Употреба речи духнути у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

Довољно је духнути на њу, па да одлети, као нека паучина уклета са неког другог света. Честњејши Исакович није мислио, на том путу, ни на

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

На мекан колут венца њихова Никакав ветар неће духнути. ЋЕРИМ (у себи): Лијепо ли моли!... Још нијесам видио Турчина да боље умије...

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности