Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Скочим нагло са столице и турим руке у шпагове. Ваљало је почети ма какав индиферентан разговор. Ја извадим духанкесу. — Извол'те на поклон! — рекох некако промукло и покушах да се смејем.
Ништа не одговори. — Госпођице, значи да бисте ви ипак какав други поклон хтели од мене; ви нећете само моју духанкесу. Кажите, дакле! Ја седох опет до ње и примакох јој се још ближе. — Не! — рече она. — Нећете да кажете.
Гледах у небо и слушах крекетање жаба Би ми необично благо. Она ме час пô љубљаше у чело. Ја извадих духанкесу и рекох јој српски: — Начини ми цигару! Она је видела да ће то рећи: дрехе мир еіне Цігаретте!