Употреба речи духнем у књижевним делима


Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Он мени: »Лопове!« Ја опет њему: »Варалицо! Лупежу над лупежима!« Умало што не би и за вратове. Ја духнем те изиђем од њега... И кад се прорачунасмо, закиде ми читавих двадесет дуката!...

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Урлах, сред лудог скакања мора и мехура, да тишину ванредну над завичајем видим. Надах се да ћу на брду уморан да духнем, зачеће и весеље пољупцем да потпирим. Расцветане падине да врачам и укунем, непомичношћу, сав свет да стишам и умирим!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Тек он измиле из мога рукава. Посматрам га сада сасвим изблиза како је усплахирен... Духнем на њега... Он застаде, одупирући се чврсто ножицама. Било ми га је тада жао. Принео сам руку земљи и он хитро пође.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности