — Ех, тако, тако!... Иди, нађи га!... Хоћеш мало духана?... — Па... ако је бог дао... — А дао је, ја!... За тебе свега у Суље има!... Ево, нај!... И даде му пуну прегршт.
А помрчина као тесто. Да ми је ко опалио шамар, не бих му се могао одужити!... Не види се прст пред оком!... — Хоћеш духана? Турчин је питао више обичаја ради, јер је знао да Маринко свакад хоће дувана.
— Деде, сједите људи! — рече Крушка, показујући на диван. — Ево и духана... — То ти мени дај, драги ага, Иван ти слабо мари за то — рече Маринко топећи се сав од смеја. — Зар не пушиш?
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Њих троје се погдешто хотимично склоне да се деца провеселе и људи сербез напуше духана. Ђеда је био... био... као ћу вам казати? Знате; стар човек — готово дете!
Нисам ништа даље говорио. Кад баба изиђе да гледа вечеру, а Попеску да купи духана, остасмо само ја и она. Туманов чита новине и сваки час пита: Какъ это по русски?”, она дошла и села до мене код пећи.
Сто је био сав мокар, и с његових крајева капала је вода с мрвицама од духана и пепелом од цигара, који сам ја отресао на свећњак.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
већ једнако преда се гледа и куца празном лулом о тле, јер не имадијаше је отклен напунити кад у кеси ни прашке духана а у џепу ни пребијене паре. Утом опет један ага завиче на Мују да им што слаже, а Мујо једнако шути. На то сви скочише.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
ДОЂОШЕ И ОЗРИНИЋИ. ВУК ТОМАНОВИЋ Које јаде дангубите, људи? Погибосмо овђе чекајући, нестаде ни арча у торбице, а духана неста у тобоце; врат искривих уз поље гледећи да ако се низ њег' помолите.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
су сви се много дивили: некакав генерал или главнокомандујући, не сјећам се, за одлучне битке остао је више дана без духана. Кад је након побједе опет прорадила комора, жудно је посегао за кутијом цигара.
Ћипико, Иво - Приповетке
—Што тражиш? — окоси се сестра. —Нешто духана био сам оставио овде... —Паметан си! — мирније ће сестра. Миши однесу што гођ нађу, а да неће духан. . .
Миши однесу што гођ нађу, а да неће духан. . .'Ајде, умири се, пусти ме да спавам. — Фала богу, проћи ћу се и без духана! „Свака ноћ чини спати!
приљубио се уза њих, а те мисли нијесу него свагдашње чедне жеље да заслужи слободним, лаким радом комад круха и карту духана.
Ћипико, Иво - Пауци
Понио је собом пуну торбу којекаквих стварчица: скленицу масла, прегршт уштипака, угојену пилицу, неколико пачица духана и шест јаја, чиме ће даривати кума Марина, дјецу му и жену.
Марко сједи код ватре, замишљен, пуши лулу Радина духана што му га стара понуди, јер рече да нема чиме да напуни. Раде, кад га спази код ватре, чисто се наљути.
— Много пушиш! — опази Иво кад осјети оштри воњ духана. — Зар да се и тога оставим? — одговори он, и наново ућута. Иво гледа у њ кад јаче повуче, па му жеравица освијетли