Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Просторе сам празне населио собом, И расуо себе, кô орион сјајан, У неки свет срцâ и душâ, бескрајан; И живим над страхом и лебдим над добом.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Да имамо моћни престо фараона; Покопајте нас, верни, украј Нила, У гробницу тиху, мрачну и дубоку, Суморну к’о душâ пут неоткривени, Вечно тајну људском сазнању и оку, Неменљиво муклу у времена смени.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Али, ко би се надао од овакови[х] добродетелни[х], љубезни[х] и божји[х] људи и душâ да су они наумили били мене преварити.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
К'о она, све је пуно сете, Љубави душâ и туге свете. Ил' тако само Мандушић сања... Он то у цвећу, месецу, магли, Осећа сласти тужаљке њене; Његова душа то
очи лепе, Та уста слатка њега да жале, Тај сребрн глас да њега дозива, Док косе црне чежљиво пале, У часу туге, љубави душâ Кад мистична магла све облива... Св.