Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
малена Црна Гора борила се без престанка са Турцима за свој опстанак; у Босни и Херцеговини није било ни трага од духовнога живота, а Стара Србија поробљена, попаљена и опустела, после две велике сеобе, била је у очајном стању.
Оно што је било духовнога живота у српском народу то је било код оно неколико стотина хиљада бегунаца који су се настанили у пустим равницама
Јован Рајић окривљује за то српске калуђере: »Ови завистници били су придворни патријаршки духовнога чина, савршени годинама људи, али преке незналице, једва су умели и читати.
друштву водила између црквенога и световнога елемента, теократије и грађанства, и почиње популарисати код Срба идеје духовнога ослобођења, верске сношљивости, црквених рефорама, модерног критичног духа и научнога образовања.
народна поезија једно а уметничка друго, да обе постају и живе у нарочитим социјалним условима и на разним ступњевима духовнога развитка, и да уметничка поезија треба да тражи ослонца не у народном гуслару и певачу у колу но у развијеним страним
И зато је толико много пажње поклањао свима манифестацијама духовнога живота, па и књижевности. Књижевношћу се бавио само мало и узгред у почетку свога рада, написавши два мања књижевна
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
прожима и самим тим се пред нама оцртавају иначе тешко разазнатљиве границе нашега сопственог, сликовито речено, духовнога профила.
као њенога јединога правог и прастарога језика, језика на коме је она некад говорила о битним стварима културе и духовнога опстанка, то објашњавање као откривање даје Мишићевим есејима занос који се граничи са профетским изрицањем.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Ко год пије од ове божаставне воде, духовнога поучавања, никад више неће ожеднити... Вода је ово слатка и жива источна, свакад јечи и хукти с брзином приспорито