Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Није. И човек докле у ватру из уста духа, дотле се и разгорава, а кад престане оно нејма ништа, све оно духање узалуд отишло.
То к томе многа мућња и смућња, гарез, вада, преречивање, туга, брига, слављење, тафра, дика, цифрасто ношење, у нос духање, пркоси, немирост, жеља светска и беда туштена свега те опколила.
бољаром и сиромаши, худим и високим, племенородним и потаким, сужњем и поглавитим, — кано што нам једнако је дато духање ветра, сунчано сјање, пород земљани, вода и ватра за потребу, промена временима и мотрење вилајетско, што је год под